О. Рамазонов, О. Юсупбеков тупрокшунослик ва дехкончилик олий ÿtçye юртлари учун дарслик


Саволлар:  1. Тупрокнинг умумфизик хоссаларига нимапар киради?



Download 7,93 Mb.
Pdf ko'rish
bet25/139
Sana24.02.2022
Hajmi7,93 Mb.
#246302
1   ...   21   22   23   24   25   26   27   28   ...   139
Bog'liq
tuproqshunoslikvadehqonchilik (2)

Саволлар: 
1. Тупрокнинг умумфизик хоссаларига нимапар киради?
2. Тупрок, зичлиги деганда нима тушунилади?
53


ТУПРОКД1УНОСЛИК
3. Тупро^нинг физик-механик хоссаларига нималар- 
киради?
4. Тупрок, каттик/
1
иги деганда нима тушунилади?
5. Тупрок,нинг физик-механик хоссаларини билиш ни­
ма учун зарур?
12-§. ТУПРОК КОЛЛОИДЛАРИ.
ТУПРОКНИНГ СИНГДИРИШ КОБИЛИЯТИ
Хар хил минераллар, тог жинслари ва органик кол- 
дикларнинг тупрок хосил булиш жараёнида майдала- 
ниш и ва парчаланиши натижасида майда заррачалар 
аралаш маси — дисперс тизим хосил булади. Тизим 
таркибидаги дагалрок заррачалар (суспензиялар) фи- 
зик-кимёвий хоссаларига кура майда зарралардан (чанг, 
кум) ф ар к килмайди, жуда майда зарралар (коллоид- 
лар) уз хоссалари билан фарк килади.
Д исперс тизим зарраларнинг катталигига караб 3 
гурухга булинади:

да рои дисперсия — зарраларнинг диаметри 0,1 мик- 
рондан катта (микрон — миллиметрнинг мингдан бир 
кисми);
коллоид дисперсия — зарраларнинг диаметри 1 мил- 
лим икрондан 0,1 микронгача;
максимал ёки молекуляр дисперсия — зарралар­
нинг диаметри 1 миллимикрондан кичик.
Рус олими К.К.Гедройц фикрича тупрок коллоид- 
лари минерал жисмларнинг кимевий нураш жараёнида 
пайдо булган хар хил оксидлардан (А120 3: Ре20 3: 8Ю2 
ва бош калардан) иборат. Коллоид заррачалар (мине­
рал ёки органик) бир-бири билан бирикади, яъни син- 
тезланиш жараёни содир булади. Коллоид зарралар­
нинг купчилиги кристалл тузилишига эга ва 3 кават- 
дан — ядро, ички ва сиртки каватдан иборат. Бун- 
дай мураккаб тузилган коллоид заррача мицелла дейи- 
лади.
Коллоид зарра икки холатда — золь
ва гель холда 
булиши мумкин. Золь холдаги коллоид суюк мухитда
54


ТУПРОК, КОЛЛОИДЛАРИ. ТУПРОКНИНГ СИНГДИРИШ КОБИЛИЯТИ
эриган ва таркок холатда булиб тухтовсиз харакат кила- 
ди. Гель холатдаги коллоид бир неча зарралар йигин- 
дисидан иборат ёпишк,ок куйка холида булиб, суюк, 
мухитда осонлик билан чукади. Табиий омиллар таъ- 
сирида золь холдаги коллоид гельга утади. Золь холда- 
ги коллоидларнинг тупланиб чукма хосил килишга, 
яъни гель пайдо булишга коагуляция, гель холдаги кол- 
лоиднинг яна кайтадан таркалиб золь хосил булишига 

Download 7,93 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   21   22   23   24   25   26   27   28   ...   139




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish