О. Рамазонов, О. Юсупбеков тупрокшунослик ва дехкончилик олий ÿtçye юртлари учун дарслик



Download 7,93 Mb.
Pdf ko'rish
bet21/139
Sana24.02.2022
Hajmi7,93 Mb.
#246302
1   ...   17   18   19   20   21   22   23   24   ...   139
Bog'liq
tuproqshunoslikvadehqonchilik (2)

1. Тупрок, деганда нима тушунилади?
2. Тупрок хосил булишда иш тирок этувчи омил- 
ларга нималар киради?
3. Тупрок, хосил булишда куёш энергиясининг аха- 
миятини изохланг.
4. Тупрок, хосил булиш шароитлари деганда нима­
лар тушунилади?
47


ТУПРОК.ШУНОСЛИК
10-§. ТУПРОКНИНГ МОРФОЛОГИК БЕЛГИЛАРИ.
ТУЗИЛИШИ ВА МЕХАНИК ТАРКИБИ
Тупроц морфологияси
деганда, унинг ташк,и курини- 
шини изо^ловчи белгилар тушунилади. 
Уларга тупрок 
катламининг тузилиши ва намлиги, ранги, донадорли- 
ги, жойлаш иш и, хар хил кушилмалар ва янги хосил 
булган модцалар киради. Тупрокнинг морфологик бел- 
гилари асосан тупрокнинг хосил булиш, ривожланиш 
хоссаларини изохлайди.
Тупрок катлами бир-бири билан боглик булган ва 
мунтазам равиш да нисбатан узгарувчан генетик кисм- 
лардан иборат. Тупрокнинг генетик катламлари бир- 
биридан ранги, донадорлиги, ж ойлаш иш и, хар хил 
кушимча ва янги хосил булган модцаларнинг микдори 
билан фаркланади.
Тулик ривожланган тупрок асосан куйидаги гене­
тик катламлардан иборат:
А — гумусли-аккумулятив катлам;
В — иллювиаль ёки уткинчи катлам;
С — тупрок хосил булиш жараёнида кам узгарган 
она жинс;
D — тупрок катлами остида жойлашган тупрок хо­
сил булиш жараснида узгармаган она жинс.
Тупрокнинг генетик катламлари морфологик белги- 
ларнинг м икдорий курсаткичлари ва бошка хусусият- 
ларига караб катламчаларга булиниши мумкин (А, А„, 
A,, Aj ва х-к.).
Тупрокнинг ранги асосий морфологик курсаткич- 
лардан хисобланади. С.А. Захаров буйича тупрок кора
тук-каштан, каш тан, оч-каштан, жигарранг, кизил, тук- 
кунгир, оч-кунгир, тук буз, буз, оч-буз, сарик, окиш ва 
ок рангларга булинади.
Тупрок донадорлиги деганда унинг каттик кисми- 
нинг макроагрегат тузилиши тушунилади. Тупрок аг- 
регатлари майда заррачаларнинг бир-бири билан бир- 
лашиши (ёпиш иш и) натижасида (1 мм дан 10 мм гача) 
донадорлик шаклланади.
48


ТУПРОКНИНГ МОРФОЛОГИК БЕЛГИЛАРИ
Донадорлик макроагрегатларнинг катталиги ва ш ак- 
лига караб куйидагиларга булинади:

Download 7,93 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   17   18   19   20   21   22   23   24   ...   139




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish