О. Рамазонов, О. Юсупбеков тупрокшунослик ва дехкончилик олий ÿtçye юртлари учун дарслик



Download 7,93 Mb.
Pdf ko'rish
bet115/139
Sana24.02.2022
Hajmi7,93 Mb.
#246302
1   ...   111   112   113   114   115   116   117   118   ...   139
Bog'liq
tuproqshunoslikvadehqonchilik (2)

(А.Ф.Вадюнина усули)
Тупрокнинг каттик, к,исми тог жинслари, минерал- 
лар ва органик моддалардан иборат. Бу заррачалар ме­
ханик элементлар дейилади. Х,ар хил катталикда булган 
минерал заррачаларнинг фоиз \исобидаги нисбати туп- 
рокнинг механик таркиби дейилади.
Механик элементлар диаметри 1 мм дан катта булса 
тупрок, скелеты,
ундан кичик булса мелкозем дейила­
ди. Мелкозем \ам иккига булинади. Диаметри 0,01 мм 
дан катта булганлари физик цум, ундан кичиклари эса 
физик лой
дейилади.
Тупрокнинг механик таркибини дала шароитида 
аникданганда унинг гранулометрик таркибига (дона- 
дорлигига) и зо \ берилади. Шунга асосланган \олда 
ярокдилиги аникданади.
Тупрокнинг фанулометрик таркибини аникдашда 
тахминий усулдан фойдаланиш мумкин. Бунда тупрок 
кафтда ишкаланганда сезилиши, тупрокнинг курук ва 
нам ^олати, нам тупрокнинг кафт орасида юмалокла- 
ниш даражаси эътиборга олинади.
Ишлаш тартибц
:
3—4 г тупрок идишда сув куйиб аралаштирилади, куюк 
лой \олатига келтирилгач кафт орасида ишкаланади ва д и а­
метри 3 мм булган чузик (шнур) шаклга келтирилади. С^нгра 
чузилган лой к °ро з устига куйилиб, \алка шаклига келти­
рилади. Шунда у сочилиб кетади, ёрилади ёки текис *алка 
шаклида сакланиб ко л ад и. Шу курсаткич асоси да тупрок- 
ларни механик таркиби аникланади (4-жадвал).
213


АМАЛИЙ МАШРУЛОТЛАР
4-ж а д в а л
Л ой \алк,анинг (шнур) холати
Тупрокнинг
механик
таркиби
0,01 мм дан 
кичик булган 
заррачалар 
микдори, 
%
Чузик шакл \осил булмайди
кум
0 - 1 0
Чузик, холат белгилари мавжуд
цумлок,
1 0 -2 0
Чузик шакл кафтда ишк,аланганда 
булиниб кетади.
енгил цумок,
2 0 -3 0
Чузик шаклдаги лойдан \алк,а 
ясалганда очилиб кетади.
у рта цумок
3 0 -4 5
Хдлка \осил булади, лекин 
ёрилган ерлари мавжуд.
огир кумок,
4 5 - 6 0
Халкэ текис, ёрилмайди.
соз
60—80 дан 
куп.
6. ТУПРОК ЧИРИНДИСИНИ (ГУМУСНИ) 
И.В.ТЮРИН УСУЛИДА 
а н и к л а ш
Тупрокдаги гумус микдорини аникдашда И.В.Тю- 
рин таклиф этган 
усул амалиётда кенг цулланилади.
Бу усул тупрокдан углеродни (С 0 2)4 0,4 мл олтин- 
гугурт кислотаси билан 1:1 нисбатда эритилган калий 
бихромат (К2Сг20 2) эритмаси иштирокида тулик, ок- 
сидланишга ва к,олдик, хромантингидридини мор 
тузи 
билан титрлашга асосланган.
Ишлаш тартиби:

Download 7,93 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   111   112   113   114   115   116   117   118   ...   139




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish