О. Рамазонов, О. Юсупбеков тупрокшунослик ва дехкончилик олий ÿtçye юртлари учун дарслик



Download 7,93 Mb.
Pdf ko'rish
bet113/139
Sana24.02.2022
Hajmi7,93 Mb.
#246302
1   ...   109   110   111   112   113   114   115   116   ...   139
Bog'liq
tuproqshunoslikvadehqonchilik (2)

Ииыаш тартиби:
1. Махсус пулатдан (ёки темирдан) ясалган \алк,а олина- 
ди. Унинг *ажми рЯ2 И формула ёрдамида аник^анади.
2. Х.алк.анинг р = 3,14 га тенг, Я — \алк,а радиуси, И — 
\ал к,анинг ички томонидаги баландлиги, см.
3. Х,алк,анинг \аж м и ва огирлиги аник,лангандан кейин 
текшириладиган тупрок к,атламига >^алк,анинг уткир томони 
билан унинг табиий хрлатини бузмасдан аста-секин кирити- 
лади. Халк,а тупрок.к.а киритилаётганда тупрокдан ош иб кет- 
маслиги керак.
4. Тупрокдан \алк,а пичок, ёрдамида кесиб олинади. Халк,а- 
даги тупроцнинг икки томони \ам \алк,а билан баробар бу- 
лиш и керак.
5. \ал к,а билан тупрок^и огирлиги аник^анади.
6. Халкдцаги тупрок; намлиги аницланади.
210


АМАЛИЙ МАШРУЛОТЛАР
Тупрок, \ажм массаси куйидаги формула ёрдамида аник,- 
ланади:
( Р - С ) 100%

(100 + \У) V ’
бу ерда: С? — тупрок,нинг \аж м массаси, г/см 3 \и соби да;
Р — \алк,а билан тупрок, огирлиги, г;
С — \алк,анинг соф огирлиги, г;
XV — тупрок, намлиги, %;
V — \алк,анинг \аж м и, см3.
Олинган натижалар 2-жадвалга ёзилади.
2-ж а д в а л
Тупрок
номи
Кдглам
чукурлиги,
см
Р, г
С , г
XV, %
V, см3
г /с м 3
0 - 1 0
1 0 -2 0
2 0 -3 0
3 0 -4 0
4 0 -5 0
0 - 5 0
4. ТУПРОКНИНГ СОЛИШТИРМА МАССАСИНИ АНИКЛАШ
Маълум \ажмдаги тупрок, ^аттик, к,исми огирлиги- 
нинг шундай \ажмдаги сув огирлигига булган нисбати 
тупрок;нинг солиштирма огирлиги дейилади ва г/см 3 
бирлигида ифодаланади. Тупрок^инг солиштирма окир- 
лиги унинг минерал ва кимёвий таркибига боглик, була- 
ди. Масалан, чириндига бой булган тупрокутрда 2,35— 
2,40 г/см3, чириндиси кам тупрок^арда эса 2,70 — 
2,75 г/см 3 га тенг.
Тупрок,нинг солиштирма огирлигини аниьугашда
Н.А.Качинскийнинг «пикнометр» усулидан фойдала-
211


АМАЛИЙ МАШРУЛОТЛАР
нилади. Бунда тупрок томонидан сик,иб чик,арилган сув 
микдори билан белгиланади.

Download 7,93 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   109   110   111   112   113   114   115   116   ...   139




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish