О. Р. Райимбердиева бухгалтерия ҳисоби, ИҚтисодий таҳлил ва аудит



Download 1,69 Mb.
Pdf ko'rish
bet40/238
Sana24.03.2022
Hajmi1,69 Mb.
#507422
1   ...   36   37   38   39   40   41   42   43   ...   238
Bog'liq
buxgalteriya hisobi iqtisodij tahlil va audi

тақсимланмаган 
фойда
ҳам мавжуд. 
Шундай қилиб, корхона маблағлари ташкил топиш манбалари ва қандай мақсадларга 
мўлжалланганлигига қараб қўйидаги гуруҳларга бўлинади: 
ўз маблағлари, қарзга олинган 
(жалб қилинган) маблағлар, тақсимланган фойда.
Ўз маблағлари
давлат корхоналарида, одатда, унинг фолиятининг ҳамма даврида 
берилади ва унга бириктириб қўйилади. 
Давлат корхоналарининг маблағларидан фарқли ўлароқ бошқа мулкчилик шаклидаги 
корхоналарнинг ўз маблағлари айрим юридик ва жисмоний шахсларнинг мулкидан иборат 
бўлади. 
Давлат корхоналарининг ўз маблағлари бюджетдан молиялаш, захиралар (ҳамда 
фойданинг бир қисми)дан иборат. 
Фондларга бозор иқтисодиётининг шароитларидан келиб чиққан ҳолда корхонанинг 
ихтиёри билан шакллантириладиган устав фонди ва захира (резерв) фонди киритилади. 
Устав фонди (капитали)
корхонага уни ташкил қилиш пайтида умумдавлат фондидан 
(давлат корхоналарининг) ёки муассислардан (мулкчиликнинг бошқа шаклларида) келиб 
тушган маблағлардан иборат. Ишлаб чиқариш корхоналарига ишлаб чиқариш воситаларини, 
муомала соҳасининг баъзи бир маблағлар турлари (муомалага хизмат қилувчи маблағлар ва 
нисбатан, яъни учинчи шахслар олдидаги мажбуриятларга нисбатан қўлланар эди. Бу билан мулк 
эгаси қарзга олинган маблағларга бўлган муносабатда ўзбошимчалик (бемалоллик)дан ўзини 
тутиши кераклиги таъкидланган эди. Кейинчалик «пассив» атамаси манбаларнинг бошқа 
моддаларига ҳам тарқатилган бўлиб, фақат корхона мажбуриятларини тавсифлабгина эмас, 
маблағлар турларини қандай мақсадларга мўлжалланганлигини ҳам тавсифлаш учун 
ишлатиладаган бўлди. 
У ҳам актив сингари иккита бўлимдан иборат бўлиб, улар қўйидагилардир: 
биринчи бўлим "Ўзлик маблағлари манбаси"
иккинчи бўлим "Мажбуриятлар"ни ўз ичига олади

Манбаларнинг таркибий қисмини 
мажбуриятлар
ташкил этади. Субъектнинг 
мажбуриятлари 

бу олдинги амалга оширилган муомалаларнинг натижаси ёки келажакда ўзида 
мужассамланган иқтисодий нафни чиқиб кетиши ёки янги мажбуриятларни вужудга келиши 
билан якунланади.
Мажбуриятлар 
уч хил
хусусиятга эга бўлиши керак:

активларни чиқиб кетиши ёки хизмат кўрсатиш йўли билан тўлашни вужудга 
келтирадиган мавжуд доимий мажбуриятни ўзида мажассамлаштириши; 

субъект учун мажбуриятнинг бажарилиши шартлиги ва қарийиб муқаррарлиги; 

олдинги битим ёки воқеалар натижаси бўлиши. 
Бухгалтерия балансининг хусусияти 

Download 1,69 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   36   37   38   39   40   41   42   43   ...   238




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish