Нормал физиология курсига кириш



Download 2,15 Mb.
Pdf ko'rish
bet126/171
Sana25.02.2022
Hajmi2,15 Mb.
#256326
1   ...   122   123   124   125   126   127   128   129   ...   171
Bog'liq
normal fiziologiya

 
Оралиқ мия ва пўстлоқ остидаги ядролар. Оралиқ мия (diencephalon) анатомия 
нуқтаи назаридан мия ўзанининг бир бўлимидир. Аммо ўрта мия билан узунчоқ мияга 
қарама-қарши ўлароқ, оралиқ мия эмбриогенез жараѐнида миянинг олдинги пуфагидан 
катта ярим шарлар билан бирга шаклланади. 
Оралиқ миянинг асосий тузилмалари кўрув думбоқлари-thalami optici ва дўмбоқ 
остидаги соҳа-hypotalamus-дан иборат. Унинг функцияси организмдаги вегетатив 
жараѐнларни бошқаришдан иборат бўлиб, қуйида кўздан кечирилади.  
Таламус 
функциялари. Таламус катта ярим шарларга борувчи барча (ҳидлов йўлларидан ташқари) 
афферент (сенсор) йўллар коллектори ҳисобланади. Таламус катта ярим шарлар 
пўстлоғига олиб борувчи йўлда бамисоли бир дарвоза бўлиб, ташқи муҳитдан ва 
организмнинг ички муҳитидан таъсирот қабул қилувчи рецепторлардан келадиган бутун 
ахборот ўша дарвоза орқали ўтади. Таламусдаги баъзи ядролар чекли шикастланганда 
катта ярим шарлар пўстлоғи бирон (кўрув, эшитув, таъм билув, тактил ва ҳоказо) 
ахборотдан махрум бўлиши мумкин. 
Таламус оқ модда қатламлари билан олдинги латерал ва медиал соҳалар деган уч 
соҳага бўлинади. Ҳар бир соҳа бир қанча ядроларнинг тўпламидан иборат. Хозир 
таламуснинг 140 тага яқин ядроси тафовут қилинади. 
Р.Лоренте де-Но таламуснинг барча ядроларини функционал жиҳатдан специфик 
(махсус) ва носпецифик (ғайри махсус) ядролар деган иккита катта гурухга ажратишни 
таклиф этди. Бунда таламус ядроларидан катта ярим шарлар пўстлоғига борувчи толалар 
охирларининг морфологик характеристикаси ва шу ядролар таъсирланганда ярим шарлар 
пўстлоғидаги электр фаоллиги ўзгаришларининг электрофизиологик характеристикаси 


170 
асос қилиб олинди. Специфик ядролардан бошланувчи толалар-таламуснинг специфик 
йўллари катта ярим шарлар пўстлоғининг 3-4 қаватида тугаб, сенсор ва ассоциатив 
зоналарнинг чекли миқдордаги ҳужайраларида синапслар ҳосил қилади. Носпецифик 
ядролардан бошланувчи толалар-таламуснинг носпецифик йўллар катта ярим шарлар 
пўстлоғининг турли қисмларида бир талай тармоқлар беради ва ярим шарлар 
пўстлоғининг турли қисмларида бир талай нейронларни қўзғалиш жараѐнига тортади. 
Таламуснинг специфик ядролари катта ярим шарлар пўстлоғининг муайян қисмларига 
бевосита боғланган. Таламуснинг носпецифик ядролари эса сигналларни кўпинча пўстлоқ 
остидаги ядроларга ўтказади, бу ядролардан эса импулслар ярим шарлар пўстлоғининг 
турли қисмларига бир йўла киради. 
Морфологик маълумотларга яраша ўтказилган электрофизиологик тадқиқотлар 
шуни кўрсатдики, специфик ядролар таъсирланганда катта ярим шарлар пўстлоғининг 
фақат чекланган қисмларидаги электр фаоллиги ўзгаради, яъни бирламчи жавоблар келиб 
чиқади. (Г.Жаспер.) Носпецифик ядроларнинг таъсирланиши эса электр фаоллигига 
таъсир этади, яъни катта ярим шарлар пўстлоғининг кенг соҳаларида «фаоллашиш 
реакцияси» ни вужудга келтиради. 
Таламуснинг специфик ядролари таъсирланганда катта ярим шарлар пўстлоғида 
юзага чиқарилган потенциалнинг майдонга келадиган латент даври атиги 1-6 м/сек
холбуки таламуснинг носпецифик ядролари таъсирланганда ярим шарлар пўстлоғидаги 
электр фаоллиги ўзгарадиган латент давр 10-50 м/сек. Бу ҳолда латент даврнинг шундай 
узоқ давом этиши таламуснинг носпецифик ядроларидан катта ярим шарлар пўстлоғига 
борадиган йўлда кетма-кет уланган нейронлар ва синапслар кўплигидан гувохлик берувчи 
салмоқли далил ҳисобланади.
Таламуснинг специфик ядролари. Таламус ядроларининг бу функционал системаси 
иккита гурухга: кўчирувчи ядролар (таламус релелари) ва ассоциатив ядроларга бўлинади. 
Бу гурухлар ўртасидаги тафовут шундан иборатки, кўчирувчи ҳар бир ядро (реле) га 
муайян сенсор тракт (кўрув, эшитув, лемниск, спиноталамик ва бошқа трактлар) дан 
импулслар келади. Ассоциатив ядроларга эса нерв системасининг бошқа бўлимларидан 
бевосита эмас, балки таламуснинг кўчирувчи ядроларидан импулслар келади. Шундай 
қилиб, таламуснинг ўзида қайта ишланган ахборот ассоциатив ядроларга киради.
Асосий кўчирувчи ядролар олдинги (дорзал, вентрал ва медиал), вентролатерал, 
ортқи вентрал (латерал ва медиал) ҳамда тиззасимон (латерал ва медиал) таналардан 
иборат. 

Download 2,15 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   122   123   124   125   126   127   128   129   ...   171




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish