Nizomiy nomidagi toshkent davlat pedagogika universiteti zamonaviy uzluksiz ta


ЎҚУВЧИЛАРДА ТЕЗКОРЛИК ҚОБИЛИЯТИНИ ЖИСМОНИЙ МАШҚЛАР



Download 8,89 Mb.
Pdf ko'rish
bet716/759
Sana25.02.2022
Hajmi8,89 Mb.
#289267
1   ...   712   713   714   715   716   717   718   719   ...   759
Bog'liq
2584-Текст статьи-6976-1-10-20200711

ЎҚУВЧИЛАРДА ТЕЗКОРЛИК ҚОБИЛИЯТИНИ ЖИСМОНИЙ МАШҚЛАР 
ЁРДАМИДА ТАРБИЯЛАШНИНГ ПЕДАГОГИК ХУСУСИЯТЛАРИ. 
 
Машарипов А.Р. – талаба, ТДПУ,Ўзбекистон. 
 
Таянч сўзлар: тезкорликни тарбиялаш воситалари, тезкорликни тарбиялаш 
жараёнида оддий реакция тезкорликни тарбиялаш жараёнида мураккаб реакция,
тезкорликни тарбиялаш методикаси, ҳаракатдаги объектга бўлган реакцияни танлаш 
хусусиятлари, сенсор методи, қисимлаб ўргатиш методи, такрорий метод.
 
Тезкорлик - жисмоний сифатларнинг ичида энг муҳимлари қаторига киради. Чунки 
қандай ҳаракат бўлмасин у ўз хиссасини қўшиб бир хил вазиятда самарали бажарилишига ва 
юқори натижалар кўрсатишга кўмаклашади. Тезкорлик - бу инсоннинг маълум шароити учун 
қисқа вақт ичида ҳаракатни юқори самарали бажараолишлик қобилиятига айтилади. 
Тезкорликни намоён бўлиши 3 - та элементар шаклда кўринади: 
1.Ҳаракат реакциянинг латент (яширин) вақти. 
2.Айрим ҳаракатлар тезлиги (кичик ташқи қаршиликда) 
3.Ҳаракат частотаси (вақт бирлигида ҳаракатнинг қайтарилиш сони) 


 ЗАМОНАВИЙ УЗЛУКСИЗ ТАЪЛИМ СИФАТИНИ ОШИРИШ: ИННОВАЦИЯ ВА ИСТИҚБОЛЛАР
 
646 
ХАЛҚАРО МИҚЁСИДАГИ ИЛМИЙ-АМАЛИЙ КОНФЕРЕНЦИЯ МАТЕРИАЛЛАРИ 
Бу тезкорликнинг элементлар шакллари нисбатан бир-бири билан боғлиқ эмас. 
Айниқса тезлик реакцияси вақти айрим ҳаракатлар тезлиги ёки ҳаракат частотаси билан 
яхши коррекция бермайди. 
Амалиётда тезкорликнинг бу шаклларини мажмуа ҳолда учратамиз. Масалан: 
югуришнинг натижаси: 
Стартдаги реакциянинг вақтига, 
Айрим ҳаракатлар тезлигига (депсиниш, сонни олдинга олиб чиқиш), 
Қадамлар темпига боғлиқ. 
Максимал тезлик билан бажариладиган кўпгина ҳаракатларда 2 фазани учратамиз: 
I - тезликни ошиш фазаси (фаза разгона) 
II - тезликка нисбатан турғунлашиш фазаси. 
Биринчи фаза - старт тезланиши ва иккинчи фаза - масофа тезлиги билан 
характерланади. 
Реакциянинг латент вақти бешта таркибий қисмдан иборат: 
1.Рецепторда қўзғалишнинг пайдо бўлиши. 
2.Қўзғалишнинг марказий асаб тизимига узатилиши. 
3.Қўзғалишнинг асаб йўллари бўйича ўтиши ва эффектор сигнал ҳосил бўлиши. 
4.Сигналнинг марказий асаб тизимидан мушакга ўтказилиши. 
5.Мушак қўзғалиши ва унда механик фаоллик пайдо бўлиши. 
Фазани бажарилиши учун энг кўп вақт сарфланади. 
Жисмоний тезланишда бажариладиган ҳаракатлар физиологик характеристикасига 
кўра секинроқ ҳаракатлардан фарқ қиладилар. Булар орасидаги энг муҳим фарқ шундан 
иборатки, ҳаракатларни максимал тезликда бажариш давомида сенсор боғланишларни ҳосил 
бўлиши қийинлашади: рефлектор ёки импульсларни ташиб улгуролмайди. Тезлик жуда 
катта бўлганида ҳаракатларни етарлича аниқлик билан бажариш қийинлиги мана шу билан 
боғлиқдир. Илмий текширишлар (Генри, Трофтон, 1951) Натижасида аниқланганки, старт 
тезлиги билан масофа тезлиги ўртасида алоқа йўқ. 
Масалан: Стартчи стартдан тез чиқишга қодир, лекин масофа тезлиги паст бўлиши 
мумкин. Максимал тезлик билан бажариладиган ҳаракатлардаги 2 фаза спорт амалиётида 
катта аҳамиятга эга. Шундай спорт турлари борки, у ерда старт тезланиши катта аҳамиятга 
эга. Масалан: баскетбол, теннис, бокс, кураш. Иккинчи спорт турларида масофа тезлигининг 
роли катта. Масалан: спринт югуришлар, велоспорт, сузиш ва х.к. 
Юқоридаги тезкорлик қобилиятининг иккинчи фазаси бир хил бўлмагани учун 
унинг воситалари ва тарбиялаш методикалари ҳам ҳар хил бўлади. 
Ҳаракат тезлигини тарбиялаш вазифаси - бу организмнинг функционал 
имкониятларини ҳар томонлама оширишдир. 
Тезкорликни тарбиялаш учун биринчи навбатда уч гурух машқлар қўлланилади: 
Тез бажариладиган умумий ривожлантирувчи машқлар
(У. Р. М.) 
2) Ўзи танлаб олган спорт турининг махсус машқлари, 
3)Бошқа спорт турларининг машқлари. 
Спортчилар бу машқларни бажарибгина қолмасдан, уларни малака шаклига олиб 
келишлари керак, яъни бу машқларни бажарганда ирода кучланиши машқни тўғри 
бажаришга эмас, балки уни максимал тезлигида бажаришга қаратилган бўлиши керак. 
1. Тез бажариладиган умумий ривожлантирувчи машқлар (УРМ) қуйидаги 
харакатлардан иборат: силтанишлар (размахивание), айланишлар (вращения), бурилишлар 
(повороты) ва бошқа тез бажарилувчи ҳаракатлар. Умумий тезликни ошириш учун (спорт 
ўйинларидан футбол, волейбол, баскетбол ва бошқа турлар катта аҳамиятга эга). Лекин бу 
спорт ўйинларини кичирайтирилган майдонларда ўйнаш ижобий натижа беради. Бу 



Download 8,89 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   712   713   714   715   716   717   718   719   ...   759




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish