Низомий номидаги тошкент давлат педагогика университети ҳузуридаги халқ таълими ходимларини



Download 2,59 Mb.
Pdf ko'rish
bet34/74
Sana18.02.2022
Hajmi2,59 Mb.
#456020
1   ...   30   31   32   33   34   35   36   37   ...   74
Bog'liq
4.3-мажмуа-биология-TIMSS

6. Хемосинтез.
Хемосинтез ҳодисасини рус олими С. Н. Виноградский 1887 йилда 
кашф этган. Хемотрофлар анорганик моддалардан органик моддаларни 
синтезлашда, анорганик моддаларнинг оксидланиш реакцияларида ҳосил 
бўлган 
энергиядан 
фойдаланади. 
Хемоавтотроф 
организмларнинг 
ҳужайраларида анорганик бирикмалар оксидланишидан ҳосил бўлган 
энергия АТФ нинг фосфат боғлари энергиясига айланади, АТФ органик 
моддаларнинг синтезига сарфланади. 
Хемосинтезловчи бактерияларнинг бир неча турлари маълум. Темир 
бактериялари икки валентли темирни уч валентли бирикмаларгача оксидлаб, 
ҳосил бўлган энергия ҳисобига углероднинг анорганик бирикмаларидан 
органик моддаларни синтезлайди. 
4 FeCО
3
+ О
2
+ 6Н
2
О = 4Fе(ОH)
3
+ 4CО
2
+ энергия 


69 
Нитрификатор бактериялар органик моддаларнинг чиришидан ҳосил 
бўлган аммиакни нитритларга (HNО
2
), нитритларни нитратлар (HNО
3
) гача 
оксидлаб, шу жараёнда ҳосил бўладиган энергиядан фойдаланади: 
2NH
3
+ 3О
2
= 2HNO
2
+ 2Н
2
О + энергия 
2NHО
2
+ О
2
= 2HNО

+ энергия 
Азот кислотаси эса тупроқдаги минераллар билан бирикиб, ўсимликлар 
ўзлаштира оладиган азотли ўғитларга айланади. 
Олтингугурт бактериялари водород сулфидни молекуляр олтингугуртга 
ёки сулфат кислотагача оксидлаб, ўз танасида олтингугурт тўплайди. 
Водород сулфид етишмаганида бактериялар ўз танасида тўпланиб қолган 
олтингугуртни сулфат кислотагача оксидлашдан ажраладиган энергиядан 
фойдаланади. 
2H
2
S+ О
2
→ 2Н
2
О + 2С + энергия 
Водород бактериялари водородни оксидлайди. 
2H
2
+ О
2
= 2H
2
О + энергия 
Хемосинтез жараёнларида кимёвий реакцияларда ажралган энергия 
углерод манбаи бўлган СО
2
дан органик модда синтезига сарфланади. 
Хемосинтезловчи бактериялар табиатда моддалар айланишида, айниқса, 
атомларнинг биоген мигрaциясида катта аҳамиятга эга. Нитрификатор 
бактериялар тупроқни ўсимликлар учун зарур азотли бирикмаларга 
бойитади. Олтингугурт бактериялари ҳаёт-фаолиятида ҳосил қилган сулфат 
кислота тоғ жинсларининг емирилишига сабаб бўлади. Темир бактериялари 
фаолияти натижасида темир рудаси ҳосил бўлади. 

Download 2,59 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   30   31   32   33   34   35   36   37   ...   74




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish