Низомиддин млҳмудов дурдона худойберганова



Download 10,63 Mb.
Pdf ko'rish
bet157/162
Sana04.03.2022
Hajmi10,63 Mb.
#482481
1   ...   154   155   156   157   158   159   160   161   162
Bog'liq
O\'zbek tili o\'xshatishlarining izohli lug\'ati (N.Mahmudov, D.Xudoyberganova)

20- 
Н. 
Махмудов
Д. 
Худойберганова 
305
www.ziyouz.com kutubxonasi


Оғриклар вужудини тарк этиб, куш каби 
енгил тортди
(Т. Ма- 
лик. Шайтанат). Потҳурга келгандан берн у ўзини кушдай 
енгил
сезади
(П. Қодиров. Ҳумоюн ва Акбар). Энди у ўзини қушдай 
енгил ҳис қилди
(М. Ҳазраткулов. Иқрор). - Э, йўк, - деди чол 
ёркин, аммо ботинан толғин жилмайиб. - Мен ўзимни қушдек 
енгил ҳис этяпман.
Шу мухим (Ш. Холмирзаев. Танхолик). До- 
вондан ошгунларига кадар эркин қушдек эдилар (Т. Малик. 
Шайтанат).
( Х У Д Д И ) Т У З О К ( К А Ф А С ) К А Т У Ш Г А Н Қ У Ш Д А Й ( К А Б И , С И Н Г А Р И , М И С О Л )
1. 
Питирламоқ.
Иложсизликдан 
ўзини 
ҳар 
томонга 
ташламоқ.
Беҳзод унинг тагида тузокка туш ган кушдай 
питирлаб,
қучоғидан чикиб кетишга интилар, овози хириллаб: «Қўйвор, 
айик полвон, кўйвор!» - деб, жон-жахди билан олишар, бирок 
Акмал унинг питир-питирларидан баттар завкланиб, тор уйни 
бошига кўтариб кулар ва ҳадеб: «Латта! Мен сенинг ўрнингда 
бўлсам, хозир бутун дунёга жар солиб, бутун республикага зиё- 
фат берардим, тентак!» - деб кичкирарди (О. Ёкубов. Оккушлар, 
оппок кушлар). Амир тузоққа тушган кушдай 
питир-питир
қилиб,
зарбоф тўни зтагидан бошини сокит қилди (О. Ёкубои. 
Кўхна дунё). Бўрибоев худди кафасга туш ган кушдай 
питир-
лаб
колди (0 . Ёкубов. Диёнат).
2. Юраги потирламоқ, питирламоқ.
Қаттик хаяжон натижа- 
сидаги таранг хиссий холат ҳакида.
Юраги
тузоқдаги қуш каби 
потирлади
(Т. Малик. Шайта- 
нат). Қизнинг 
юраги
худди тузокка туш ган кушдек 
питирлаб
урар, юзи ловуллаб ёнарди (О. Ёкубов. Баҳор кунларидан бири- 
да). У ҳам шу чоқда онасига рўбарў келишни истамайди. 
Юра-
ги
тузоқдаги куш мисол 
потирлайди
(Т. Малик. Сўнгги ўк). 
Юраги
кафасдаги ночор қуш каби 
питирлаб,
беҳаловат қилди 
(Т. Малик. Алвидо, болалик). Икки юрак кафасга тушган 
кушдай 
типирчилар,
кўксини ёриб чикмокка интиларди гўё 
(Ж. Абдуллахонов. Орият).
К У Ю Н
Қ У Ю Н Д А Й ( К А Б И , С И Н Г А Р И )
I. 
Елмоқ, учмоқ.
Жуда тез ҳаракатланмок, шиддат билан 
югурмок.
Буни ундан кўра олдинрок ок тулпор сезгандай шиддат билан 
ортга ўгирилди ва куюндай 
елиб кетди
(М. Али. Улуғ салтанат).
306
www.ziyouz.com kutubxonasi


Бир махдллар куюнлайим юрардим 
елиб,
Энди бўлса у айла- 
нар менинг бошимдан (А. Орипов. Сароб). 
Епибўтган
куюндай 
Амир Темур навкари (С. Ҳаким. Излар). Оркадаги кирдан икки 
суворий қўл силкитишиб куюндай 
учиб келар,
адир тепасида 
эса, учинчи отлик кўринар, у \ам сипох.ми, йўкми, билиб бўлмас 
эди (О. Ёкубов. Улугбек хазинаси). Олдинда куюндан 
учиб ке-
лаётган
отлик - сочлари ва кош-киприклари куйиб сарғайиб 
кетган ёш йигитнинг олисданок зарб билан отган пичоги би- 
ринчи бўлиб тилмочнинг кўксига қадалди (Ҳ. Шайхов. Оловдан 
чиккан одам). Фотима куюндек 
учиб келиб
, Қуръонга ёпишди 
(Ў. Ҳошимов. Тушда кечган умрлар).
2. 
Епирилмоқ, бостириб келмоқ.
Тўда бўлиб, кўплашиб 
келмок, таклифсиз келмок; гала бўлиб хужум килмок.
Улар чакмоқдай чакилиб, боскинчилар устига куюндай 

Download 10,63 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   154   155   156   157   158   159   160   161   162




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish