Низом ий номидаги тош кент давлат педагог ика



Download 9,08 Mb.
Pdf ko'rish
bet94/107
Sana07.03.2022
Hajmi9,08 Mb.
#485362
1   ...   90   91   92   93   94   95   96   97   ...   107
Bog'liq
Фалсафанинг умумназарий масалалари copy

и ст и к б о л л а р и


Олимларнинг тахмин килишича, агар уруш бошланиб, ядро куроллари 
кулланиладиган булса, бу холда факат 12 минг мегатоннагача кувватидан 
фойдаланилади. Солиштириш учун курсатиш мумкинки, иккинчи жахон 
уруш ида кулланилган барча портлатиш куролларининг умумий куввати атиги 6 
мегатоннани ташкил килган. Бошкача айтганда, ядровий уруш буладиган булса, 
бунда портлаш кучи беш йил давом этган иккинчи жахон урушидагига 
нисбатан икки минг баробар куп булиб, у факат бир ёки икки кунда юз беради.
Термоядро 
куролларининг 
учта 
техник 
хусусияти 
инсониятни, 
цивилизацияни катта хавф-хатар остига куяди.
Биринчидан, термоядро куроли катта талофат кучига эга.
Иккинчидан, термоядро куроли ишлаб чикариш киймати олдинги урушда 
минглаб фойдапанилган харбий самолётларни ишлаб чикаришга сарфланган 
маблагга нисбатан анча арзон.
Учинчидан, ядроракета хужумидан химояланишга интилишнинг амалий 
самара бермаслиги.
Юкоридаги 
сабабларга 
кура, 
термоядро 
куролидан 
фойдаланиш 
мумкинлиги 
инсон 
генотипига 
хамда 
инсоният 
цивилизациясининг 
мавжудлигини катта хавф-хатар остига куймокда. Дунёда инсоннинг биологик 
тур сифатида яшашига бевосита хавф-хатар мавжуд.
Демак, бутун инсоният олдида турган энг мухим умумбашарий муаммо
— термоядро куролининг кулланилиши ва инсониятнинг атом ёнгини 
натижасида халокатга дучор булиши хавфини бартараф этишдан иборат. 
хозирги пайтда тинчликни астойдил саклаш ва мустахкамлашдан кура зарур ва 
мухимрок вазифа йук. Тинчлик булмаса тараккиёт хам, тарихнинг узи хам 
булмайди, зеро тинчлик инсоният турмушининг туб шартидир.
Ядро урушида голиб булмагани каби куролланиш пойгасида хам ютиб 
чикиш мумкин эмас. Ер юзидаги бундай пойгани давом эттириш, айникса, уни 
космосга хам ёйиш ядро куролини такомиллаштириш суръатини яна хам 
тезлаштиради. Ер юзидаги вазият бундан кейин сиёсатчиларга боглик булмай 
колиши мумкин, у тасодифнинг "кули" булиб колади.
М одомики, 
ядровий урушнинг олдини 
олиш, тинчликни саклаш 
умуминсониятнинг олдида турган долзарб вазифа экан, унга эришиш учун 
жахондаги хамма кучлар, харакатлар бирлаштирилиши л озим. Инсониятнинг 
уз-узини саклаб колиши, унинг бугун, эртага, хамиша бахт-саодатли булиши 
учун куч-гайратларини бирлаштиришга эхтиёж кундан-кунга ортиб бормокда. 
Бундан биз бир-биримизга боглик эканлигимизни, дунёнинг яхлитлигини 
яккслрок куряпмиз. Чернобилда атом электростанцияда юз берган авариялар, 
атом куролларини синовдан утказувчи харбий томонларининг атроф-мухитга, 
ахолига курсатилаётган салбий таъсири, радиоактив чикиндиларни саклаш ва
241


шу каби муаммолар турли мумлакагларда яшовчи кишиларнинг такдирига 
дахлдор эканлигидан яккол далолат беради.
Келтириб утилган далиллар уруш ва тинчлик муаммоси хозирги 
замоннинг хар кандай умумбашарий муаммосини ижобий ва окилона ечишнинг 
зарур шарти ва асоси эканлигини очик-ойдин курсатиб турибди. Шуни 
эътиборга олган холда хорзирги кунда минтакада баркарорлик ва миллий 
хавфсизлик кафолатларининг шарт-шароитларини аниклаш ва таъминлаш гоят 
мухим ахамият касб этади.
Президентимиз эътироф этганидек, биз давлатлариинг тинч-тотув яшаш, 
халкаро масалаларни хал килишда куч ишлатмаслик, тахдид килмаслик 
тамойилини ташки сиёсатимизга асос килиб олганмиз. 
Узбекистон муддати 
1995 
йилда узайтирилиши лозим булган ядро куролини таркатмаслик 
тугрисидаги шартномани, ядро куролини йук килиб ташлаш тугрисидаги 
шартномага айлантириш тарафдоридир. Ш унингдек, биз худди кимёвий 
куроллар буйича кабул килинган шартнома каби биологик куролларни хам 
таъкиклаш 
тугрисидаги 
шартнома 
кабул 
килиниши 
тарафдоримиз. 
Бу 
Узбекистон тинчликсевар мамлакат эканлигининг яккол далилидир.
Дунё ахолисининг тухтовсиз купайиб бораётганлиги хозирги даврнинг 
энг мухим хусусиятларидан булиб хисобланади.
Файласуфлар, социологлар, демографлар жахон ахолисининг сони 2025 
йилларга бориб 8 миллиардга етишини тахмин килмокдалар.
Хисоб-китобларга 

Download 9,08 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   90   91   92   93   94   95   96   97   ...   107




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish