Низом ий номидаги тош кент давлат педагог ика


Х,озирги замоннинг фалсаф ий муаммолари ва ижтимоий



Download 9,08 Mb.
Pdf ko'rish
bet96/107
Sana07.03.2022
Hajmi9,08 Mb.
#485362
1   ...   92   93   94   95   96   97   98   99   ...   107
Bog'liq
Фалсафанинг умумназарий масалалари copy

4.8. Х,озирги замоннинг фалсаф ий муаммолари ва ижтимоий
тараккиёт
Хрзирги замон фалсафаси деганда XX асрда 
ш аклланган, 
хозирда 
хам 
долзарблигини 
йукотмаган фалсафий 
таълимотлар 
назарда 
тутилди. 
XX
аср 
ижтимоий-сиёсий, 
илмий-техник 
ва 
иктисодий 
ж араёнларнинг аввалги асрлардан уртача, тамом ала янгича кечканлиги билан 
фаркланади. Турли ижтимоий сиёсий тизимлар орасидаги 
зиддият икки 
жахон уриш ининг келиб чикиш ига сабаб булгани, аср поёнида икки кутбли 
дунё урн и га куп кутбли дунёнинг вуж удга келганлиги, илмий-техник инкилоб 
ж ам ият тараккиёти ва инсон камолоти учун кенг имкониятлар яратганлиги, 
айни чокда глобаллаш ув ж араёнлар, фан тараккиёти, ж амият ва табиат 
орасидаги м уносабатлар инсоният такдирига дахлдор глобал муаммоларни
Хозирги замон фалсафаси, 
унинг узига хос жи.чатлари
249


келтириб чщ арганлиги хозирги замон файласуфлари харакатларида 
у

ифодасини топмокда. Фан тараккиётини даврлаштириш асосларига кура XIX 
аср фалсафаси янги давр ёки классик фалсафа хисобланади. Бу фалсафа 
оламни рационал билиш гоялари устувор эди. Шу асосда рационаллик олам, 
ж амият конунлари унинг мохияти, тараккиёт механизмларини англаш нинг 
энг асосий йули сифатида тан олинган эди. Бу шубхасиз фалсафий фикрлар 
тараккиётига туртки булган оламни инсон - олам муносабатларини тугри 
англаш имконини берди.
XX асрнинг фалсафий муаммолари одам-олам муносабатларига янгича 
ёндош увларни узида акс эттирди. Бу XX асрда янги фалсафий тафаккур 
ифодаси булмиш ноклассик фалсафанинг ш аклланиш ига олиб келди. Ш ундай 
килиб, X X аср фалсафаси ноклассик фалсафа макомини олди. Барча 
даврларда фалсафада онг, инсон, жамият, уларнинг мохияти ва ривожланиш 
конуниятлари, бир-бирига таъсири ва узаро алокадорлиги, вокеликни билиш 
йуллари каби муаммолар асосий уринни эгаллаб келган. Мазкур муаммолар 
хозирги давр ноклассик фалсафасининг хам диккат марказида турибди. Фан 
тараккиёти, ижтимоий ам алиёт бизга мазкур масалаларнинг янги томонлари
мураккаб кирраларини очиб бермокда, улар эса, 
у
3
навбатида, янгича 
ф алсаф ий карашлар, таълим отларда уз ифодасини топмокда. XX аср ва 
хозирги замон фалсафасининг хусусиятлари:
1. 
Х °зи рги
замон 
фалсаф аси 
хилм а 
хил 
ф алсафий 
окимлар, 
м актабларнинг м авж удлиги билан характерланади. Энг кенг таркалган 
фалсафий йуналиш ларга неофрейдизм (психоанализ), 
неопозитивизим , 
прагм атизм, экзистенциализм , неотомизм, феноменология, персонализм 
кабил ар киради.
2. 
Х,озирги замон ф алсафаси олам ва одамни иррационализм нуктаи 
назаридан тахлил килади. И ррационализм лотинча “irratcionalis” сузидан 
олинган 
булиб 
аклга 
зид, 
гайриш уурий 
маъносини 
ифодалайди. 
И ррационализм билиш ж араёнида акл им кониятларини чеилайдиган ёки 
инкор этадиган ф алсаф ий оким. У дунёни билиш да инсон м аънавий 
хаётининг таф аккурдан таш кари томонлари: ирода, бевосита муш охада, 
хиссиёт, интуиция, хаёл, инстинктни биринчи уринга куяди.61
3. 
К упчилик фалсафий таълим отларда кутарилган энг асосий муаммо -
инсон муаммоси.

Download 9,08 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   92   93   94   95   96   97   98   99   ...   107




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish