Низом ий номидаги тош кент давлат педагог ика



Download 9,08 Mb.
Pdf ko'rish
bet78/107
Sana07.03.2022
Hajmi9,08 Mb.
#485362
1   ...   74   75   76   77   78   79   80   81   ...   107
Bog'liq
Фалсафанинг умумназарий масалалари copy

биологик концепция 
намоёндалари унинг 
мохиятини 
тушунтиришда 
якка 
индивиднинг 
табиий-биологик 
хусусиятларидан келиб чикиб, жамиятни ташкил килган кишиларни узаро 
факат табиий, биологик жихатлар билангина богланган, деган хулосага 
келганлар. 
Инсон 
мохиятига 
дахлдор 
маънавйй-ижтимоий 
омилларни 
эътиборсиз колдирганлар.
Инсон хакидаги иккинчи бир психологик назария - бу 
«рухий тахлил»
концепция 
вакилларининг карашлари булиб, унда инсон мохияти инсоннинг 
рухиятидан, унга хос хар хил инстинктлар ва уларнинг холатларидан келиб 
чикиб июхланиб. инсоннинг табиий-биологик ва ижтимоий жихатларига 
етарли эътибор бермайдилар.
Фалсафа инсон муаммосини уРганаР экан, у энг аввало, инсонни 
борликнинг узига хос бир шакли сифатида олиб, уни энг мураккаб борлик 
сифатида, унинг узига хос энг мухим томонлари, хусусиятларини, борликнинг 
бошка шакллари ва куринишлари билан узаро богланишларини, алокадорлик 
томонларини хамда улар дан губ фаркларини караб чикиши лозим. Фалсафа шу 
билан бирга, инсон муаммосини узи урганадиган асосий муаммолардан энг 
асосийси сифатида урганиш предметининг марказий объекта хисоблайди. 
Лекин фалсафа бунда инсонни узининг борликни билиш объекти сифатида 
эмас, балки фалсафий категория булган универсал сифатида олиб, унинг бир 
бутун борликка, яъни инсоннинг узига ва бутун дунёга муносабатини 
урганади. Шу сабабли файласуфлар кадимдан бошлаб инсоннинг узига хос 
мухим, бошка барча гирик мавжудотлардан фарк килдирувчи хусусияти деб, 
унинг акдини тушунганлар.
Шу туфайли 
“рухий тахлил” концепция 
вакиллари инсонни дастлаб уз 
асарларида 
“аклли 
мавжудот”, 
“аклли 
хайвон” 
деб 
таърифлаганлар. 
Кейинчалик жамиятнинг тараккиёти асосида улар инсонни “сиёсий хайвон”, 
“ижодкор хайвон”, “тарихнинг ижодкори”, “гапирадиган, тилга ва нуткка эга 
хайвон”, “дунёга диний муносабатда булувчи мавжудот”, деб изохлай 
бошлаган. Маълум даврлардан кейин эса баъзи файласуфлар инсонни “маълум 
максадга йуналтирилган, хулк-агворга эга булган мавжудот”, деб тушунтира 
бошлайдилар.
210


Классик фалсафада Афлотун ва Арастудан бошлаб инсоннинг мохиятини 
бирор-бир субстанционал бошлангич: мутлак гоя, мутлак рух, онг, акл, табиат ’ 
каби омиллар билан боглаб тушунтириб ва изохдаб келишади.
Инсон муаммосининг фалсафага оид масалалари деб куйидагиларни 
хисоблаш мумкин:
а) инсон мохияти;
б ) инсонда ижтимоийлик ва биологик (габиийлик)нинг нисбати;
в) ш ахснинг эркинлиги;
г) инсоннинг мавжуд булиши (борлиги) ва мохиятининг диалектикаси; 
л) 
инсон хаётининг максад ва маъноси.
Бу албатта, инсон муаммосининг фалсафий спецификаси факат шулар 
билан чекланади дегани эмас.42
С.Ш ермухамедов узининг «Инсон фалсафаси» деб номланган асарида 
илмий фалсафа, энг аввало, инсоннинг мохиятини, унинг шаклланиши ва 
ривожланиши умумий конуниятларини, унинг максадлари ва идеапларини, 
шунингдек, уларни руёбга чикариш йулларини урганишини таъкидлайди. 
Лунда килиб айтганда, инсон хакидаги фалсафий фан предметини «инсоннинг 
ривожланиш диалектикаси» ташкил килади. Муаллиф инсон хакидаги ягона 
фанни яратиш мумкин, деб хисоблайди. Унинг фикрича, инсон имкониятлари 
гахлили бу фаннинг энг мухим вазифаларидан бирига айланади.
2. 
Фалсафа инсоннинг узи урганадиган асосий муаммоларидан бири 
сифатида олиб, уни уз урганиш предметининг асосий объекта хисоблайди. 
Лекин фалсафа бунда инсонни борликнинг бир шакли, инсон билишининг 
объекти сифатида эмас, балки фалсафий категория булган 
билишнинг 
универсал субъекти сифатида олиб, унинг борликка, яъни объектга - 
инсоннинг дунёга ва узига муносабатини урганади.

Download 9,08 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   74   75   76   77   78   79   80   81   ...   107




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish