фанининг
бутун
утмиш
тажрибаси,
геологнинг
назарий
ва
амалий
фаолиятидаги билимлари билан изохланади. Кррни шимол ёки жануб одамси
томонидан
турлича идрок
этилиши хам бунга мисол була олади. Шимол
одамсининг кор турларини яхши билиши утмиш авлодлар тажрибаси ва
амалиёти билан богликдир. Ибтидоий давр одамининг дунёси мушо^ада
объекти сифатида хозирги давр одамси билимига нисбатан, уз
таркибига кура,
анча кашшокдир. Чунки объектлар хилма-хиллигини ажрата олиш кобилияти
инсон амалий фаолиятининг мураккаблашуви туфайли шаклланди.
«Субъект» ва «объект» сабаб ва окибат, зарурият ва тасодиф каби узаро
бир-бирини такозо этувчи жуфт тушунчалардир. Биз сабаб сифатида бирон
нарсани ажратиб курсатсак, демак окибатнинг мавжудлигини хам эътироф
этган буламиз ва аксинча. Худди шундай субъект >;амиша объектни, объект эса
доимо субъектни такозо килади. Бу билан биз
мантикан куйидаги формулага
якин келамиз: «Субъектсиз объект йук»-
«Субъект>> ва «объект» жуфт тушунчалар сифатида карама-каршиликлар
бирлигини акс эттиради. Улар уртасида содир булиб турадиган доимий
зидциятларнинг хал килиниши
субъект томонидан
объектнинг амалда
узлаштирилиши,
узгартирилиши,
уни
инсоннинг онг хохиш-истагига
буйсундирилиши ёрдамида руй беради. Бирок, уларнинг узаро алокадорлигида
субъектнинг хохишини белгиловчи максади хам узгаради ва
зиддият кайтадан
янгиланаверади.
Билиш жараёнининг мустакил мавжудлиги нисбийдир. Субъектнинг
билиш фаолияти унинг амалий фаолияти билан чамбарчас богланган. Амалий
фаолият ёки
билиш жараёнининг асоси
ва харакатлантирувчи кучи,
шунингдек, ушбу фаолият олинган билимнинг хакикийлик мезони хам булиши
мумкин.
Билиш жараёнига субъект ва объект категориялари диалектикаси тарзида
караш биркатор мухим гносеологик хулосаларни чикаришга ёрдам беради.
Биринчидан, билиш жараёнининг ижодий, фаол таснифига эга. Инсон ташки
дунёни унинг онгида качон
акс эгишини кутиб турмайди, балки узи оламни ва
ундаги нарса-ходисалар хакидаги билими объектив вокеликка мос ёки мос
эмаслигини англашга интилади. Билиш яратиш, ижодни, сермахсул мехнатни
ва объектни эркин танлаш, бахолаш ва узини намоён килишни такозо этади.
Билиш хамиша инсоннинг онгли фаолияти ва амалий максадларини руёбга
чикариш тарзида содир булади.
Иккинчидан, хар кандай билим объектив дунёнинг инсон онгидаги
субъектив образи эканлигини, билиш жараёнида субъективлик ва объективлик
диалектикасини англашни назарда тутади. Субъективлик
субъектга хос булган
нарсадир, унинг субъектив фаолияти махсулидир. Шу маънода, билиш образи
44
субъект фаолиятининг махсули булиб, субъективлик элементини, нафакат,
билишни ифодалаш шаклида, балки унинг мазмунини хам уз ичига камраб
олади. Айни чогда субъект фаолияти объектга каратилгани учун объектни
адекват акс эттиришни хам уз максади килиб олади.
Билимнинг мазмуни билиш
жараёнининг амалиётга богликдигига кура, охир окибатда билишда белгиловчи
булган объективлик моментини хам уз ичига олади.
Билиш жараёнининг учинчи таркибий кисми
билим.
Билим нима? Билим тушунчасига аник таъриф бериш кийин, хатто
мумкин хам эмас. Гап шундаки, биринчидан, бу
энг умумий тушунчалардан
бири хисобланади, умумий тушунчаларга эса доим аник таъриф бериш кийин.
Иккинчидан, билимнинг жуда куп турлари мавжуд ва уларнинг хаммасини
ёнма-ён куйиб булмайди. Шуни эътиборга олиб, билим нима эканлигини
аниклашга харакат килиб курамиз. Одатда, биз ниманидир билишимиз хакида
г апирганимизда, узимиз бу «нимадир» хакида анча тугри тасаввурга эгамиз, деб
хисоблаймиз. Ш унингдек, бизнинг тасаввуримиз хомхаёл ёки факат уз шахсий
фикримиз эмаслигига хам ишончимиз комил булади. Нихоят,
биз бу ишончни
мустахкамловчи кандайдир далиллар келтиришимиз лозим булади. Шундай
килиб, уз шахсий хаётимизда биз амалдаги холатга мос келадиган ва маълум
асосларга эга булган ишонч, эътикодни билим деб хисоблаймиз.
Do'stlaringiz bilan baham: