Савол. Майдонли транзистор деб нимага айтилади?
Затворга кучланиш хамма вакт тескари кучланишда берилади, чунки р-n утиш ёпилиши керак. Курилаётган холда затворгаистокка нисбатан манфий кучланиш берилган. Шунинг учун р-n утиш катлами кенгайиб, канални торайтиради. Яъни Е3 манба кучланишини узгариш хисобига каналнинг кесими узгартирилади. Бу ундан утаётган электорн окимининг микдори узгаришига, яъни токнинг бошкарилишига олиб келади. Транзистор оркали утувчи ток нолга тенг ёки маълум белгиланган кийматгача камаядиган затвор-исток кучланиши ажратиш кучланиши дейилади. Р – каналли транзисторларда бу кучланиш нисбат булиб, одатда 0,2 – 7 В оралигида булади.
Затвори изоляцияланган транзисторларда эса металдан ясалган затвор асос катлам – каналдан диэлектрик модда билан ажратилган булади. Шунинг учун бундай транзисторлар (металл диэлектрик-проводник)МДП турдаги майдонли транзисторлар хам деб аталади. Купинча диэлектрик сифатида (SiO2) кремний оксиди олинади. МДП-турдаги транзисторлар куйидагича тузилишда булиб, унда хам стоп токи затвор кучланиши оркали бошкаврилади. Затвор билан асос ярим утказгич орасида электр майдони кучланганлигининг йуналишига караб, асосий ток ташувчилари ё асос яримутказгичнинг сиртига ёки хажмига тортилади. Агар асосий ток ташувчилар асос ярим утказгичнинг сиртига тортилса , сирт катлам-утказувчанлик каналининг утказувчанлиги ортади, хажм ичига тортилганда эса , у камаяди. Биринчи турда ишлайдиган транзисторлар бойитилган турда, иккинчи турдагилар эса, камбагаллаштирилган режимда ишлайдиган транзисторлар дейилади.
Умуман МДП турдаги транзисторларнинг ишлаш принципи мураккаб булиб, у асос ярим утказгичининг материалига, ток ташувчилар концентрациясига ва ясаш технологиясига боглик. Шунга кура улар икки турга булинади: канали индукцияланувчи ва канали хосил килинган транзисторлар деб аталади.
Канали индукцияланувчи транзисторларда затвор кучланишнинг бирор кийматигача сток токи хосил булмайди. Чунки затвор кучланиши бирор чегаравий кийматдан ортгандан кейингина заряд таксимоти- утказувчи канал вужудга келади ва и скдан стокка томон ток ока бошлайди. Затворли кучланиш ортиши билан каналнинг утказувчанлиги ортади. Одатда бу кучланиш 1%6В атрофида булади. Канали урнатилган транзисторларда исток ва сток орвлигида утказувчан канал олдиндан мавжуд булади ва затвор кучланиши нолга булганда хам сток токи утиб туради. Затворга кучланиш бериб уни бошкариш мумкин. Затворга манфий кучланиш берилганда каналда мусбат зарядлар индукцияланади ва зарядларга "к«мбагал" зона очилиб, каналнинг солиштириш каршилиги ортади. Мафий потенциал Ииз.ам етганда исток ва сток оралигида ток тухтайди ва аксинча Р-типли канал хосил килинганда затворга мусбат кучланиш берилади.
Савол.
1. Майдонли транзисторлар кандай турларга булинади ?
Майдонли транзисторларнинг ишлаш принципи кандай?
Do'stlaringiz bilan baham: |