Наргис Қосимова


WikiLeaks сайтининг бош саҳифаси



Download 8,33 Mb.
Pdf ko'rish
bet47/200
Sana03.06.2022
Hajmi8,33 Mb.
#631826
1   ...   43   44   45   46   47   48   49   50   ...   200
Bog'liq
онлайн журналистика-намунавий-дастур

WikiLeaks сайтининг бош саҳифаси 
71
 
Andrew O’Hagan · Ghosting: Julian Assange · LRB 6 March 2014.
 


78 
2012 йили Ассанж Wikileaks Суриядаги ҳарбий ҳаракатларга оид 2,4 
миллион, шунингдек Пентагоннинг ўта махфий ҳужжат сирасига кирувчи 15 
мингта ҳужжатларига эга эканлиги ҳақида хабар беради. 2013 йилнинг август 
ойида сайтда турли хил махфий ҳарбий ҳужжатларни юклаб олиш учун 
ҳаволалар оммага эълон қилинади. Бугунги кунда АҚШ ҳукумати Жулиан 
Ассанжни биринчи рақамли давлат душмани деб эълон қилган. Шунга 
қарамай, инсон ҳуқуқлари учун курашаётган кўпгина ташкилотлар уни соҳа 
қаҳрамони, деб тан олишган . 
Бугунги кунда аксарият юридик шахслар ўз ҳудудларида интернетга 
уланишнинг энг қулай тури Wi-Fi тармоқдан фойдаланадилар. Wi-Fi 
тармоқларда мураккаб алгоритмик математик моделлари аутентификацияси, 
маълумотларни шифрлаш, уларни тўлақонли узатишни назорат қилиш яхши 
йўлга 
қўйилган 
бўлиб, 
фойдаланувчилар 
ўз 
маълумотларининг 
ўғирланишидан хавотир олмасалар ҳам бўларди. Аммо симсиз тармоқ 
созланишига жиддий эътибор берилмаса, ҳуқуқбузар қуйидаги имкониятлар 
эшиги очилади:
локал тармоққа кириш (файллар, ҳужжатлар ва ҳоказо); 
трафикни ўғирлаш (интернет); 
тармоқ орқали узатиладиган ахборотни бузиш; 
қалбаки кириш нуқтасини ўрнатиш; 
сизнинг тармоғингиз номидан хабарларни ноқонуний жўнатиш. 
Маълумотлар махфийлигини сақлаш учун бир қанча ҳимоя 
технологиялари мавжуд бўлиб, булар: 
1) WEP. WEP протоколи узатилаётган маълумотларни RC 4 алгоритми 
асосида 64 ёки 128 бит ҳажмдаги калит билан шифрлаш имконини беради. 
Ушбу калитлар 40 дан 140 бит узунликдаги статистик ва 24 битни ташкил 
этувчи ва инициализация вектори (Initialization Vector, IV) деб аталувчи 
қўшимча динамик таркибдан иборат. Аммо протоколнинг кўплаб заиф 
томонлари мавжудлиги сабабли, хакерлар томонидан у осонгина бузилишини 
инобатга олиб, 2003 йили хавфсизликнинг WPA (инг. Wi-Fi Protected Access - 
Wi-Fi га ҳимояланган кириш) стандарти фойдаланиш учун таклиф этилди. 
! WPA (инг. Wi-Fi Protected Access)- Wi-Fiга ҳимояланган кириш 
2) WPA – ушбу стандартнинг ўзига хос хусусиятларидан бири RC 4 
шифрлаш алгоритмини истиқболли ривожини ўзида акс этувчи TKIP 
(Temporal Key Integrity Protocol) асосида қурилган шифрланган маълумотлар 


79 
калитини динамик генерация технологиясидир. Мазкур протокол калитларни 
қайта қўллашга имкон бермайди. Шунингдек, TKIP да ҳар бир узатиладиган 
пакет учун янги 128 битли калит кўзда тутилган. Шу билан бирга WPA да 
назоратдаги криптографик сонлар янги усул бўйича MIC (Message Integrity 
Code) жўнатилади. Ҳар бир кадрга хабар бутунлигини қайд этувчи махсус 8 
байтли код жойлаштирилади. У қалбаки пакетлар орқали уюштириладиган 
ҳужумнинг олдини олиш имконини беради.
3) WPA2 2004 йилнинг июнь ойида қабул қилиниб, IEEE 802.11i 
стандарт орқали аниқланади. 2006 йилнинг 13 март кунидан бошлаб барча 
сертификатлаштирилган Wi-Fi қурилмаларида ўрнатилиши шартдир. WPA2 
протоколлари аутенфикациянинг икки режимида ишлайди: персонал 
(Personal) ва корпоратив (Enterprise).
4) MAC-манзилларни фильтрлаш – ушбу функция барча замонавий 
кириш нуқталарини қўллаб-қувватлайди ва тармоқ хавфсизлигини самарали 
таъминлайди. Фильтрлаш уч хил усулда амалга оширилади: 
кириш нуқтаси ҳар қандай MAC- манзилли станцияга киришга рухсат 
беради;
кириш нуқтаси махсус ишончли рўйхатда турган MAC-манзиллар 
станциясига киришга имкон беради;
кириш нуқтаси “қора рўйхатда” турган MAC-манзиллари мавжуд 
станцияга кириш имконини бермайди.
5) SSID тармоқни яширин идентификациялаш режими. Фойдаланувчи 
тармоққа кирмоқчи бўлганида, симсиз адаптер драйвери, аввало ундаги 
мавжуд симсиз тармоқларни сканерлайди. Ҳар бир кадр таркибида уланиш 
учун хизмат ахбороти ва SSID мавжуддир. 

Download 8,33 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   43   44   45   46   47   48   49   50   ...   200




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish