Наргис Қосимова



Download 8,33 Mb.
Pdf ko'rish
bet49/200
Sana03.06.2022
Hajmi8,33 Mb.
#631826
1   ...   45   46   47   48   49   50   51   52   ...   200
Bog'liq
онлайн журналистика-намунавий-дастур

Назорат учун саволлар: 
1.
 
Ўзбекистонда ахборот хавфсизлиги бўича амалга оширилаётган 
ишлар нималардан иборат? 
2. 
Ахборот хавфсизлигига таҳдид манбаларини санаб ўтинг.
3. 
Ахборот хавфсизлигини таъминлаш бўйича қандай усуллар 
мавжуд? 
 
2.4.
 
КОМПЬЮТЕРНИНГ ТЕХНИК ХАВФСИЗЛИГИ: ВИРУС 
ВА АНТИВИРУС ДАСТУРЛАРИ 
 
Режа: 
1.Компьютер вируслари тушунчаси тарихи 
2. Компьютер вируслари таснифи 
3. Антивирус дастурлари 
 
Тавсия этиладиган адабиётлар: 
1.
 
История вредоносных программ.// 
ilmensch07.ucoz.ru/_tbkp/i_mnogoe_drugoe/1/virus1.docx 
2.
 
История компьютера// chernykh.net 
3.
 
10 самых опасных вирусов в истории интернета// http://hi-
tech.mail.ru/prosto7/articles/top10_viruses. 
4.
 
Острейковский В.А. –М.: “Информатика”, 2001 г. 44 с. 
 
Калит сўзлар:
вирус, антивирус дастурлари, компьютер, интернет, 
ахборот хавфсизлиги 
Вирус дастурларининг яратилиши аввало инсон руҳиятининг салбий 
жиҳатларини (кўролмаслик, ўз иқтидори ва билимидан конструктив равишда 
фойдалана билмаслик ва ҳоказо) акс эттирса, иккинчи томондан шахсий 
компьютер 
операцион 
тизимининг 
турли 
хил 
шикастланиш 
ва 
зарарланишларга қарши тура олмаслиги билан тавсифланади.


84 

Дунёда биринчи ҳисоблаш машинаси 1854 йили инглиз олими Чарльз 
Бэббиж томонидан яратилган. Унинг асосида биринчи компьютер ENIAC 
Жон Макли ва Ж.Преспер Эккерт томонидан 1946 йили АҚШда ясалиб, 
ишга туширилган. Унинг оғирлиги 28 тонна, бўйи 30 метр бўлиб, 85 квадрат 
метр майдонни эгаллаган.
 
Компьютер вируслари қачон пайдо бўлганлиги аниқ эмас. Аммо 
биринчи ENIAC компьютерида вирус йўқ эди. Аммо 1970-йилларнинг 
ўрталарига келиб ишлаб чиқарилган Univax 1108 ва IBM 360/370 
компьютерларида вирус бўлганлиги электрон ҳисоблаш машиналари ривожи 
тарихига қайд этилган
72
. 1940- йиллардаёқ Жон фон Нейманнинг ўз-ўзидан 
кўпаювчи математик автоматларни тадқиқ этиш бўйича ишлари вирус 
дастурларини яратилишига сабаб бўлади
73
. 1951 йили олим ушбу 
автоматларни намоён этувчи усулларни ишлаб чиқди. 1957 йили эса “Nature” 
журналида ўз-ўзидан кўпаювчи механик тизимнинг ишлаши, зарур пайти 
фаоллашиб, бошқа механизмларни босиб олиш тартиби ҳақида Л. С. Пенроуз 
мақоласини чоп этади. Мазкур мақола асосида Ф. Ж. Шталь ЭВМ IBM 650 
машина 
тилида 
биокибернетик 
моделни 
дастурлайди. 
Моделда 
ҳаракатланувчи кибернетик жонзотлар маълум файлларни “еб”, кўпаяди. 
Агарда мазкур жонзот маълум вақт оч қолса, у “ўлган”. 1960- йили улар IBM 
650 компьютерида қўллаб кўрилди.
!
Биринчи шахсий компьютер 1976 йили америкалик олимлар Стив 
Возняк ва Стив Жобслар томонидан яратилиб, “Аpple I” деб аталган.
1962 йили Американинг Bell Telephone Laboratories компаниясининг 
муҳандислари В.А. Висотский, Г.Д. Макилрой ва Роберт Моррис “Дарвин” 
компьютер ўйинини яратишди. Ўйин ўйинчилар томонидан яратилган рақиб 
дастурлар ўртасидаги курашдан иборат бўлиб, ютиш учун рақиб 
дастурларининг барча нусхаларини йўқ қилиб, жанг майдонини эгаллаш 
лозим эди. 
1980 йилнинг февраль ойида Дортмунд университетининг талабаси 
Юрген Краус “Ўз-ўзидан кўпаювчи дастурлар” номли битирув малакавий 
ишини ҳимоя қилади. Унда мазкур дастурлар ишлашининг назариясидан 
ташқари Siemens компьютерлари учун тайёрланган ўз-ўзидан кўпаювчи 

Download 8,33 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   45   46   47   48   49   50   51   52   ...   200




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish