Наманган-2007 й



Download 0,65 Mb.
Pdf ko'rish
bet21/28
Sana21.02.2022
Hajmi0,65 Mb.
#36951
1   ...   17   18   19   20   21   22   23   24   ...   28
Bog'liq
avtomatlashtirilgan tizimlarni qurish asoslari

Моделлаштириш 
 
Кибернетик системаларни ўрганишда моделлаштириш усули жуда 
муҳим рол ўйнайди. 
Модел табиатда ихтиѐрий объектнинг инсон яратган сунъий тимсоли 
бўлиб ҳизмат қилади. У ўрганилаѐтган объекнинг нусхаси, ўрнини босувчи 
сифатида ўрганилади. 
Объектни текширишда олинган натижалар айнан оригинал 
хусусиятларни тасвирламайди, лекин улар энг яқин, такрибий натижалар 
бўлиб, объект фаолиятини ўрганишда, таҳлил қилиш муҳим аҳамият касб 
этади. Шу боис маделлаштириш илмий изланида муҳим методлардан бири 
сифатида кенг кўламда қўлланилади. 
Моделлаштиришнинг асосий кўринишлари. Моделлаштиришнинг 
ундан ортиқ моделлатириш синфлари ва уқйи синфларига ажратиб қуриш 
мумкин. Бироқ, асосий фарқли тамонларни ҳисобга олиб тўртта асосий 
кўринишдаги моделлар: геометрик, физик, математик ва мантиқий-
математик моделлари билан танишибчиқамиз. 
Геометрик моделлар. Геометрик моделлар бирор объектнинг геометрик 
ўхшашлигини ўзида тасвирлайди, яъни ўз оригиналига ташқи кўринишда 
айнан ўхшаш бўлади. Шу нуқтаий назардан, объектни намойиш қилиш учун 
унинг геометрик моделидан фойдаланилади. 
Геометрик моделаштиришда асосий эътибор геометрик ўхшашликка 
қаралади ва унинг иш фаолиятига аҳамият берилмайди. Шунинг учун 
табийқи кибернетикада бошқариш жараѐнларини ўрганишда бу модел фақат 
ѐрдамчи аҳамятга эга бўлиши мумкин. 
Физик моделлар. Техникада геометрик моделларга нисбатан физик 
моделлар муҳимрок аҳамиятга эгадир. Улар оригинал ва модда орасидаги 
фақат шакли ҳамда геометрик муносабатларининг ўхшашлакларини 
тасвирлабгина қолмасдан, уларда бўлаѐтган физик жараѐнларни ҳам 
тасвирлайди. Физик моделлаштиришда модел ва унинг нусхаси объект 
ҳисобланади ва уларнинг табияти бир хил бўлади. 
Математик моделлар моделлаштиришнинг янада кенг имкониятларини 
намоѐн қилади. Бу усул билин мураккаб жараѐн ва ҳодисаларнинг моделлари 
қурилади ҳамда оригинал физик табиат билан унинг моделини айнан бир-
бирига ўхшашлиги талаб этилади. Бу усул оригиналдаги ва моделдаги 


53 
жараѐнларнинг математик ѐзилиши айнан мос келишини кўзда тутади. 
Математик модел бундай талқин қилинишида материал системани тасаввур 
этади ва унда оригиналга қараганда фарқли физик жараѐнлар бўлади. 
Шунинг учун ҳам турли физик жараѐнлар математик бир хил ѐки ўхшаш 
ифодалар билан тасвирланиши мумкин. 
Мантиқий-математика 
моделлари. 
Мантиқий 
математика 
моделлаштиришни, кўпинча расмий математик ва мантиқий моделлаштириш 
ҳам деб аталади. 
Математик моделга математик физика, квант механиқаси, структурали 
лигвистика ва бошқа моделлар киради. Бу моделларнинг муҳим синфи турли 
кўринишдаги, талқиндаги иқтисодий моделлар ҳисобланади. 

Download 0,65 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   17   18   19   20   21   22   23   24   ...   28




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish