Н. А. Самиғов, Ф. Д. Жўраева, Сайдуллаев А. Б


 Табиий тош материаллари ва буюмларининг асосий хоссалари



Download 11,59 Mb.
Pdf ko'rish
bet54/526
Sana24.04.2022
Hajmi11,59 Mb.
#579687
1   ...   50   51   52   53   54   55   56   57   ...   526
Bog'liq
QMB UMK

4. Табиий тош материаллари ва буюмларининг асосий хоссалари 
Зичлик.
Бу жихатдан табиий тошлар енгил ва оғир турларга бўлинади. 
Енгил тошларга зичлиги 1,8 г

см
3
кичик бўлган вулқон туфи, туф, пемза, 
чиғаноқли оҳактош кабилар киради. Енгил тошлар иссиқлик изоляцияси 
хусусияти юқори бўлгани учун деворбоп донали тош ва блоклар тайёрлашда 
ишлатилади. 
Оғир тошларга зичлиги 1,8 г

см
3
юқори бўлган гранит, сиенит, габбро, 
базалт каби тошлар киради. Оғир тошлар бино ва иншоотларни сув ва 
намлик тегиши мумкин бўлган қисмларда, пол, деворларни безашда, йўл 
қурилишида ишлатилади. 
Мустаҳкамлик.
Сиқилишдаги мустаҳкамлик чегарасига нисбатан 
табиий тош материаллар қуйидаги маркаларга бўлинади (МПа): 0,4; 0,7; 1,5; 
2,5; 3,5; 7,5; 10; 12,5; 15; 20; 30; 40; 50; 60; 80; 100. 
Совуққа чидамлилик
. Стандарт усулда музлатиш ва эритиш цикллари 
бўйича табиий тош материаллар қуйидаги маркаларда бўлади: 10; 15; 35; 100; 


68 
ЎУМ 2020 йил “Қурилиш материаллари ва буюмлари” Н.А.Самиғов, Ф.Д.Жураева, Сайдуллаев А.Б. 
150; 200; 300 ва 500. Зич тошлар совуққа чидамли бўлади. Порфирсимон 
тузилишдаги тошлар совуқ таъсирида ёрилиб кетади. 
Янги қазиб олинган оҳактош, доломит, туфлар, қумтошларда табиий 
намлик бўлгани учун совуққа чидамсиздир. Улар қуритилгач етарли 
даражада совуққа чидамли материал бўлади. 
Сувга чидамлилик.
Сувга чидамлилик тошларнинг сувда юмшаш 
коэффиценти-0,6; 0,8 ва 1,0 билан белгиланади. Доим сув таъсирида 
бўладиган жойларда (пойдевор, йўл қурилиши) бу коэффициент 0,8 кам 
бўлмаслиги, ташқи девор учун эса 0,6 кам бўлмаслиги керак. 
Едирилиш ва ишқаланишга бардошлилик
. Тошларнинг бу хусусияти 
уларнинг зичлиги, мустаҳкамлиги ва тузилишига боғлиқ бўлади. Тошлар йўл 
қопламалари,бинолар поллари, зинапояларда ишлатилганда уларнинг бу 
хусусиятлари катта аҳамиятга эгадир. 
Майда кристалл тузилишга эга бўлган тошлар шлифланганда сирпанчиқ 
бўлгани учун зинапоя, полларда ишлатилмагани маъқул. 

Download 11,59 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   50   51   52   53   54   55   56   57   ...   526




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish