Мутахассислик фанларини ущ1тиш



Download 3,47 Mb.
Pdf ko'rish
bet7/59
Sana23.04.2022
Hajmi3,47 Mb.
#575429
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   ...   59
Bog'liq
Mutaxassislik fanlarini o\'qitish metodikasi

у
3
 
нуктаи назарини асослаш, шунингдек, бошка фикрларни 
исботлаш ёки инкор этиш буйича кобилиятларини ривожлантириб 
бориш; назарий жихатдан тайёргарлик даражасини намойиш этиш; 
адабиётлар билан мустакил ишлаш куникмасини шакллантириш.
Семинар машгулотларининг куйидаги куринишларини фарк- 
лаш мумкин.
Дастлабки семинар - биринчи курс талабаларини олий 
таълимда мустакил ишлашнинг узига хослиги билан таништириш, 
илмий адабиётлар билан ишлаш куникмасини эгаллашни такозо 
этади. Талабанинг дастлабки семинарда ишлашининг характерли 
элемента маълум мавзуларда рефератлар тайёрлаш, уларни укиб 
бериш, мухокама килишидан иборат.
Семинар машгулоти курснинг укув дастури билан мустахкам 
равишда богланган булиб, унинг алохида, нисбатан чукуррок 
мавзуларини урганишни кузда тутади.
Махсус семинар машгулоти тадкикотчилик турида булиб, 
курс буйича маъруза машгулоти мавзуларидан катъи назар хам 
булиши мумкин. Унинг максади айрим муаммоларни чукуррок 
урганишдан иборатдир.
Семинар машгулотлари одатда куйидаги тузилишга эга: 
укитувчининг кириш сузи, асосий кием, укитувчининг якуний сузи.
Укитувчининг кириш сузи урганилаётган курс доирасида 
ушбу семинар машгулотининг урнини, машгулотнинг максад ва 
вазифаларини киска очиб беради, талабаларнинг диккатини мобил- 
лаштиради, машгу'лотга каратади ва фаоллаштиради.
Укитувчининг якуний сузи алохида саволлар буйича хам, 
умумий семинар машгулоти буйича хам амалга оширилиши 
мумкин булиб; талабалар фаолиятини хулосалаш ва бахолаш, 
кейинги семинар машгулоти буйича курсатмалар беришдан иборат 
булади.
Мутахассисликлар буйича фанлардан семинар машгулот- 
ларини ташкил этишнинг турли шакллари мавжуд.
Семинар режаси саволлари буйича талабалар билан савол- 
жавоб утказиш укитувчининг навбати билан хар бир талаба билан 
сухбатига тенг. Бу жараёнда бутун гурухга эмас, балки сухбат олиб 
борилаётган талабанинг узига савол берилади. Талаба саволга 
ноаник ёки тулик булмаган жавоб берса, укитувчининг узи
21


жавобни тулдиради, аниклаштиради. Натижада гурухнинг асосий 
талабалари укитувчи билан сухбатлашиш навбатлари келишини 
кутиб пассив холатни эгаллайдилар, купинча бошка ишлар билан 
банд буладилар ёки конспектларини маъносиз равишда вараклай 
бошлайдилар2.
Буланова-Топоркова М.В.3 семинар машгулотини ташкил 
этишнинг анъанавий методига оид 
к у й и д а г и
камчиликларни 
курсатиб утганлар. Суз навбати берилган талабалар индивидуал 
билимларини баён этадилар. Натижада мулокот деярли амалга 
оширилмайди. Х,амкоРлик ва узаро ёрдам мавжуд булмайди. Сузга 
чиккан талабага ёрдам бериш жавобни айтиб туриш хисобланади, 
бу эса тартибни бузишдир. Талабаларнинг укув жараёнига шахсий 
ёндашуви 
кузатилмайди, 
интеллектуал 
фаоллиги 
чегаралаб 
куйилади. Укитувчи ва талаба орасидаги масофа мулокот ва узаро 
харакатлар килишга чегара куяди. Талабапар семинар вактида уз 
фикрларини 
билдирмай. 
бошка 
ишлар 
билан 
банд 
булиш 
имкониятига эга буладилар.
Семинарни ташкил этиш шаклининг узи талабаларни пассив 
холагга тушириб куяди, уларнинг нуткий фаоллиги минимумга 
етказилади. Касбий жамият талаб этаётган касбий мулокот ва узаро 
харакатлар 
куникмасини 
шакллантириш 
имконияти 
мавжуд 
булмайди. Шундай килиб, машгулотларда гурухди мулокот килиш 
шакли жамиятдаги, ишлаб чикаришдаги кишилар муносабатининг 
адекват модели хисобланмайди, шунинг учун хам мутахассисларни 
тайёрлаш талабларига мос келмайди.
Режа асосида очик сухбат ушбу шакл семинар саволлари 
буйича барча талабаларнинг тайёрланишини, уларнинг чикиш- 
ларини, укитувчининг семинар саволлари буйича ва умуман 
семинар буйича хулосаларини назарда тутади. Очик сухбат 
саволлар 
буйича 
мухокама 
жараёнига 
иложи 
борича 
куп 
талабаларни жалб этиш, диккатларини фаоллаштириш. асосий ва 
кушимча воситалардан фойдаланиш имкониятини беради.
Очик сухбат шаклидаги семинар машгулоти укитувчидан у 
ёки бу мавзу буйича алохида вазифа олган талабаларнинг якка 
холда сузга чикишини таъкикламайди, бирок бундай холатларнинг

Download 3,47 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   ...   59




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish