Мутахассислик фанларини ущ1тиш


 Аудитория машгулотларида кулланаднган кооператив



Download 3,47 Mb.
Pdf ko'rish
bet41/59
Sana23.04.2022
Hajmi3,47 Mb.
#575429
1   ...   37   38   39   40   41   42   43   44   ...   59
Bog'liq
Mutaxassislik fanlarini o\'qitish metodikasi

5.6.1. Аудитория машгулотларида кулланаднган кооператив
методлар
Таълимнинг кооператив методларида 4-5 кишилик талабалар 
гурухи кузда тутилади ва «гурух максадларига», бутун гурух 
муваффакиятига алохида этибор берилади. Бунга кичик гурухнинг 
хар бир аъзоси гурухнинг бошка аъзолари билан доимий хамкорлик 
килгани холда топширик устида мустакил ишлагандагина эришиши 
мумкин. Шундай килиб, хар бир талабанинг вазифаси нафакат


ниманидир биргаликда бажариш, балки ниманидир биргаликда 
урганишдан иборат. Токи кичик гурухнинг хдр бир аъзоси зарур 
билимларни эгалласин. 
керакли куникмаларни шакллантирсин. 
Бунда бутун гурух, х,ар бир катнашчи нималарга эриша олганини 
билсин.
Бу методни реализациялаш схемаси куйидагича куриниш х,осил 
кил ад и: маъруза ® матн устида гурухда ишлаш 
® индивидуал 
мустакил иш.
Утказиш боскичлари
]. Укитувчи янги материал буйича шархди маърузаси. Бунда 
жамоалар индивидуал топширик бажариши керак буладиган 
уринларга ургу берилади. Маъруза мазмунан ихчам ва айни пайтда 
амалий йуналтирилган булиши лозим.
2. Талабалар маъруза матнлари устида жамоа булиб ишлайди, 
бир- мазмунини тушунишда бирига кумаклашади. Талабалар бир- 
бирига саволлар бериши, бу билан узи учун тушунарсиз уринларга 
аниклик киритиши мумкин. Жамоа аъзоларидан хея бири жавобни 
билмаган холлардагина укитувчига савол беришга рухсат этилади.
3. 
Маъруза матни устида ишни тамомлагач, талабалар 
индивидуал ишларни бажаради. Бу боскичда жамоанинг хдр бир 
аъзоси мустакил ишлайди. Бу методнинг узига хослиги индивидуал 
ишларни бах,олаш тизимидан иборат.
Бах,олаш прогрессив-киёсий белги буйича амалга оширилади: 
талабанинг бажарган иши учун бах,оси аввалги ишлари учун 
туплаган уртача баходан юкори булсагина, жамоаси балларини 
купайтириши мумкин. Мавзуни урганиш якунларига кура энг куп 
балл туплаган жамоа голиб саналади.
Jigsaw «АРРА» методи
Кооператив таълимни ташкил килишга дойр янгича ёндашув 
профессор Элиот Аронсон томонидан 1978 йилда таклиф килинган 
ва Jigsaw (инглиз тилидан айнан таржима килганда арра, машина 
арра) деб номланган.
Утказиш боскичлари:
1. Талабалар 
фрагментларга (мантикий ёки мазмуний 
блокларга) булинган топширик устида ишлаш учун 4-6 кишилик 
гурухларга бирлашади. Кичик гурухдинг х,ар бир аъзоси уз кисми 
буйича материал йигади.
2. Айни битта масалани урганаётган, аммо турли кичик 
гурухлар таркибида булган 
талабалар учрашади ва шу масала
89


буйича эксперт сифатида ахборот алмашади. Бу «экспертлар 
учрашуви» деб номланади.
3. Талабалар уз гурухларига кайтади, бошкалардан урганган 
янгиликларни уз гурухдошларига ургагади. Улар, уз навбатида, 
топширикнинг узига тегишли кисми хакида ахборот беради (арра 
тишлари каби).
Барча фрагментлар материалини узлаштиришнинг ягона йули 
жамоадаги шерикларини диккат билан эшитиш ва ёзиб боришдан 
иборат булгани сабабли, укитувчидан бошка хеч бир харакат талаб 
этилмайди. Талабалар уртокдари ишни сидкидилдан бажаришидан 
манфаатдор. Зеро, бу улар ишининг пировард натижасига таъсир 
курсатади. Бутун мавзу буйича хар ким алохида ва бутун жамоа 
хисобот беради.
4. 
Якунловчи 
боскичда 
укитувчи 
жамоанинг 
исталган 
аъзосидан мавзуга оид исталган саволга жавоб талаб килиши 
мумкин.

Download 3,47 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   37   38   39   40   41   42   43   44   ...   59




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish