Muqaddima

SHARTLI TORMOZLANISH 
Yuqorida  aytib  o'tilgan  shartsiz  tormozlanish  ta‘sirotni  birinehi  marta 
qo`llanganidayoq  kuzatiiadi.  Shartli  tormozlanishni  esa  hosil  qilish  kerak.  I.  P.  Pavlov 
shartli  tormozlanishni  to
‘
rt  turga:  so
‘
nish  tormozlanish,  farqlash  tormozlanishi,  shartli 
tormoz va kechikish tormozlanishiga bo`lgan. 
So
‘
nish  tormozlanishi.  Shartli  refleks  uzoq  vaqt  saqlanib  turishi  uchun  uni  vaqti- 
vaqtida, shartsiz ta‘sirlovchi bilan mustahkamlab turish kerak. Sharth signalning o`zi bir 
necha  bor  qo`llaniladigan  bo`lsa,  ilgari  hosil  qilingan  mustahkam  shartli  refleks  sekin-
asta  so
‘
na  boshlaydi  va  pirovardida  batamom  yo
‘
qolib  ketadi.  Shundan  keyin  sharth 
signal  bir  necha  kungacha  qo`llanilmasa,  so
‘
ngan  sharth  ref-  leks  o
‘
z-o
‘
zidan  tiklanishi 
mumkin.  Shartli  signal  shartsiz  ta‘sirot  bilan  mustahkamlansa,  sharth  refleks  bir  necha 
bor takrorlanganidan so
‘
ng tiklanadi. 
Shartli  refleksning;  so'nishi  katta  biologik  ahamiyatga  ega.  Mustahkamlanmagan 
shartli  refleks  moslashish  uchun  o
‘
z  ahamiyatini  yo
‘
qotadi.  Binobarin  organizm  kerak 
bo`lmay qolgan zararli reflekslardan xolis bo`ladi. 
Farqlash  tormozlanishi.  Vujudga  keltirilgan  shartli  refleksni  miqdori  uning  shartU 
signaliga  yaqin  bo`lgan  ta‘sirlovchi  yordamida  ham  chaqirish  mumkin.  Masalan,  itda 
1000  Grs  li  tonga  so`lak  ajratish  sharth  refleksi  hosil  qilingan.  Ammo,  bu  refleksni 
chastotasi  800—900  Gs  ba  1100—1200  Gs  bo`lgan  tonlar  ham  yuzaga  chiqara 
boshlaydi. Bun day  hodisa shartli reflekslarning generalizatsiyasi, ya‘ni tarqalib ketishi 
deyiladi.  Maxsus  chora  ko'rilmasa,  bu  hodisa  uzoq  vaqtgacha  saqlanadi.  Ammo,  shartli 
refleksni aniq ixtisoslashtirish mumkin.Buning uchun 1000 Gs tonli shartsiz ta‘sirot bilan 
doim  mustahkamlash,  unga  yaxshi  bo`lgan  900  Gs  tonni  esa  mustahkamlarnasdan 
qo`llash  kerak.  Shunda  shartli  refleks  faqat  1000  Gs  li  tonga  saqlanib  qoladi  va  unga 
yaqin  tonlarga  javob.  reaksiyasi  kuzatilmaydi.  Bu  jarayonni  t  P.  Pavlov  differensirovka 
yoki:  ta‘sirlovchilarni  farqlash,  deb  atagan  edi.  Farqlash  miya  po
‘
stlog
‘
ida  shartli 
tormozlanishning kelib chiqishi natijasi hisoblanadi. 

---

 
 
282 
 
Shartli tormoz.  Agar  shartli signalga  yana  bir befarq  ta‘sirlovchi qo
‘
shimcha  qilinsa 
va  bu  ikki  qismdan  iborat  ta‘simi  shartsiz  ta‘sirot  bilan  mustahkamlansa,  (shartli 
signalning  bir  o
‘
zi  mustahkamlanib  turadi)  miya  po
‘
stlog‘ida  shartli  tormozlanish 
rivojlanadi.  Endi  qo
‘
shimchasi  bo`lgan  sharth  signal  shartli  refleksni  yuzaga 
chiqarmaydi. Shartli signalning bir o
‘
zi esa awalgidek musbat natija beradi. Masalan, itda 
metronomga so`lak ajratish sharth refleksi vujudga keltirilgan. Bundan keyingi tajribada 
metronom  tovushi  odatdagidek  shartsiz  ta‘sirot  (ovqat)  bilan  mustahkamlangan. 
Metronomga  qo
‘
shimcha  ravishda  qo
‘
ng
‘
iroq  chalinganda  shartsiz  ta‘sirot  berilmagan. 
Awal, bu murakkab shartli signal so`lak ajralishini paydo qiladi, ammo borgan sari -unga 
berilgan javob kamayib ketaveradi va nihoyat butunlay yo
‘
qoladi. Metronomning bir o
‘
zi 
awalgiday shartli refleksni yuzaga chiqaraveradi. 
Demak,  shartli  signalga  bir  narsa  qo‘shilsa,  u  musbat  ta‘sirlovchi  sifatini  yo
‘
qotadi. 
Shartli signalga qo
‘
shimcha bo
‘
Hb, shunday natijaga olib boruvchi qo
‘
shimcha 
ta‘sirlovchini shartli tormoz, deb atashgan. Keltirilgan misolda qo
‘
ng
‘
iroq tovushi shartli 
tormoz vazifasini bajaradi. 
Shunisi  qiziqki,  shartli  tormoz  awal  hech  qachon  birga  qollanmagan  shartli 
signallarga qo‗shilganda ham o‗zining tormozlash xususiyatini yo‗qotmaydi. 
Farqlash  tormozi  va  shartli  tormoz  shartli  refleksning  aniq  bo`lishini  ta‘minlaydi, 
shartli  signalga  yaqin  bo`lgan,  ammo  ahamiyatsiz  shartli  ta‘sirotlarga  behuda  javob 
berishdan saqlaydi. 
Kechikish  tormozlanishi.  Yana  solak  yo‘li  tashqariga  chiqarilgan  itda  quyidagi 
tajribani  olkazamiz.  Shartli  signal  sifatida  qo
‘
ng
‘
iroqdan  foydalanamiz.  Tajribaning 
xususiyati shundan iboratki shartli signal nisbatan uzoq vaqt davom etadi — qo‗ng
c
iroq 3 
daqiqa davomida uzluksiz chalingandan keyin, shartsiz ta‘sirot — ovqat beriladi. Shartli 
refleks  vujudga  kela  boshlaganda  shartli  signal  tugamasdan  qo‘ng‘iroq  chalilnishining 
birinchi  daqiqasidayoq  solak  ajrala  boshlaydi.  Ammo,  tajribalar  shu  tarzda  davom 
ettiraverilsa,  solak  ajralishi  borgan  sari  kechikaveradi  va  shartli  signal  tugashiga  yaqin 
(uchinchi  daqiqada)  solak  aj-  raladi.  Kechikkan  shartli  refleks  vujudga  keladi,  Shartli 
signal boshlanib, solak ajralguniga qadar olgan vaqt davomida shartli refleks faol holda 
tormozlanib turadi. 
Kechikish  tormozlanishining  biologik  ahamiyati  katta.  Sichqon  ov  qilayotgan 
mushukni  tasawur  qiling.  Bu  ishda  tajribasi  bor  mushuk  sichqonni  poylab  ini  oldida 
yotadi, Indagi sichqonning harakatlarini, hidini sezadi. Bu ta‘sirlovchilar mushuk uchun 
shartli signal bolib qolgan. Ammo, uning solak bezlari solak ajratmaydi. Faqat sichqonni 
mushuk ushlasagina, so‗lak ajralish boshlanadi. Demak, kechikish tormozlanishi shartsiz 
ta‘sirot bilan mustahkamlanishi noaniq bo`lgan shartli signallarga behuda musbat javob 
berishdan saqlaydi.