б) илмий билишнинг умумий қонуниятлари ҳақидаги фандир. в) компьютер ва ЭВМларни ишлаш фаолияти назариясидир; г) барча жавоблар тўғри.
98. Маълумотни сақлаш, қайта ишлаш ва узатиш ҳақидаги хабар, бу... а) баённома; б) архив маълумотлари; в) ахборот; г) узатилувчи сигналлар.
99. Ҳодиса ва жараёнларни у ёки бу шаклда англаш, тушуниш тизими, бу... а) гипотеза; б) концепция (таълимот); в) назария; г) барча жавоблар тўғри.
100. Бир қанча имкониятлардан энг муқобулини танлаш, бу... а) аппроксимация; б) оптималлаштириш; в) селекция; г) экстрополяция.
Тестларнинг тўFри жавоблари
б
в
а
г
г
а
в
в
в
г
а
б
г
г
в
б
б
а
в
г
в
г
в
а
в
в
б
а
а
г
а
г
б
г
а
г
г
а
б
в
а
г
б
а
а
г
в
в
г
г
в
г
б
в
а
а
в
б
б
г
в
г
б
б
б
г
б
в
а
в
г
а
г
г
б
г
б
б
в
г
б
а
б
а
б
б
г
г
г
а
в
б
в
в
а
в
а
а
г
г
ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС ТАЪЛИМ ВАЗИРЛИГИ
иЛМИЙ ИЖОД МЕТОДОЛОГИЯСИ
Магистратура мутахассисларучун
намунавий ўқув дастури
ТОШКЕНТ – 2004
Ўқувдастурлари, дарсликларваўқувқўлланмалариниқайта
кўрибчиқишваянгиларинияратишбўйичаРеспубликамувофиқлаштиришкомиссияситомониданмагистратурамутахассисликлариучуннамунавийўқувдастурисифатидатавсияэтилган
Тузувчи-муаллифлар: ф.ф.д., проф. И.Саифназаров,
ф.ф.н., проф. Б.Қосимов
ф.ф.н., доц. Г.Никитченко
Илмийконсультант: и.ф.д., проф. О.Ю.Рашидов
ТАКРИЗЧИЛАР: и.ф.д., проф. Н.Маҳмудов
ф.ф.д., проф. А.Бегматов
I. «Илмий ижод методологияси» курсининг
вазифалари
Мустақил Ўзбекистон ривожланишининг ҳозирги даври фалсафа фанларини ўрганишга нисбатан методологик ва назарий ёндошувларни тубдан қайта кўриб чиқиш, уларни янги, янада юқори поғонага олиб чиқишни талаб этади. Шундай поғоналардан биримутахассисларни магистратура орқали тайёрлаш ҳисобланади.
Шу муносабат билан магистратура таълими жараёнига киритилаётган «Илмий ижод методологияси» курси дунёни фалсафий тушуниш ҳамда методологик масалалар бўйича тингловчиларнинг билимларини кенгайтириш ва чуқурлаштиришда алоҳида аҳамият касб этади.
ТДИУ фалсафа кафедрасининг бир гуруҳ олимлари томонидан ишлаб чиқилган ушбу ўқув курси тингловчига олган фалсафий, методологик характердаги билимларидан фақат муайян илмий тадқиқотларда эмас, балки ўзининг келгусидаги илмий, амалий фаолиятида ҳам фойдаланиш имконини беради. Асосий эътибор тингловчиларда мустақил, ижодий фикрлаш ҳамда олинган билимлардан илмий тадқиқот фаолиятида фойдалана билиш кўникмалариниҳосил қилишга қаратилган.
«Илмий ижод методологияси» курсининг асосий вазифалари қуйидагилардан иборат:
1. Тингловчига муқаддам олган билимларини илмий тадқиқотлар ва амалий фаолиятда фойдаланиш малакаларини сингдириш;
2. Унда фан ва илмий билимнинг оламни тушунишга доир ва методологик масалалар бўйича илмий фикрлаш кўникмаларини ҳосил қилиш;
3. Билишнинг умумий методологиясини ишлаб чиқиш асосида тингловчиларнинг фалсафий ва илмий назарияларнинг ўзаро диалектик алоқасини янада чуқурроқ ўзлаштиришларини таъминлаш;
4. Тингловчиларни илмий билишнинг янги замонавий усуллари, ёндошувлари ва ечимларини ижодий ўзлаштира билишларига эришиш;
5. Ҳозирги замон ахборот тизимларининг тингловчиларга илмий материалларни тўплаш ва ўрганиш бўйича ижодий ёндошувни сингдиришнинг муҳим шарти сифатида тутган ўрни ва аҳамиятини ошириш;
6. Методологик асос сифатида таниқли хорижий ва маҳаллий олимларнинг қарашлари, шунингдек, Президент И.Каримовнинг фаннинг назарий, методологик масалаларига доир асарларидан фойдалана билиш кўникмасини ҳосил қилиш.
Do'stlaringiz bilan baham: |