Мукаддима



Download 0,82 Mb.
bet59/100
Sana14.06.2022
Hajmi0,82 Mb.
#668000
1   ...   55   56   57   58   59   60   61   62   ...   100
Bog'liq
Botanika Mustafayev 2010

Сохта дихотамик шохланиш. Шохланишнинг бу турида учги куртак остидаги икки ён куртак усиб, иккита карам-карши жойлашган ён новдалар хосил килади. Учки куртак эса усишдан тухтайди. Бундай шохланиш шойигул, сирень ва бошка усимликлари учун хосдир.
Шакли узгарган новда. Шакли узгарган новдалардан ер устки ва ер остки турлари маълум булар нихоятда турли туманлиги билан характерланади. Улар илдиз узгариши, поя узгариши, барг узгариши ва мевалар узгаришида намоён булади.
Шакли узгарган ер ости новдалар озика моддалар жамгариладиган уриндик хисобланади. Бундай новдаларга эга булган усимлик ана шу шакли узгарган ер остки новдалар ёрдамида вегетатив йул билан купаяди. Бу органи туфайли усимлик мухитнинг нокулай, йилнинг нокулай фаслида совук, кургокчилик пайтларда ер багрининг маълум чукурлигида утказади. Шакли узгарган новдалар илдиз поя, тугунак, пиёз ва бошка органларда кузатилади.
Пиёз умумий тузилишига кура, куртакни эслатади. У шакли узгарган поя ва барглардан иборат. Унинг кискарган поя кисми туб деб юритилади. Тубда кават-кават булиб, жойлашган этли барглар туташган булади. Пиёз уст томондан курук, кунгир-кизгиш ёки ок-кизгиш барглар билан копланган. Пиёзнинг туб кисмидан куп сонли кушимча илдизлар усиб чикади. Пиёзлар морфологик тузилиши ва биологик хусусияти жихатидан фарк килинади. (расм) Пиёз тубининг уч кисмида одатда уст томони барглар билан копланган бир ёки бир нечта куртак жойлашган булади. Бу куртаклардан ер устки органлар усиб чикади. Лекин пиёзларнинг хаммаси хам биоморфологик жихатдан бир хил эмас. Лола, гиацинт, анзур пиёз сингари пиёзли усимликларнинг марказий куртагидан ер устки органлари хосил булиб, ён култик куртакларидан эса тугридан-тугри янги майда пиёзчалар хосил булади, булар бачкилар деб юритилади.Баъзи пиёзлиларда ён куртаклардан хам ер устки орган хосил булади. Пиёзлиларнинг айрим турларида пиёз факат ер остида эмас, балки ер устки органларида хам хосил булади. Масалан, сир пиёз деб юритиладиган усимлик турида, у гуллаганда ундан уруг урнига пиёз хосил булади. Бу хусусият саримсокнинг айрим турларида хам кузатилади.
Айрим усимликларнинг ер остки поя метоморфозлари пиёз булсада, ташки куриниши тугунакни эслатади, масалан, шафрдон, гладиолусда бу хусусият кузатилади. Бу куринишдаги пиёзлар туганак пиёзлилар деб юритилади. Уларнинг пиёзлардан фарк киладиган характерли белгиси шундаки, уларда запас озика моддалар барг урамаларида эмас, балки поянинг туб кисмида тупланади.
Тугунаклар поянинг ер остки кисмининг йугонлашувидан хам хосил булади. Картошка, топиламбур сингари усимликларнинг бугим оралиги жуда кискарган ер ости поядир. Унда умуман хлорофил булмайди. Лекин ердан чикиб, куёш нури тушиб турган кисми албатта яшил рангга киради. Тугунаклар ер ости пояларнинг охирида рангсиз, столон деб юритиладиган ер остки барг култикларида, ёки топиламбур сингари усимликнинг кискарган ер ости новдаларида хосил булади. Картошка тугунагида уч кисмида кузчалар деб юритиладиган куртаклар булади. Хар бир кузчада бир, уч ва ундан ортик куртак жойлашган булади. Кулай мухитда улардан бири уна бошлаб, тугунакдаги озика моддалар хисобига озикланади, тез усади ва мустакил усимликка айланади.
Тугунаклар ва хусусан картошка уст томондан пукакдан иборат эпидерма деб юритиладиган пуст билан копланган. Картошкада камбий халкаси буйлаб, бир-биридан анча узокда, утказувчи богламлар жойлашган булади. Тугунакнинг асосий кисмини эса узак паренхимаси ташкил этади.

Download 0,82 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   55   56   57   58   59   60   61   62   ...   100




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish