Мукаддима


Поянинг бирламчи тузилиши



Download 0,82 Mb.
bet62/100
Sana14.06.2022
Hajmi0,82 Mb.
#668000
1   ...   58   59   60   61   62   63   64   65   ...   100
Bog'liq
Botanika Mustafayev 2010

Поянинг бирламчи тузилиши. Усиш конуси меристемасининг дефференцияси натижасида бирламчи тузилишдаги поялар шаклланади. Ташки томондан бундай поялар огизчалари барг огизчаларига нисбатан кам булган эпидерма билан копланган. Эпидерма остида бир неча катор паренхимали хужайралардан иборат бошлангия пуст жойлашган. Бу одатда яшил, бир кадар говак, устки ассимлярцион тукималар хисобланади. Пустнинг ички чукур катламларида хлорофил доначалар булмайди. Бирламчи пустнинг сирт томони купчилик усимликларда, халка шаклида ёппасига ураб олган колленхимага айланади. Кабирга шаклидаги ташки томони бир текис булмаган у кобирга орасидан урин олади. Колленхима хужайралари бурчаксимон ва пластинкасимон жойлашади. Агар колленхима эпидерма остида ёпик халка хосил булса, бирламчи пустнинг паренхима катламларининг ичида жойлашган булади. Агар колленхима хар хил жойда таркок холда булса, паренхима эпидермага якин жойда, унинг орасида жойлашади. Колленхима поянинг сирт кисмида жойлашиши пояни ташки мухитнинг нокулай шароит шамол, бурон таъсирида синишидан, йикилишидан, букилишидан саклайди. Колленхимадан ташкари бирлдамчи пустда, купинча бирламчи пустнинг ички кисмида толалар шаклида жойлашган скелеренхима хам тараккий этади.
Поя бирламчи пустининг энг ички кисми, илдизга ухшаб, крахмал ташувчи влаглашила деб юритиладиган эндодермадан катламидан иборат. Бу катлам хужайралари узида куплаб крахмал доначалари саклайди ва унинг хужайра девори купинча ёгочланади ёки пукакланади. Мазкур катламда девори йугонлашмаган утказувчи хужайралар хам булади. Крахмал ташувчи влагалишанинг ахамияти аникланган эмас. Айрим ботаниклар уни поянинг крахмал доначалари харакатланадиган ва шу туфайли мувозанат сакланадиган органи деб карагандилар. Мазкур крахмал узига хос хусусиятга эга булиб, запас модда сифатида ишлатилмайди. Эндодерманинг ички кисмида (унинг остида) марказий цилиндр ук жойлашган. Марказий цилиндрнинг сиртки кисми перицикл деб юритилади. Агар у бир еки икки кават хужайралардан иборат булса, унда перицикл паренхиматик хужайралардан ташкил топган булиб, ундан радиал нурлар тукимамалари ва кушимча илдизларнинг куртаклари вужудга келади.
Агар перицикл куп каватли булса, унда у прозенхима хужайраларидан ташкил топган булиб, унда бирламчи луб толалари шаклланади.
Маълумки, узак поянинг марказий кисмида жойлашган булади. Унинг паренхима хужайралари бир кадар чузик булиб, узакнинг марказига борган сари майдалаша боради. Айрим холларда улар улик ва хаво билан тулган булади. Бундай холларда кунгабокар, жухори ва бошка усимликларнинг бош узаги сингари окариб туради.
Узакнинг уз хаёт фаолиятини йукотиши айрим холларда жуда эрта, хали усимлик уз усишини давои эттираётганда содир булади. Бундай холларда поянинг бугим ораликларида узакни узилиши ва уни хаво билан тулиш холлари кузатилади. Бу тузилишдаги пояларни ковокдошлар, соябонгулдошлар ва поадошларга мансуб усимликларда кузатиш мумкин. Узак бирламчи пуст ва паренхима хужайраларидан иборат бирламчи узак нурлари билан туташган булади.
Утказувчи богламлар прокамбийдан тараккий этади. Прокамбий усиш конусининг остида вужудга келади. Корпус хужайраларининг секинлик билан усиши натижасида поя укида кундаланг жойлашган прокамбиал богламалари ёки яхлит прокамбий халкасини хосил килади. Прокамбийдан утказувчи тукималарнинг бошлангич элементлари шаклланади. Поянинг бирламчи тузилишида (илдиздаги сингари) ксилема протоксилема ва метоксилемадан, флоэма эса протофлоэма ва метофлазмадан иборат булади.
Бошлангич утказувчи найлар спираль ва халкасимон утказувчи богламлардан иборат булиб, улар бугим оралиги хали жуда киска булган куртакда шакллана бошлайди ва куртакдаги новда вужудга келиб уса борган сари, бу утказувчи найлар енгиллик билан чузила ва узая боради. (расм-39)
Купчилик бир йиллик усимликларнинг поя пустида инсоннинг хужалик фаолияти учун мухим хисобланган луб толалари деб юритиладиган склеренхима толалари вужудга келади. Кендир, канон, наша усимликларининг толалари перицикл хужайраларидан шаклланган, зигирнинг толалари эса протоксилема элементларидан, яъни унинг элаксимон най богламларидан вужудга келадиган булади.
Бир паллали усимликларда прокомбиал богламлари тулик ёпик коллатерал утказувчи най богламларига айланади. (расм-39) Икки паллали ва очик уругли усимликларнинг купчилигида прокамбий, кейинчалик най богламлари ичида кушимча флоэма ва ксилема толаларини хосил килиш кобилиятига эга булган хужайраларнинг ингичка чизими сакланади. Бу чизим боглам камбийси деб юритилиб, унинг фаолияти натижасида очик найлар хосил булади. Камбий катламининг сирт томонида флазма, ич томонида ксилема хосил килади. Флоэманинг олдин хъосил булган юкори кисмлари богламнинг четида, ксилеманинг бир кисми богламнинг ич кисмида, узакка якин жойда урнашади. Богламлар оралиги, узак нурларини хосил киладиган паренхима тукималари билан тула булади. Поянинг учида умумий эмбрионал прокамбий толаларидан марказий уки тараккий этиб, уни барг билан боглайдиган утказувчи бошлам хосил булади. Бундай богламлар барг илдизлари деб юритилади.
Иккиламчи тузилишли пояларда хосил буладиган навдалар, навда изларига эга булади. Новда ёриклари (йуллари) одатда барг ёрикларига нисбатан анча катта ва узун булади. Ён новдалар учун марказий укда махсус йул - тиркиш хосил булади.
Барг илдизлари барг бандидан пояга утиб пастга йуналган булади. Битта барг бандидан бир неча барг излари чикиши мумкин. Поя пустлоги буйлаб пастга тушган сари бир ёки бир неча бугим утиши биланок бир-бири билан бирлашади ва марказий ук билан бирлашадиган утказувчи богламлар хосил килади.

Download 0,82 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   58   59   60   61   62   63   64   65   ...   100




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish