Мукаддима


Дихотомик шохланиш ёки айрисимон шохланиш



Download 0,82 Mb.
bet58/100
Sana14.06.2022
Hajmi0,82 Mb.
#668000
1   ...   54   55   56   57   58   59   60   61   ...   100
Bog'liq
Botanika Mustafayev 2010

Дихотомик шохланиш ёки айрисимон шохланиш. Шохланишнинг бу типида усиш конуси айри шаклида тенг иккига булиниб, ундан иккита тенг куртак ва ундан уз навбатида новда хосил буладиган иккита тенг инициал хужайра хосил булади. Кейинги хосил буладиган новдаларда хам бу хусусият такрорланади. Айрисимон шохланишда усимлик танасининг усиши, усиш конусидаги бошлангич хосил килувчи хужайранинг тенг иккига булиниб, хар бири мустакил равишда тараккий этиши натижасида содир булади. Усимликлар оламининг оддийдан мураккабга томон тараккий эта бориши жараёнида танани хосил килувчи тукималарнинг тенг иккига булиниши намоён булади. Усимликлар оламида кузатиладиган бу хусусият тубан усимликлардан бошланади. Усиш конусидаги хужайранинг бундай тенг иккига булиниш хусусияти айрим юксак усимликлар учун хам хос. Айрим мохсимонлар, плоунсимонлар, попоротниксимонлар хам тубан усимликлар, сингари дихотамик шохланиш хусусиятига эга.
Моноподиал шохланиш. Шохланишнинг бу турида учки куртак актив булиб, усиш асосан буйига, асосий поянинг тухтовсиз равишда усиши ва унинг усиш нуктасидан пастрокда юкорига кутарилувчи тартибдаги ён шохлар хосил булиши билан характерланади. (расм) Бу шаклланаишда дарахтнинг танаси тугри, баланд ва бир текисда йугонлашади. Дарахтларнинг бундай танаси ахолининг хужалик фаолиятида, айникса курилиш материали сифатида фойдаланишда катта ахамият касб этади. Купчилик очик уругли усимликлар карагай, коракарагай, тилогоч, пихта, кедр дарахтлари молоподиал шохланади. Ёпик уруглиларда моноподиал шохланиш кам кузатилади.
Симподиал шохланиш. Шохланишнинг бу тури усимликларнинг эволюцион тараккиётида бир мунча кейин падо булган. Бу хилдаги шохланишда асосий поянинг учидаги куртак маълум вакт утиши билан нобуд булади ёки унинг усиши жуда сусаяди. Натижада унинг ён куртаклари вертикал йуналишда интенисив уса бошлайди ва купинча асосий поя урнини эгаллайди. Лекин бу шохнинг хам учида жойлашган куртаклари нобуд булиб, усишдан тухтайди ва унинг ён куртаклари усишни давом эттиради. Шу тарика, симподиал усишда усимликнинг асосий пояси маълум вактдан сунг усишдан тухтайди ва унчалик узун булмайди, унинг урнини бир-бирини алмаштирадиган иккинчи, учинчи ва хакозо тартиб шохлар давом эттиради. Симподиал усишда дарахтнинг танаси ён томонга тарвакайлаб кетади, баландга эмас ён томонга усиб катта хажмга эга булади. Бундай шохланиш тол, олма, нок, шафтоли, урик, гилос, анжир, ёнгок сингари мева дарахтлари учун хос. Симподиал усиш утсимон усимликлардан картошка, памидор ва бошкалар учун хос. Гузада дастлаб, моноподиал шохланиш кузатилади. Лекин симподиал шохлар гуллаш олдида пайдо булади ва бу бу шохларда гул ва мевалар шаклланади.
Ички куртакларнинг усишини эволюцион тараккиёт давомида вужудга келган мосланишлар деб караш мумкин. Хар кандай учки куртак ён куртакларнинг усишини тухтатади. Шуни учун хар кайси учки куртакнинг нобуд булиши ён куртакларнинг усишини тезлаштиради ва янги-янги ён куртакларнинг хосил булишига сабаб булади.
Ён куртакларнинг интенсив уйгониши ва уса бошлаши, новдаларнинг кискаришига, усимлик шох-шаббаларининг купайиши ва охир натижада хосилдорликнинг ортишига олиб келади. Шунинг учун хам усимликларни чеканка килиш (учки куртакларни киркиб ташлаш) хосилнинг купайиши ва унинг етилишини тезлашишига сабаб булади. Чеканкадан ён куртаклар тез усиб новдалар хосил булади ва усимлик ёппасига гулга киради. Шохланиш конуниятларини урганиш мухим хужалик ахамиятга эга. Чунки бир туркумга мансуб усимлик турларининг бири моноподиал шохланади ва шу сабабли хосили кам кечпишар булади. Бошкалари эса симподиал шохланиши туфайли хосилдор булади ва узи тез пишар хисобланади. Шунга кура, шохланиш хусусиятини яхши урганиб уларнинг хосилдорлиги ва пишиб етилиш вактини бошкариш мумкин.

Download 0,82 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   54   55   56   57   58   59   60   61   ...   100




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish