Мукаддима


Антибиотик ва фитонцидлар



Download 0,82 Mb.
bet23/100
Sana14.06.2022
Hajmi0,82 Mb.
#668000
1   ...   19   20   21   22   23   24   25   26   ...   100
Bog'liq
Botanika Mustafayev 2010

Антибиотик ва фитонцидлар. Бу моддаларга химиявий таркиби ва тузилиши жихатидан нихоятда мураккаб, микроорганизмларга зарарли таъсир курсатадиган бирикмалар киради. Улар тубан ва юксак усимликларнинг хужайра ширасида сувда эриган холда тупланиб учувчан характерга эга. Антибиотик ва фитонцидлар усимликларни турли хил вирус, замбуруг ва бактериал касалликлардан химоя килади. Антибиотикларга пенцциллин, стрептомицин, синтомицин, левомицин, тетроциклен сингарилар киради. Улар киши организими ичидаги хаёти учун хавфли булган турли-туман микроорганизимларга нобуд киладиган даражада таъсир килади. Шу туфайли улар турли-туман касалликларни даволашда ишлатилади. Пинициллин пупанак замбуруги стрептомицин эса актиномицет замбуригидан олинади.
Антибиотиклар микроорганизмларга танлаб таъсир курсатиши билан характерланади. Уларнинг баъзилари бир группа микроорганизмларга кучли таъсир курсатса, бошкалари шу микроорганизм учун хатарсиз-инерт хисобланади. Шунинг учун хам турли хил касалликларни даволашда уларни таркатадиган микроорганизмларнинг турига караб антибиотикларнинг алохида хили кулланилади.
Англиялик олим Флеминг 1928 йилда пупанак замбуригидан антибиотик экстрактини олишга муваффак булади ва уни пенциллин деб атайди. Пенциллинни медицинада кенг микёсда куллаш 1940 йилдан бошланди. Рус микробиологи Н. А. Красильников 1941 йилда Streptmyces dricеus замбуруги мицелиларидан стрептомицин деб аталадиган антибиотикни ажратиб олади. Бу антибиотик сил, туляремия, вабо, кукйутал, сингари хавфли касалликларни даволашда жуда яхши самара бера бошлайди. Хозирги вактда антибиотикларни юздан ортик тури фанда маълум.
Фитонцидлар. Фитонцидларнинг гулли усимликдарда булиши Рус олими Б. П. Токин томонидан аникланган. Уларнинг химиявий таркиби нихоятда турли-тумандир. Купинча фитонцидлар таркибига пиёз, рангут, тамакида буладиган алколлоидлар, турли-туман таркибидаги органик кислоталар ва эфир мойлари киради. Учувчанлиги ва атмосфера хавосида тез таркалувчанлиги туфайли фитонцидлар микроорганизмларга кучли таъсир курсатади. Уларнинг бу хусусияти эътиборга олиб, кейинги пайтларда усимликларни айрим замбуруг, бактерия ва вируслар оркали таркаладиган касалликлардан мухофаза килишда фойдаланилмокда.
Витаминлар. Витаминлар цитоплазмада синтезланадиган махсус моддалар, хужайра ва бутун организмда борадиган моддалар алмашинуви жараёнида мухим роль уйнайди, хамда маълум хаётий жараёнларни бошкаради. Витаминлар 1980 йилда Н. И. Лунин томонидан очилган. Витамин термини унинг химиявий таркибини урганган Функ томонидан таклиф килинган. Витаминларнинг киши организми учун ахамияти ва химиявий таркиби хозирги кунда деярли тулик урганилган. Одатда улар А, В, С, Д ва хакозо харфлар билан ифодаланади.Витамин А усимликларнинг мева (наъматак, маймунжон, малина, урик, шафтоли ва хакозо) ларида, барглари (откулок, исмалок, газанда) да униб чикаётган усимлик (жухори, бугдой) ларда куп учрайди. Витамин А кузнинг курувчанлик кобилиятини яхшилайди. Витамин В (В 1, В 2, В 3 ва хакозо) инсоннинг нерв системасига шифобахш таъсир этади. Витамин С цинга деб аталадиган тиш ва милк касалликларини даволашда ишлатилиб, усимликларнинг турли хил органларида лимон, наъматак, калампирнинг мевасида, беда, пиёз, саримсок, баргида куп учрайди. Витамин Д купинча усимлик мойлари таркибида учрайди. Болаларда рахит касаллигининг олдини олишда ишлатилади. Витамин Е жинсий органларнинг функционал фаолиятига таъсир курсатади. Витамин К коннинг ивишини тезлаштиради. Табобатда кон кетишининг олдини олиш учун ишлатилади. Витамин Р парчаланиш ва кайтарилиш реакцияларида актив иштирок этади. Усимлик органларида витаминлар ферментлар билан боглик холда алмашиниш реакцияларида актив иштирок этади.

Download 0,82 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   19   20   21   22   23   24   25   26   ...   100




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish