Мухаммад шариф гулханий ва унинг



Download 488 Kb.
Pdf ko'rish
bet5/5
Sana23.02.2022
Hajmi488 Kb.
#165975
1   2   3   4   5
Bog'liq
Zarbulmasal Zarbulmasal - 03.03.2016 11-31-00

к и л Д и к и м * т а * 
бак тубига тушди®. Куркуш кар канча тараддуд килди, ошии т а ­
бак тагида топмади. Аида КУркуш айди: «Каломи мажид тар-
1 Кимки бу хил кишилардан одамгарчилик, яхшилик кутсг, 
тол дарахтидан урик кутгаидек булади.
2
Куркушнинг сузи Кулонкир султонга тонг пайтидаги ичкн- 
лик нашъасидек таъсир эЪди ва иасикатларнинг хушбуй ^идн 
жон ба^расига кужум КНЛДИ-
3 Куркушнинг сузидан Кулонкир султон вужудинипг вайро- 
иаси обод булди.
4 Эй шок, сахийлик туррисида сузлаган эдинг, нима учун 
бахиллик килдинг?
Оз 
ошни берганингдан 
кура, ут-олов берганииг яхши- 
. рок-
5 Бахиллик килиш карамдан эмас, дастурхон сзилгач, таом 
емок яхшиднр.
6 Товокиииг (лаганнинг) таги курннди, товокда 
(лагаида), 
Кеч нарса колмади.


жимаси туруркн, «Еиглар, нчинглар, исроф ^илманглар». 
Бу 
нечук ош емоглицдур?»
Анда Кулонкир султон айди: «Бизнинг ш аънимизда 
исроф 
булмас. Нсчукким, ^иёматлик з^исоб-жавобннн мазмунига боциб 
ош едумки, анда ортук ^алол-^аромдин з^исоб олурда, 
мунда 
оз-оз олиб, охиратда ^исобиии куб бергунча, мунда бир олиб, 
анда бир жавоб берсам яхшидур ва яна «Куйрури узун товуш- 
цон, ёмок булур сузни бир-бнрига кУшган. Туринг, музрш хайр- 
>а тааммул цилманг»',— деб ж авоб берди.
Алцисса КУрцуш Урнидан туруб, ж адду ж адал айлаб, Бой- 
Угли сарманзилига равона булуб, цатъи манозил цилиб, муддао 
деворига боши2 ва истидоъ з^адафига мурод уци тегд и \ Замон- 
дии кейин Бойугли Куркушнинг келганидан огоз^ булуб, анинг 
олдига чициб «хайра мандам бирраъси валъайн4, хуш келиб- 
сизэ, деб таъзим бирла кУрушуб, бир-бирипинг юзинн чУцушиб 
Бойугли Куркушин уясига цундурди ва олдига мо^азар кУйдиУ
КУрцуш сузламасдан бурун таомга туша берди.
Бойугли айди: «Таом емакда сузлаб емак яхшидур. Мо­
на ид з^айвондек хомуш таом емак озода мардум шевасиднн 
эрмас»5.
Анда Курцуш айдиким: «Сузламакднн 
fз г a
чора ^Ук6- .Пекин 
илгари утган яхш илар масали^урким: «Аввал таом, сунгра ка­
лом», «Айрой тилаб келсанг, челакингни яшурма», аидог воциф 
ва огоз^ булунгизки, сизнинг толеи гардунингиз бурж ида7 саодат 
партавлик мастуралик садафидин пайдо булга и, Кулонкир сул- 
тонга мупосиб Гунашбону нсмлик нозпарвар ма^лндо ^изннгиз 
бор эмиш8. Япалоцнинг боласи Кулонкир султонга муносиби 
ку*
1 Туринг, муз^им яхшилик ишила уйлаииб утирманг.
2
Муддаосига етди. мацсадига етди.
3 Ялиниб-слвориб сураш нишонш а мацсад у^н тегди.
4 ^ад ам л ар н бош устига, куз устига.
в Хайвонга ухшаб индамасдан ов^ат (таом) емак яхши, туг- 
ри кишилар одатидан эмас.
0 Жим Утириб булмайдн. Сузлаш керак.
7 Б у р у ж — О каднмгн астрономияда куёшнинг йиллик з^ара- 
кат донрасидаги Ун иккн нуцтанииг з^ар бирига бурж дейилади; 
2) цллъаиинг чукцнси.
8 Ш ундай хабардор ва о го \ булингизки, сизнинг осмонингиз 
Г.уржида бахтингизнинг равшан ва пардалапган садаф идан иай- 
до булган, Кулонкир султонга муиосиб Гунашбону исмли 
ноз 
.^нлишга Урганган ой юзли цизингиз бор эмиш.


руб совчн б?лнб келдим. Сиз бир ширин жавоб беринг. Англаб 
борнб тараддуд цилали»,— деди.
Анда Бойугли айди: «Ори, болаиниг буйи етибдур, узндми 
сураб жавоб берсам керак»,— деб туруб кнзин олдига 
кирди. 
Айди: «Эй болам, Япалоц бибининг боласи Кулонкир султон 
*аво хо^ б^луб, совчн юбормнш, на жавоб берурсан?»
Анда Г у и а ш б о ^ ойим, начукким рузгор цизларининг аъло- 
ларидур1, « сукут— аломати ризо», дегандек, бошини цуйи со- 
либ Ултурди. Бойугли ^изининг майлинн билиб айдики: «Бу бо- 
лига кунгли борга ухш ар»,— дегач, циз тнлга келиб айди: «Эй 
бемаъии чол, соцолингдан уел. Хомуш турмоцлик жавобн буйла 
булурму?2 Хайр ншига мутакаллим булгоиининг хитоби буйла 
булурму?3...*
Анда Бойугли ^йди: «Эй бошинг кесулгур, аиглаган эмасму- 
сан: «Ултурган циз урнин тспар». 
\
Анда Гунашбону ойим айди: «Эртаги савдонинг да.у:ар огнр- 
лнгн бор», «Кечки экиннииг Матери бор» ва яна айтибдурлар- 
ким: «Эртаги ишни кеч гг/ ^уйгудек эмасдур».
Анда Бойугли билдиким, тадбирнинг енги билан 
та^дирни 
яшуруб булмас эркан. Урнидин туруб, Куркуш олдига чи^ди.
КУрцуш айди: «БУримусиз, тулки?»
Анда Бойугли айди: «Бу даф ъа борииг, 
дахи бир жавоб 
олурсиз, илгари утган яхшнлардин бир масал цолибдур: «Елгиз 
отни чанги чи^ма^, чанги чицса ^ам, донги чйцмас ва яна: «От 
олсанг уйи^г бирла кенгаш»,— дебдурлар. Мен ^ам кариндош- 
урурумни йигиб, м аш варат айлаб анга яраш а сизга ж авоб бер­
сам керак»,— дебди.
Анда КУрцуш айди: «Хайр ишига *еч истихора *ож ат »мае. 
Нечукким Хужа Э^офиз Ш ерозий4 айтибдурларки:
Д ар кор хайр ^ож ати *еч истихора нест»5.
Анда Бойурли айди: «Боламнинг ихтиёри цУлидадур».
1 Гунашбону ойим турмуш цизларииинг эиг яхшиларидан- 
днр.
2 Ж авоб бермай индамай турганимни шундай тушундингми?
* Совчн булган кишннинг яхшилик иши \ацндагн сузларн
шундай буладими?
4 Хужа Э^офиз Шсрознй — форс шонрларндан 
булнб, 
1369 
йнлда вафот атган.
5 Яхши ишни баж ариш учуй фол очиб Утирншнннг керагн
вук-


Анда К уркуш айди: «А
ндор
булса, бир чучук ж авоб беринг, 
ан гл аб борнб ж аво б берай», — деди.
Анда Бойугли айди:
«Д ар кама кор м аш варат бояд,
Кори бемаш варат наку нояд»1.
Анда КУркуш айди: «М ашварат багоят яхшидур. Лекин до* 
нншлик бирла килмок керак2, боргок aiyiy донишдиндур. Хирад 
cap чашмасидин кур3, эл изоси анга маш ^ур4; оч юриб кекирган, 
огзи бирла ишини битирган, гок бечорлицга икрор, го)( Узиии 
Та^матан олувчи ба^одири ж аррор5; 
муфт топилганда ошар, 
ичн пук, кузи кук нодонларга Умар иёр, донишмандлар сафида 
бир на^ши девор8, элга маълум ва маш^ур М ухаммад Содиц 
эаргарнинг Угли паришон рУзгорга кенгашиб, бизни аро йулда 
кУ'йманг».
Аида Бойугли айди: «Ф аросат oeFH оксоц, тевадек егани шу- 
ра ва янток, илгари у+ган сузнннг бирини минг цилиб сузларга 
ток, оёгидин осилган суткок кУшга Ухшаш Ж алил бУкок ошпаз- 
дек бош а^мок эмасман. Кубга кенгаш, Уз билганингни 
кил 
дебдурлар».
Алкисса, КУркуш бу навбат ф арак афзони эшитиб7, хурсанд 
булнб, Япалок биби манзилига етди. Бойуглининг анчаким, 
му- 
*им хайрга рагбати бор эрди, баён килди.
Алкисса, Япалоккушнинг бир KapFa дусти бор эрди: ШУра- 
нул, кушлар кузнра гул, уз ишира пишик, ^аромзодаи таррор. 
Утри мишик8, ^ариф айёр солор, давлатм андлар аснофида мум- 
сик беор*, ^ар мурда устида тайёр, йигирманинг бешини муста- 
^а^га бериб, Ун бешини кУйнига урган, тумшуги шок Зокирбой 
кафшфурушнинг тумшутига ухшар экан. Ушал диёрда Малики 
Шо.\иики, кушларнинг ш о ^ л и т анга мансуб эрди ва Кулонкир
1 Х,ар бир ишда м асла^ат лозим, масла^атсиз иш яхши эмас,
2 Уйлашиб, акл билан маслакатлаш мок керак.
3 Акл булогн билан кУриб, подшо саройи (боргок)ни аклли 
ва бнлимдонлар билан тулдир.
4 Шундай булмаса, халкнинг таъна килиши турган ran.
5 Б аъзан Узиии Та^матан (Рустамнинг лакаби) деб билувчн 
Курцмас какрамон.
8 Бнлимдонлар каторида бир девор накши. .
7 Куркуш шодлик багишловчи хуш хабарни эшитиб..,
8 Мушук.
• Бойлар орасида беор, бахил.


султон анга дангалнишин па^лавон эрди1, Ш уранулни М алик 
Шо^ин жанобига севинчига чоптурди. Манозил ва маро^ил тай 
цилиб, Малик Шо^иниинг боргоз^ига келиб, таъзим ва тавозиъ 
бирла салом цилиб, Япалоцкушнинг руцъасини узатди. М алик 
Шо^ин нома мазмунини англаб, бир замой таваодуф айлаб* ай­
ди ки: «Сени юбормаса булмасмуди?*
Анда Ш уранул айди:
Сарнавишти азуш маъно чун цалам бошад сиёз^3.
Эй подшо^и олампано^, узларн маъни фойдасидин бебазфа 
эканлар. Сизга сурати ёмон б^лса, маъноиинг гули б^лса з^ам, 
хуш келмас экан. А идо г б^лса, срфи Цучцордек б^лса, нодон, 
з^ац с^з анинг олдида ёлгон, эрта-кеч црлида тасби^, вирди анинг 
з^арза сафиз^, суратда з^еч ками йуц ва маъно бежо кетса, гами 
йуц4 ва го^о кампирлардек энгашган, сочбоги ер супурган ва 
тоцясини чеккасига осган. Олурда з^исоби т^ццуз, берурда са- 
ноги уттуз; т ^ р и с^зга тугоноц, изо ва кулфатга ёвуцроц5, макр 
ва з^ийлада шайтондин муфсидроц, курунмок[га юзсиз, сузи туз- 
сиз; ёзда совуц, цишда иссиг, шарорат пешаликда Х^омондин® 
шадидроц7, курк товуцдек сувга пишарга унгроц8, одамизод аро- 
сида Сайд Азимхон манзур б^лса, мен андин аз^моцро^му?» — 
деди.
1 Уша м амлакатда М алик Шоз^ин дегаи булиб, ^ушлариинг 
шохлиги уига тегишли эди («^ушларнинг подшоси эди» маъно- 
сида) ва Кулонкир султон унинг ю^ори дараж адагн, з^урматли 
пЭДлавони эди...
г Бир ^анча вацт тухтаб, бир оз жнм цолиб.
3 Илм азужнинг бахти цалам сингари [\ора.
4 )^ар кун циладиган иши бемагнилик, иодонлик, 
гашкм 
куринишида камчилиги йу^, бирор сузиииг маъиоси нотугрн кет­
са з^ам гам чекмайдиган...
5 Бировни уялтириш ва кулфатга солншга я^инро^.
® З^омон — Фиръавн вазирииииг иоми, золим ва бахил одам
булган.
7 Нмоиликии одат цилиб олишда Х,;>мондан шпддатлироц.
8 О датда тову^ курк булганда тухум ^илишдаи ^оладн, бун- 
дай товукларни куркликдан цут^ариш учуй сувга 
пишадилар. 
Курк товуц ужарроц буладн, одамларга югурадн; ёкп курк го- 
вук^а тухум бостирадилар, у ж уж а очади, >'шапда з^ам ужарли- 
ги ^олмайди. Ужар, баджазу], нодои, сассиц одамларии шундай 
курк товукда ухшатилади, упи з^ам сувга нишиб олишнн маъцул 
курадилар.

Download 488 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish