Muhammad al- xorazmiy nomidagi toshkent axborot texnologiyalari universiteti

chole ,p ‘t ―), balg‗am (yunoncha — „ phledma“) kabilardan  iboratdir. U ning 

mulohazasicha: 

1) o ‗tning  xususiyati—quruqlikdir,  uning  vazifasi—  tana a ‘zolarida quruqlikni 

saqlab turish  yoki badanni quruq tutishdir;  2) qonning xususiyati—  issiqlikdir, 

uning  vazifasi  tanani  isitib  turishdir;  3) qoravoning xususiyati—  namlikdir,  uning 

vazifasi—  badanning  namligini  saqlab turishdir;  4) b alg‗a m n in g (sh ilim  sh iq 

m od d an in g) xu su siyati—  sovuqlikdir, uning  vazifasi—  badanni sovitib 

turishdan iboratdir. 

Gippokratning  ta‘limotiga  ko‗ra , harbir insonda shu to‗r xil  suyuqlik  mavjud 

bo‘lib, uning  bittasi ustuvorlik  kasb etadi. Mazkur  aralashma  (lotincha— 

femperamentum) qaysi biri  salnoqli  bo‘lsa, shunga qarab insonlar  temperament 

jihatdan  farqlanadilar,  chunonchi,xolerikda  sariq o‘t, sangvinikda  qonning 

melanxolikda  qora o‘t flegmatikda  balg‗am  (shilimshiq  m odda) ustun bo'lishi 

ta‘kidlanadi.  G ippokratning  to ‗rt xil  m oddalar (suyuqliklar)  aralashmasi,  y a ‘ni 

„temperament―  tushunchasi va uning  tipologiyasi  (sangvinik,  xolerik,  flegmatik,  m 

elanxolik)  ramziy  m a‘noda hozirgi  zam on psixologiyasida  ham q o ‗llanilib 

kelinmoqda.  Temperamentning  ilm  iy-psixologik  asoslari va uning  fiziologik  m 

exanizm  lari  ijtim  oiy-tarixiy  taraqqiyotning  keyingi  bosqichlarida yaratildi  va bu 

borada izlanishlardavom  ettirilmoqda.  Temperamentning  fiziologik  asoslariga 

ulkan  hissa q o ‗shgan olimlardan  biri  m s fiziologi  I.P.Pavlov (1849— 1936) 

hisoblanadi. I.P. Pavlov hayvonlarning  oliy  nerv faoliyatini  tadqiq qilayotganida 

itlarda  shartli  reflekslarning  paydo bo'lishi,  kechishi,  davom etish xususiyatlari 

insonlarnikidan  farq q ilish  i va bu h o d isa ten ip era m cn td a ham uchrashi 

mumkinligini  kashf etadi. 1.P.Pavlov temperament  ham shartli  reflektor 

faoliyatining  individual  xususiyatlarini  keltirib  chiqaruvchi  omillar  bilan  bog'liq b 

o iish  i mumkin,  degan xulosa chiqaradi. I.P.Pavlov ta‘lim  otiga ko‗ra, shartli 

reflekslar  paydo bo‘lishining   individual  xususiyatlarining  ro'yobga ch iqish 

sabablari nerv sistemasi xususiyatlari  mohiyati  bilan  bog‘liq. Muallif  nerv 

sistemasining  uchta asosiy xususiyatiga  alohida aham  iyat beradi, chunonchi: 

---

1) qo‗zg‗alish jarayoni  va tormozlanish  jarayonining  kuchi; 

2) q o ‗zg‗alish kuchi bilan  torm ozlanish  kuchi o ‗rtasidagi  muvozanatlik  darajasi 

(nerv sistem asin in g m uvozanatlashgani);   

3) q o ‗zg ‗alishning  torm ozlan ish i bilan  alm ashinish  tezligi  (nerv 

jarayonlarining  harakatchanligi).  Uning  ko‗rsatishicha, har bir hayvonning 

temperamenti  ham mazkur  xususiyatlarning  u yoki b un isigagin  a aloqador 

bo‘lmay, balki  ularning  m ajm uiy  tarzga, qonuniy birlashuviga  bog‘liqdir. I. P. 

Pavlov shartli  reflektor  faoliyatining  individual  xususiyatlari  bilan  tcm peram entga 

aloqador nerv sistem asi xususiyatlarining  o‘zaro qo‘shiluvini  nerv sistemasining 

tipi  deb nomlaydi  va uni to ‗rtta tipga ajratadi:  a) kuchli,  muvozanatli,  epchil; b) 

kuchli,  muvozanatsiz,  epchil;  d) kuchli,  muvozanatli,  sust; e) kuchsiz tip. Yirik  rus 

psixologlaridan  B.M . T eplov (1896— 1965) va uning  shogirdlari  hamda 

maslakdoshlari  i.P. Pavlovning  tadqiqotlarini  davom ettirib.  inson nerv jarayonlari 

xususiyatlarining  o ‗ziga xos tom oniarini  ochishga muvaffaq  bo'ldilar. U lar nerv-

fiziologik  jarayonlarning  nozik qirralarini  o ‗rganishda maxsus moslamalar 

yordami bilan  o lzgarishlarni  qayd qilish  hamda olingan  natijalarni 

matematikstatistik  m etodlar orqali  hisoblash ishíarini  olib boradi. B .M .T ep lov 

ilm  iy maktabi  nam oyandalarining  m a'lumotlariga  qaraganda, insonda hosil 

qilinadigan  shartli  reflekslarning  b a ‘zi bir individual  xususiyatlari  o'zaro 

uyg'unlikka  egadir. Ularning  ta'biricha, o ‗zaro bog‗liq individual  xususiyatlar 

tizimi  ncrv sislem asining  muayyan  xususiyati  bilan  tavsiflanadi.  Jumladan,  o ‗zaro 

boglangan xususiyatlar,  birinchid  an, shartli  q o ‗z g ‗ovchi m ustahkamlanishi 

davom etishidan  qat'i nazar, shartli  reflekslar  so'nishi darajasiga,  ikkinchidan,  q o 

lzg‗ovchilarning  kuchli  yoki kuehsizligi  bilan  shartli  reaksiyaning  hajmi  orasidagi 

tafovutlarga,  uchinchidan, asosiv q o ‗zg‗aluvchi sezgirligiga 

begona qo‘zg‘ovchini ijobiy  (salbiy)  ta ‘sir o‘tkazish darajasiga,  to ‗rtinchidan, 

boshqa ko'rinishdagi  yoki kuchlanishdagi  qo‘zg ‗alish jarayonlarining  kuchiga 

bog‗liqdir. M a‘lum  otlarning  tahliliga  ko'ra, torm ozlanishning  kuchi  bilan  nerv 

jarayonlarining  m uvozanatlashuviga  taalluqli  shartli  reflek  to r faoliyatin  in  g ind 

ividu  al xususiyatlari  turkumlari  sh u n ga o ‗xshash usul yordam i bilan  kashf 

qilingan.  Shuningdek, B.M. T eplov ilm  iy maktabining  namoyandalari  tom onidan 

ijobiy  va torm ozlovchi shartli  reflekslarning  hosil b o klish  tezligini  tavsiflovchi 

individual  xususiyatlari  turkumi  ham tahlil  qilib  berilgandir.  Ushbu individual 

xususiyatlar  m ohiyatida  ifodalanuvchi  nerv sistem asining  notanish xususiyati 

dinamiklik  deb atalib  tavsiflangan.  Bundan tashqari, ular  shartli  reflektor 

faoliyatining  bir guruh individual  xususiyatlari  qo‘zg‗alish jarayoni  to‘xtalishining 

tezligi  mahsuli  sifatida  taxmin  qilingan  xususiyatni  (yangi  xislatni)  labillik,  ya‘ni