Муаллифларнинг картография фанининг истиқболига тегишли фикр-мулоҳаза, истак ва тавсиялари ўз ифодасини топган. Рисола уч қисмдан иборат



Download 3,93 Mb.
Pdf ko'rish
bet6/37
Sana23.02.2022
Hajmi3,93 Mb.
#180752
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   37
Bog'liq
geografik kartalar hududlar kozgusi mulohaza va tavsiyalar

Космик 
мониторинг” лабораториялари фаолият кўрсатмоғи даркор. 
Уларни замонавий техник жиҳозлар ва даврий космик расмлар 
билан таъминлаш зарур.
Картографиянинг давр билан ҳамқадам ривожланиши албатта 
қатор омил ва имкониятлар билан боғлиқ, лекин фан ижтимоий 
талаблардан орқада қолмаслиги керак. 
Адабиётлар: 
1. Берлянт А.М. Географические принципы использавания карт 
как средства исследования. Географическая картография в научных 
исследованиях и народохозяйственной практике. М., 1982. - С. 38-
50. 
2. Географическая картография. Взгляд в будущее. М., Изд-во 
МГУ, 1985. - 229 с. 
3. Исаченко А.Г. Физико-географическое картирование. Часть 
1. Л.: Изд-во ЛГУ, 1958. - 232 с.
4. Мирзалиев Т. Картография. - Тошкент, Университет, 2002. - 
203 б. 
5. Салищев К.А. Картоведение. М., Изд-во МГУ, 1990. - 400 с. 
6. Эгамбердиев А. Ўзбекистонда географик картографиянинг 
ҳолати, муаммолари ва истиқболлари. Ҳозирги замон географияси: 
назария ва амалиёт. - Тошкент, Университет, 2006. –Б. 22-26.


10 
 
МИЛЛИЙ АТЛАС КАРТАЛАРИДА ҲУДУДИЙ 
ХУСУСИЙЛИК ТАМОЙИЛИ
2
 
Миллий атласлар, энг аввало, миллатнинг маънавий камолоти, 
кўрки ва бойлигидир. Маълумки, атласшунослик дунёда узоқ 
шонли тарихга эга. Агар атласшунослик тарихи илк бор грек 
астрономи, картографи, географи Клавдий Птоломей (милоднинг 
90-168 й) билан боғлиқ бўлса, кейинчалик эса бу борада турли 
мамлакатларда кичик ва катта, мавзули ва комплекс, оддий ва 
мукаммал, турли ранг ва полиграфик сифатларда яратилган 
атласлар чоп этилиб келинди. Миллий атласлар ижтимоий 
тараққиёт ва миллий маънавиятнинг маҳсули десак тўғри бўлади. 
Бундай атласлар миллатнинг яшаш макони (ҳудуди), тарихи, 
иқтисодий-ижтимоий, маданий ва сиёсий хусусиятларини ифода 
этувчи мумтоз асарлардир.
Миллий атласларнинг мазмун-моҳияти ва илмий-амалий 
салоҳияти айни миллат фаровонлигидан дарак берувчи маданият 
индикаторидир.
Ўзбекистонда 1963 йилда илк бор Ўзбекистоннинг табиий 
географик атласи рус тилида чоп этилган бўлса (53 бет), 
кейинчалик ўзбек ва рус тилларида ўқув атласлари; 1982, 1985 
йилларда Ўзбекистон Республикасининг 2 жилдли илмий-
маърифий атласи нашр қилинди. Кейинги йилларда эса бир қатор 
мавзули, комплекс атласлар ўқувчи ва мутахассисларга инъом 
этилди. 
Қайд қилиш жоизки, атласларнинг мазмун-моҳияти, жиҳози, 
маърифий имкониятлари тарихий даврлар давомида такомиллашиб 
келди. Бундан кейин ҳам бу диалектик жараён давом этаверади 
(Мирзалиев, 2002; Эгамбердиев, 2006; Назаров, 2006). 
Бугунги кунда чоп этишга режалаштирилаётган “Ўзбекистон 
миллий географик атласи” эса Ўзбекистон табиати, иқтисодий-
ижтимоий, маданий ва сиёсий салоҳиятини янгича босқичда, 
янгича миллий руҳни акс эттирадиган мумтоз асар бўлмоғи лозим. 
2
Назаров И.Қ., Тошов Х.Р., Аллаёров И.Ш. Миллий атлас карталарида ҳудудий хусусийлик 
тамойили. Ўзбекистон миллий атласини яратишнинг илмий-услубий асослари. Тошкент, 6-7 май, 2009 йил, 
17-19 бетлар.


11 
Бўлғуси миллий атлас карталарини такомиллаштиришнинг 
бош йўлларидан бири Ўзбекистон Республикасининг таркибий 
қисми бўлган ҳудудларнинг, аниқроғи, вилоятларнинг географик 
хусусиятларини атласнинг мавзули ва комплекс карталарида акс 
эттиришдир. 
Ҳудудий хусусийлик нафақат табиатда, балки у билан бевосита 
боғлиқ бўлган иқтисодиётда, ижтимоий, маданий ҳатто сиёсатда 
ҳам мавжуд. Аслини олганда география машҳур олим 
Н.Н.Баранский айтганидек “бир жойнинг иккинчи жойдан 

Download 3,93 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   37




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish