Ms excel jadval protsessori


Eхсel дастурида формулалар, функциялардан фойдаланиш



Download 31,75 Kb.
bet3/4
Sana24.02.2022
Hajmi31,75 Kb.
#235116
TuriПрезентация
1   2   3   4
Bog'liq
Maruza 4-1

Eхсel дастурида формулалар, функциялардан фойдаланиш
Формулалар ва функциялардан фойдаланиш имконияти электрон таблицаларни қайта ишлаш дастурининг энг муҳим хоссаларидан биридир. Бу хусусан таблицалар сонли қийматларининг статистик таҳлилини ўтказишга имкон беради.
Таблица ячейкасига киритилувчи формуланинг матни (=) белгисидан бошланиши лозим, яъни дастур бу белги ёрдамида формулани матндан фарқлайди. Бу белгидан сўнг ячейкага аргументларга, арифметик операциялар ва функцияларга эга математик ифода ёзилади.
Формулада одатда аргументлар сифатида ячейкаларнинг сонлари ва манзиллари ёзилади. Арифметик амалларни белгилаш учун қуйидаги симфоллар ишлатилади: + қўшиш; - айириш; * кўпайтириш; / бўлиш.
Формулада бошқа ишчи саҳифадаги, ҳатто бошқа файлда жойлашган таблицадаги ячейкаларга мурожаатни ҳам ўз ичига олиши мумкин. Бир маротаба киритилган формула ихтиёрий вақтда ўзгартирилиши мумкин. Ички қурилган формулалар менеджери фойдаланувчига хатоларни, нотўғри мурожаатларни топишга ёрдам беради.
Бундан ташқари Excell дастури бир неча операцияларни ўз ичига олган мураккаб формулалар билан ишлаш имкониятига эга. Кўргазма учун матнли режимни ёқиш мумкин, у ҳолда Excell дастури ячейкага ҳисоб натижасини эмас, балки формуланинг ўзини чиқаради.
Формулаларни киритиш.
Excell дастури киритилаётган маълумотларни ё матн (чап томонга текисланади), ё сонли қиймат (ўнг томонга текисланади) сифатида кўради. Фараз қиламиз таблицанинг А1 ячейкасида 100, В1 ячейкасига 20 қиймати киритилган бўлсин. Биринчи сонни иккинчисига бўлиб, сўнгра натижани С1 ячейкасига жойлаштириш учун, бу ячейкага қуйидаги формулани киритиш лозим: (=А1/В1) ва Enter клавишасини босиш керак. Формулаларни киритишни соддалаштириш учун = белгисини киритгандан сўнг А1 ячейкага босиш, сўнгра / белгисини киритиш ва яна В1 ячейкага босиш керак.
Мураккаб формулалар.
Мураккаб формулаларни қўллашни қуйидаги мисолда кўриб чиқамиз:



B

C

D

E

10

Иш

Вақт

Нарх

СУММА

11

Клавиатурани созлаш

2

$ 17.80

$ 35.60

12

Машиналарга хизмат кўрсатиш

4

$ 3.80

$ 15.20

13

Формулярларни тайёрлаш

8

$ 1.56

$ 12.48

16

Сумма







$ 63.28

17

НДС 15%







$ 9.49

Келтирилган таблицанинг С устунида ишни бажариш учун кетган вақт (соатларда), D устунда бир соатда бажарилган ишнинг нарҳи, E устунда бу иш иш учун тўланадиган оралиқ сумма кўрсатилган. Е16 ячейкада ҳамма ишларнинг умумий нарҳини ҳисоблаш лозим. Бунинг учун унга қуйидаги формулани киритиш керак: = Е12+Е13+Е14. ҳосил қилинган суммани 0,15 га кўпайтириб (қўшимча нархни ҳисобга олиш лозим), натижани Е17: =Е16*0,15 ячейкага ёзилади.


Тўланиши керак бўлган охирги суммани ҳисоблаш учун (мисол учун Е19 ячейкада) аввал оралиқ суммаларни қўшиш, сўнгра уни 0,15 га кўпайтириш керак. Формула қуйидаги кўринишни олади: =(Е12+Е13+Е14)*0,15. албатта Е16 ва Е17 ячейкалардаги натижаларнигина қўшиш ҳам мумкин эди. Сонларни қўшиш учун сумма функцияси SUM() дан ҳам фойдаланиш мумкин, у ҳолда формула қуйидаги кўринишда бўлади:
=SUM(Е12:Е14)*0,15.

Download 31,75 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish