Монография Оке цивилизациясининг умумий таърифига багишланган



Download 4,75 Mb.
Pdf ko'rish
bet16/118
Sana24.02.2022
Hajmi4,75 Mb.
#188333
TuriМонография
1   ...   12   13   14   15   16   17   18   19   ...   118
Bog'liq
Окс цивилизацияси

96Аскаров А. А., Ширинов Т. Ш. Ранняя городская культура эпохи бронзы 
на юге Средней Азии. - Самарканд, 1 9 9 3 .- 162 с; Сарианиди В. И. Древние 
земледельцы Афганистана. - М.: 1977; Сариианиди В. И. Некрополь Гонура 
и иранское язычество. Москва, 2001.
91 
Аскаров А. А., Ширинов Т. Ш. Ранняя городская культура эпохи бронзы 
на юге Средней Азии. - Самарканд, 1993. - 162 с; Эшов Б. Ж. История фор­
мирования и развития раннегородской культуры Средней Азии. Автореф. 
дисс.... докт. ист. наук. -Ташкент, 2008. - С. 42; Массон В. М. Протогород- 
ская цивилизация юга Средней Азии // СА. - М.: 1967, №3. - С. 165 - 190.
98 Ш айдуллаев Ш. Б. Этапы возникновения и развития государствен­
ности на территории Узбекистана. Автореферат дис.... д. и. н. Самарканд, 
2009.
41


ибтидоий булса-да, давлатчиликдан аввал, жамоалар даври- 
дан бошлаб шаклланган (оила, патриархал оила, кишлок жа- 
моаси бошкаруви). У Жаркутонни Кадимги Шарк дунёсининг 
шахар-давлатлари билан киёсий таккослайди. Ёдгорликнинг 
тарихий топографияси, ривожланган бошкарув ва ишлаб чика- 
риш тизимининг шаклланганлиги, яратилган моддий маданият 
намуналарининг ривожланганлиги, маданий алокалар дара- 
жасининг кенглиги Жаркутонни шахар-давлатлар тоифасига 
киритишга имкон берган. Илк темир даврига келиб Бактрияда 
худудий давлатларнинг шаклланганлигини асослаб берди. Ху­
дудий давлатларнинг конфедерацияси натижасида эса мил. авв. 
VIII асрда Бактрия подшохлиги барпо этилганлиги археологик 
ва ёзма манбалар асосида исботланган. Ш. Б. Шайдуллаевнинг 
хулосасига кура Кадимги Бактрия подшохлиги шаклланиши- 
га кадар давлатчиликнинг икки: шахар-давлатлар ва худудий 
давлатлар боскичларидан утган ва худудий давлатларнинг кон­
федерацияси натижасида Кадимги Бактрия подшохлиги, энг 
сунгги тадкикотларга кура Кадимги Бактрия кавийлиги шакл­
ланган99. Демак, Оке цивилизацияси ахолиси Марказий Осиёда 
энг кадимги шахар-давлатларга асос солган.
Цивилизациянинг яна бир энг асосий хусусиятларидан бири 
ахоли синфий дифференциялашган булиши керак. Оке циви­
лизацияси мисолида бу масала билан бир катор тарихчилар 
шугулланишган100. Улар асосан Жанубий Туркманистон ва Жа­
нубий Узбекистон худудларида урганилган кабрларда учрай-
09Шайдуллаев Ш. Б., Икрамов Н. М. Кадимги Бактрия подшохликми ка- 
вийликми // O'zbekicton tarixi. УзР ФА Тарих института журнали. 2010. № 
3. 67 - 72 бет.
100Алекшин В. А. Социальный строй раннеземледельческих обществ по 
погребальным памятникам культур Средней Азии и Ближнего Востока. Ав­
тореф. дисс.... канд. ист. наук. - М.: ИА АН СССР. 1977. - С. 21; Ионесов
В. И. Становление и развитие раннеклассовых отношений в оседлоземле­
дельческом обществе Северной Бактрии. Автореф. дис.... канд. ист. наук.
- Самарканд. ИА АН Уз. ССР. 1 9 9 0 .-2 1 с.
42


диган, майит билан кушиб кумилган моддий маданият наму- 
наларининг сон ва сифат микдорига караб Оке цивилизацияси 
ахолисининг ижтимоий табакалашганлигини таъкидлашган. 
Кейинги йилларда бронза даврига оид бир катор ёдгорликлар- 
да арк, сарой ва ибодатхоналарнинг тадкик этилиши бу маеа- 
лага тулик ечим берди ва Оке цивилизацияси ахолиси ижтимо­
ий табакалашганлиги илмий асосланди101.
Албатта, юкори ривожланган хунармандчилик цивилиза­
ция белгиси эканлигига хеч ким шубха килмайди. Бу борада 
биз урганаётган цивилизация вакиллари жуда куп сохаларга 
асос солган ва ривожлантирган. Кулолчилик буйича Марказий 
Осиё халклари тарихида сопол чархини кашф этган ахоли Ол- 
тинтепаликлар хисобланади102. Бу анъанани санъат даражасига 
кутарганлар эса Оке цивилизацияси ахолисидир. Кулолчилик 
чархининг кашф этилиши идишларнинг стандарт, симметрия 
услубида ясалишига имкон яратган ва кулолчилик сохасида 
нафис санъат буюмларининг ясалишига замин яратган.
Марказий Осиёда нафакат кулолчилик чархи, балки икки 
ярусли хумдонларнинг кашф этилиши хам олтинтепаликлар
101 Массон В. М. Становление раннеклассового общества на Древнем 
Востоке // ВИ, 1967, №5. - С. 82 - 94; Ширинов Т. Ш. Ранняя городская 
культура эпохи бронзы юга Средней Азии. Автореф. дисс.... докт. ист. наук.
- М.: ИА АН России. 1993. - С. 42; Сагдуллаев А. С. Оседлые области на 
юге Средней Азии в эпоху раннего железа (генезис культуры и социально 
экономическая динамика). Автореф. дис.... док. ист. наук. - М.: МГУ. 1989.
- С. 40; Ртвеладзе Э. В. Древняя Бактрия - Средневековый Тохаристан. 
Динамика историка-культурного развития (по материалам амударьинско- 
го правобережья). Автореф. дисс.... докт. ист. наук. — М.: МГУ. 1988. - С. 
42; Абдуллаев У. И. Историография древней системы управления и ранней 
государственности Средней Азии (XX — начала XXI в. ). Автореф. дисс.... 
канд. ист. наук. - Ташкент, ИИ АН РУз., 2008. - 21 с.
102 Массон В. М. Протогородская цивилизация юга Средней Азии // СА.
- М.: 1967, №3. - С. 165 - 190; Рахманов У. Керамическое производство 
эпохи бронзы Южного Узбекистана. Автореф. дисс.... канд. ист. наук. - Са­
марканд, ИА АН РУз. ССР 1 9 8 7 .-С . 19.
43


чекига тушган, у Олтинтепа ахолисининг ижодий махсули на- 
тижасидир103. Сополли маданияти хумдонлари тарихини А. А. 
Аскаров ва У. В. Рахмоновлар урганган. Хумдонлар типология 
килинган, эволюцион ривожланиши ва такомиллашиб бориши 
кузатилган104.
2-расм. Оке цивилизацияси кулолчилигидан намуна.
Икки ярусли хумдонлар Месопотамия худудида мил. авв. VI 
минг йилликда, Кадимги Хиндистон худудида (Мохенжодаро) 
мил. авв. III минг йилликда, Эрон худудида (Тепа Гавр) 3900 
йил аввал, Жанубий Туркманистонда Номозгох IV давридан 
бошлаб учрайди (Хапуз, Теккем, Учтепа, Гонур, Номозгох).
103 Массон В. М. Алтын-Депе // Труды ЮТАКЭ. Том XVIII. JL: 1981. —
324 с;
104 Аскаров А. А. Сапаллитепа. Ташкент, 1973, с. 1 2 - 4 1 ; Аскаров А. А. 
Бронзовый век Южного Узбекистана (к проблеме развития локальных оча­
гов древневосточных цивилизаций). Дисс. д. и. н. М., 1976, с. 10; Аскаров

Download 4,75 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   12   13   14   15   16   17   18   19   ...   118




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish