Монография Оке цивилизациясининг умумий таърифига багишланган



Download 4,75 Mb.
Pdf ko'rish
bet18/118
Sana24.02.2022
Hajmi4,75 Mb.
#188333
TuriМонография
1   ...   14   15   16   17   18   19   20   21   ...   118
Bog'liq
Окс цивилизацияси

Сагдуллаев А. С. Заметки о раннем железном веке Средней Азии // 
СА. - №2. 1982. - С. 229 - 234.
118Forbes R. J. Metallurgy in Antiquily. — Leiden, 1950. — P. 443.
119 Горелик М. В. Оружие Древнего Востока (IV тысячелетие - IV в. до 
н. э . ). - М .: Наука, 1993.-Т а б л . I.
120 Сарианиди В. И. Сиро-Хеттское происхождение Бактрийско-Марги- 
анской глиптики // ВДИ. - М.: №1, 1999. — С. 55.
49


га кос булиб, хозирча бошка маданият меъморчилигида ухша- 
ши топилгани йук- Меъморчиликда симметрия усулини хам 
шу цивилизация вакиллари кашф этишган121.
Цивилизацияга эришган жамоалар бошка халклар билан ма­
даний ва этник якинликда булади. Марказий Осиёда 
о к с л и к
-
лар халкаро савдо ва маданий алокаларга хам асос солган122. 
Бронза даврида Урта Осиёда кечган маданий алокалар, савдо 
ишлари ва алока йуллари хакида тадкикотчилар маълум да- 
ражада изланишлар олиб боришган123. К,адимги Шарк ва Оке 
цивилизацияси уртасида урнатилган маданий алокалар анча 
яхши урганилган. Айникса, Бактрия худудида Шуртугай ёд- 
горлигининг очилиши бу мавзунинг асоси булиб хизмат кил- 
ган124.
Оке цивилизацияси вакиллари нафакат ривожланган шарк 
маданияти, балки Евроосиёнинг кучманчи халклари билан хам 
маданий алокалар олиб борган. Сунгги йилларда Урта Осиё- 
нинг бронза даври ёдгорликларида, Афгонистон, Эрон ва куп-
121 Аскаров А. А, Ширинов Т. Ш. Ранняя городская культура эпохи бронзы 
юга Средней Азии. - Самарканд. - 1993. - 187с; Массон В. М. Алтын-Депе 
// Труды ЮТАКЭ. Том XVIII. JI.: 1981. - 324 с; Сарианиди В. И. Исследова­
ния памятников Дашлинского оазиса // Древняя Бактрия. Материалы 1969
- 1973 гг. - М.: Наука, 1976. - С. 21 - 86; Сарианиди В. И. Маргуш. Древне­
восточное царство в старой дельте реки Мургаб. - Ашгабат, 2002. - 279 с.
122 Массон В. М. Проблема древней Бактрии и новый археологический 
материал//СА. - М.: 1958, — № 2. - С. 4 9 - 6 5 ; Массон В. М. Протогородская 
цивилизация юга Средней Азии // СА. - М.: 1967, №3. - С. 165-190.
123 Щетенко А. Я. О торговых путях эпохи бронзы по материалам Тур- 
кменистано-Харапских параллелей/ / КСИА. Вып. 122. —М.: 1970,—С. 17 — 
21; Сарианиди В. И. Об одной группе культовых изделий Бактрии // СА №3, 
1979. — С. 262 - 265; Ш иринов Т. Ш. Древнейшие торговые пути Средней 
Азии (III -11 тыс. до н. э . ) // Формирование и развитие трасс великого шел­
кового пути в Центральной Азии в древности и средневековье. Тезисы до­
кладов международного семинара ЮНЕСКО. - Ташкент. 1990. - С. 3 4 - 3 9 .
124 Frangfort Н. P. Fouilles de Shortughai. Recherches sur L’Asie Central 
protohistoriques. V. I. II. — Paris: Boccard, 1989.
50


лаб Хараппа маданияти ёдгорликларида кучманчи Андроново 
маданиятига хос булган сополларнинг учраши табиий холга 
айланиб бормокда125. Фандаги кейинги хулосаларга кура Окс- 
ликлар Хараппа, Кадимги Эрон, Андроново маданиятлари би­
лан бевосита, Сурия, Хетт, Месопотамия билан эса билвосита 
алокада булган126.
Урганилаётган цивилизация вакиллари Марказий Осиё 
халклари тарихида санъатнинг бир катор турларига асос со- 
лишганлигига гувох, булмокдамиз. Булар хайкалтарошлик ва 
глиптика сохдларидир. Санъатнинг бу турлари халкларнинг 
дунёкарашларидан шохидлик беради.
Жаркутондан топилаётган терракот хайкалчалар мисолида 
зоолатрик дунёкарашлар хам ривож топганлигини кузатиши- 
миз мумкин. Маълумки, терракот хайкалчалар уша замон ки- 
шиларининг идеологик карашларини узида мужассам этади. 
Сигир (хукиз), туя, илон, бургут, икки уркачли туя каби хай- 
вонлар шаклида ифодаланган терракот хайкалчалар асосида 
Оке цивилизацияси ахолисининг зоолатрик диний карашлари­
ни аниклашимиз мумкин. Жаркутонда аждодлар рухига ибодат 
каби дин турининг мавжуд булганлигини бу ердан топилган, 
лойдан ясалган иккита эмбрион шаклли, иккикат аёлнинг 
К о ­
рин кисми ва улган эркак кишининг бюст хайкали мисолида 
кузатиш мумкин127.
125 
Рахманов У. В., Шайдуллаев Ш. Б. О влиянии культур степной брон­
зы... - С. 58 - 63.
126Шайдуллаев Ш. Б. Этапы возникновения и развития государственно­
сти на территории Узбекистана. Автореферат дис.... д. и. н. - Самарканд,
2 0 0 9 .-С . 28.
127 
Шайдуллаев Ш. Б. Этапы возникновения и развития государственно­
с т и ...-С . 34.
51


4-расм. Оке цивилизацияси мухрларидан намуна.
Бактрия ва Маргиёналиклар Марказий Осиёда глиптика 
сохасига хам асос солган. Бронза даври глиптикаси мухрлар- 
да, туморларда, мунчокларда ифодаланган. Глиптика моддий 
маданият манбалари орасида энг куп тарихий маълумотлар бе- 
риб, уларда ифодаланган тасвирлар бронза даври ахолисининг 
санъати, мифологик ва диний дунёкарашлари, табиат манзара- 
лари, хайвонот дунёси, бошка халклар билан маданий алокала- 
ри, кадимги халклар миграцияси каби маълумотларни беради.
Оке глиптикаси тарихини урганишни икки даврга булиш 
мумкин. Биринчи давр утган аернинг 70 - 80-йилларини уз 
ичига олиб бу давр глиптика буйича манбаларнинг йигили- 
ши ва глиптикага оид тасвирлар ифодаланган мухрларнинг 
вазифалари хусусидаги билимларнинг тупланиши билан ха- 
рактерланади128. Бу даврда Даштли, Сополли, Жаркутон, Туго- 
лок, Гонур каби ёдгорликлардан куплаб мухр ва такинчоклар
128 
Антонова Е. В. К проблеме функций печатей ранних земледельцев 
Востока. СА. №4, 1984. — С. 26 — 34.
52


стратиграфик жихатдан аникликлар киритилган холда фанда 
ёритилган булса129, Афгонистон бозорларида сотилаётган юз- 
лаб мухрлар антиквар махсулот сифатида намоён булди130 ва 
хозирги кунда хам давом этмокда.
Оке глиптикаси буйича кейинги 20 - 25 йилдаги тадкикотлар 
асосан чет эллик олимлар фаолияти билан боглик131. Бактрия 
тарихи буйича куплаб гоялар муаллифи П. Амее илк марта 
Бактрия глиптикасида Сурия ва Хетт маданиятларининг таъ- 
сири масаласини кутарган132. Унинг фикрича, Бактрия глипти­
касида ифодаланган канотли одамлар, канотли хайвонлар илк 
марта Кичик Осиёда шаклланган ва Эрон, Жанубий Туркма- 
нистон оркали Бактрияга таркалган. Бактрия ва Маргиёна 
глиптика мактабининг шаклланишида Кичик Осиёнинг таъ- 
еири маеалаеи йирик археолог олимлар, жумладан, италиялик 
профессорлар С. Салватори ва М. Тоси133, япониялик шаркшу- 
нос олимлар ва археологлар К. Танаби, А. Хори, К. Ишида то­
монидан хам эътироф этилган|34.
129 Масимов И. С. Новые находки печатей эпохи бронзы с низовий Мур- 
габа. СА. №2, 1981.- С . 1 3 2 -1 5 0 .
130 Sarianidi V. I. Seal-Amulets o f the Murgab Style // The Bronze Age 
Civilization o f Central Asia. Recent Soviet Discoveries. Ed. by Kohl P. L., New 
York, 1981.
131 Amiet P. Elam and Baktria. Baktria. An Ancient Oasis Civilizations. Roma- 
Venezia, 1989; Amiet P. L’age des echanges inter-iraniens 3500 - 1700 avant. 
P., 1986; Baghestani Suzanne. Metallene Compartimentsiegel aus Ost-Iran, 
Zentralasien und Nord-China. Archaologie in Iran und Turan. Band 1. Leidorf,
1997.
132 Amiet P. Glyptique Susienne. Des origines a L’epoque des perses 
Achemenides (MDAI, t. XLIII). Paris, 1972;
133 Salvatori S. Bactria and Margiana Seals. East and West. Vol. 50, 2000, P. 
97 - 145; Tosi M. A Topographical and Stratigraphical Periplus o f Sahre Suxteh. 
Proc. ASARI 1975, 1976, P. 130 - 158; Tosi M. Excavations at Shahr-i Sokhta. 
Preliminary Report on the Second Campaign, Sept. -D ec. 1968, EW 19, 1969,P. 
2 8 3 -3 8 6 .
134 Tanabe K., Hori A., Ishida K , Nagasava М., Itami S. Animals in the Art of 
the Ancient Orient. The Ancient Orient Museum, Tokyo, 1983.
53


Келтирилган маълумотлардан шундай хулоса килиш мум- 
кинки, Марказий Осиё халкларининг маданий ривожланиши 
Оке цивилизацияси давридан бошланади. Илк шахар мадания­
ти, жамиятнинг синфий дифференцияси, давлатчилик, ички ва 
ташки маданий алокалар заминида шаклланган ва ривожлан­
ган техник ва технологик янгиликлар (айланма механизми- 
нинг кашф этилиши, яъни сопол чархи ва арава каби), диннинг 
марказлашув жараёнининг кечиши Оке цивилизцияси даврига 
хосдир.
Шундай килиб, мил. авв. III минг йиллик сунггида Бактрия 
ва Маргиёнада Оке цивилизацияси шаклланган, II минг йил­
лик давомида унинг буюк тарихий даври бошланган ва нихо- 
ятда кенг худудга, Шаркий Афгонистон, Белужистон, Шаркий 
Эрон, Хиндистопнинг шимолий худудларига таркалган. Бу 
цивилизация умумлашган моддий маданият белгилари билан 
характерланади ва доимо шимолдан янги этник гурухларнинг, 
Андроново маданиятининг кушилиб туриши билан ва жануб 
томон кенгайиб бориши билан характерланади.
54



Download 4,75 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   14   15   16   17   18   19   20   21   ...   118




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish