Молия” кафедраси ҳ.Ҳ. Имомов “давлат қарзларини бошқариш” фани бўйича


Пулли молиялаштириш, ёки Марказий банкдан қарз олиш



Download 11,88 Mb.
bet42/97
Sana24.06.2022
Hajmi11,88 Mb.
#700962
1   ...   38   39   40   41   42   43   44   45   ...   97
Bog'liq
8de319f2f7c505b822766c994fb9139c

Пулли молиялаштириш, ёки Марказий банкдан қарз олиш.


Давлатнинг Марказий банкдан қарз олиши юқори самарали пулларни юзага келишига тенглаштирилади. Агар пул эмиссияси темплари бахоларнинг жорий даражасида пулларга бўлган талабдан ошган бўлса нақд пулларнинг ортиқча қолдиғи шаклланади. Натижада бахоларнинг умумий даражаси ошади. Купгина бозор иқтисодиётига ўтаётган малакатларда давлат тақчилликининг сезиларли фоизлари накд пулга айланади ва бу инфляциянинг асосий манбаларидан бири
Кўпгина бозор иқтисодиётига ўтаётган малакатларда давлат тақчилликининг сезиларли фоизлари накд пулга айланади ва бу инфляциянинг асосий манбаларидан бири ташки қарзлардан фойдаланиш мумкин. Ўзбекистон Республикаси амалиётида Давлат бюджети тақчиллигини молиялаштириш устивор холатда ички манбалардан фойдаланилди. Бундай манбалар бўлиб Марказий банк кредитлари, давлат қисқа муддатли қимматбахо қоғозларини жойлаштиришдан олинадиган маблағлар ва бошқа манбалар бўлиши мумкин. Давлат бюджети тақчиллигини молиялаштиришда ноинфляцион манбаларга афзаллик берилди.
Давлат қисқа муддатли облигациялари бозори 1996 йилнинг март ойидан ташкил топди ва тўрт йилдан ортиқ фаолият кўрсатиб келмокда. Ушбу қисқа муддат ичида бозор эволюцияси (ривожланиш) бозор иштирокчиларини уқитишдан бошлаб, ҳар хил муддатли облигацияларни муомилага чиқаргунгача бир қанча босқичларни босиб ўтди.
Утган қисқа бўлган давр ичида облигацияларни жойлаштириш борасида ушбу бозор хажми ун мартадан кўпроқ (ортиқроқ) ўсди. Бугунги кунда муомилага чиқарилган облигациялар хажми йиллик ЯИМ-нинг 4 фоиздан ортиқроқ қисмини ташкил қилади ваҳоланки, бу кўрсаткич 1996 йилда ЯИМ-нинг 0.9 фоизни,1997 йилда эса 2.5 фоиздан ортиқ бўлмаган қисмини ташкил этган эди, холос.
Банклар ва нобанк корхоналари томонидан ушбу бозорга бўлган қизиқишнинг юқорилигининг омили бўлиб, унинг ушбу давр мобайнида инвесторлар учун зарур бўлган тавсифи хизмат қилди.
Юқори инфляция даражаси ва қайтарилмаган кредиторлар хажмининг ўсиши ликвид, қисқа муддатли ва юқори ишончлиликка эга бўлган муқобил инвестиция обьектларини талаб қилар эди. Давлат қисқа муддатли облигациялари, ушбу талаблари тўла жавоб берган холда, барча турдаги солиқ ва йиғимлардан озод бўлган даромад келтирар эди.




  1. Download 11,88 Mb.

    Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   38   39   40   41   42   43   44   45   ...   97




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish