Молия бозори ва инструментлари



Download 49,5 Kb.
bet1/5
Sana23.02.2022
Hajmi49,5 Kb.
#126498
  1   2   3   4   5
Bog'liq
Молия бозори ва инструментлари


Молия бозори ва инструментлари

Режа:

1.Молия бозори инструменти
2. Молия бозори инструментлари ва қимматли қоғозлар
3.Молия бозори индикаторлари ва моделлари
4.Молиявий инструментлар таҳлили

1.Молия бозори инструменти


1.Молия бозори ўз ичига қуйидаги сегментларни (ҳусусий бозорларни) олади:


- пул-кредит (банк ва бошқа кредит ташкилотлари капиталлари) бозори;
- қимматли қоғозлар (фонд, капиталлар) бозори;
- валюта ва унга тенглаштирилган авуарлар (қимматбаҳо металлар, камёб элементлар, санъат асарлари ва ҳ.к.) бозори;
- суғурта ва пенсия фондлари бозори, лотерея ўйинлари инструментлари.

Молия бозорининг бозор муносабатлари тизимидаги аҳамияти уни томонидан қуйидаги қулай шароитларни таъминланиши билан боғлиқ асосий вазифалари асосида белгиланади:


- иқтисодиётнинг реал секторига инвестицион молия ресурсларни самарали жалб қилиниши;
- капитални самарасиз тармоқдан самаралисига қайта тақсимланиши;
- давлат бюджетига ҳизмат кўрсатиши, унинг камоматини (дефицитини) қоплаш учун пул маблағларини самарали жалб қилиниши;
- иқтисодиётнинг ҳолатини аниқ бозор индикаторлари ёрдамида баҳоланиши;
- инфляция суръатлари (темплари) ва валюта курслари ўзгаришига оператив таъсир кўрсатилиши;
- давлатнинг кредит-пул ва бюджет-солиқ сиёсатини объектив ва мутаносибликда олиб борилиши;
- мулкка эгалик хуқуқини ишлаб чиқариш воситаларига қайта тақсимланиши;
- жаҳон глобаллашуви жараёнларига миллий иқтисодиётни интеграллашуви.

Молия бозори бир қатор функцияларни бажаради. Уларни тўрт гуруҳга ажратиш мумкин: макроиқтисодий, умумбозор, маҳсус (иҳтисослашган) ва глобаллаштириш (мета, яъни халқаро даражада молиявий глобаллаштириш) функцияларга.


Макроиқтисодий функцияси жамғармаларни инвестицияларга смарали трансформациясини таъминлаб беришдан иборат.
Умумбозор функцияси, одатда, ҳар бир миллий бозорга мансуб. Маҳсус функцияси эса уни бошқа турдаги бозорлардан фарқлайди.
Умумбозор функциясига қуйидагилар киради:
- тижоратни ривожлантириш функцияси (бу функция бозор қатнашчиларининг ўзаро рақобат асосида даромад олишини таъминловчи функция);
- нарҳ-навони белгилаш функцияси, яъни бозорда молиявий инструментларнинг бозор нарҳларини (курсларини) шаклланиши ва таъсири жараёнини, уларни бозор конъюнктурасига боғлиқ тарзда узлуксиз ҳаракатини (ўзгаришини) таъминлайди (бозор курслари қанчалик тез шаклланиб барқарорлашса, молия бозорида бу инструментлар шунчалик самара билан жойлаштирилади ва ликвидлилиги таъминланади);
- информация билан таъминлаш функцияси, яъни бозор ўз қатнашчиларига савдо объектлари ва савдо иштирокчилари тўғрисидаги ахборотни шакллантиради ва ҳавола қилади;
- тартиблаштирувчи (мувофиқлаштирувчи ва назорат қилувчи) функция, яъни бозор ўзидаги савдо ва унда иштирок этиш, қатнашчилар ўртасидаги муносабатлар меъёрларини ва низоларни ҳал қилиш тартибларини жорий қилади, устувор йўналишларни аниқлайди, назорат органларини ва тартибларини белгилайди, бозор қатнашчилари томонидан бу меъёр ва тартиб-қоидаларга риоя қилинишини назорат қилади ва ҳ.к.

2. Молия бозори инструментлари ва қимматли қоғозлар


Молиявий инструмент-нинг қуйидаги функцияларини таъкидлаш мумкин:


- ўзига ҳос бозор орқали молиявий ресурсларни (капитални) иқтисодиётда (иқтисодиёт субъектлари ўртасида) самарали тақсимлаш ва қайта тақсимлаш;
- пулдан бўлак маълум шароитларда квазипул сифатида тўлов воситаси бўла олиш (m2 ва ундан йирик пул агрегатлари таркибига киритилганлиги муносабати билан);
- бир вақтда иқтисодий ва юридик мазмунни ўзида мужассамлаштирган ҳолда унинг эгаси, чиқарувчиси ва давлат ўртасидаги иқтисодий-хуқуқий муносабатларни белгилаш;
- ўз эгаларига капиталга эгалик хуқуқи билан бирга бошқа маълум қўшимча хуқуқларни (масалан, овоз бериш, бошқарувда иштирок этиш, маълумотга эга бўлиш, кредиторлик мавқеи ва ҳ.к.) бериш;
- алоҳида товар сифатида муомалада бўлиш, бозор конъюнктурасини ва унда бизнес сифатини белгилаш; уни чиқарувчиси ва бозор ҳолати тўғрисида информация билан таъминлаш ва ҳ.к. (буларни унинг молия бозоридаги роли сифатида қабул қилиш мумкин);
- инвестицион актив ва жамғарма сифатида ҳизмат қилиш;
- риск шароитида капитал бўйича даромад олишни, капитални қайтарилишини таъминлаш ва ҳ.к.


Эмиссия натижалари тўғрисидаги ҳисобот ва маълумотларни очиб бериш
Ҳар бир эмитент қимматли қоғозларини жойлаштирилиши тўғрисида ваколатли органга ҳар чоракда ва йиллик ҳисобот (белгиланган шакл ва муддатларда) тақдим этиши лозим.
Эмитент қимматли қоғозларини эмиссияси чоғида маълум муддатларда инвесторларга қонун хужжатларида кўрсатилган маълумотларни белгиланган тартибда очиб бериши талаб этилади.
Давлат қимматли қоғозларини Вазирлар Маҳкамасининг қарори билан Молия вазирлиги ва Марказий банк чиқаради.
Қимматли қоғозларнинг бозор муомаласи
Давлат рўйҳатидан ўтган эмиссияланувчи қимматли қоғозлар бирламчи бозорда жойлаштирилган вақтдан бошлаб уларнинг иккиламчи бозор муомаласи бошланади. Иккиламчи бозорда фақат қимматли қоғозларнинг эгалари ўзгаради ва бу жараённинг маҳсус инвестиция институтлари ва эмитент реестри томонидан ҳисоби юритилади.
Қимматли қоғозларни сўндириш(муомаладан чиқариш)
Қимматли қоғозлар қонунда белгиланган тартибда сўндирилади.
Акциялар қуйидаги ҳолларда муомаладан чиқарилиши мумкин:
- акциядорларнинг умумий йиғилиши қарорига асосан эмитентнинг тугатилиши ҳолида;
- жамиятнинг реорганизация (қўшилиши, ажралиши, бирлашиши, қайта ташкил этилиши) қилиниши ҳолида;
- қимматли қоғозларни майдаланиши, йириклаштирилиши, қайтариб сотиб олишиши, конвертацияланиши ҳолларида;
- суд қарори билан жамиятни тугатилиши ҳолида;
- агар жамият Уставида қимматли қоғознинг муомала муддати чекланган бўлса.
Эмиссияланувчи қимматли қоғозларнинг сўндирилиши уларни белгиланган тартибда аннуляция ва йўқ қилиш йўли билан амалга оширилади.
Давлат қимматли қоғозлари давлат томонидан белгиланган тартибда муомаладан чиқарилади.
3.Молия бозори индикаторлари ва моделлари

Молия тизими ва бозорининг ҳавфсизлик, рақобатбардошлилик, барқа-рорлилик ва жалбдорлилик даражаларини бевосита ва билвосита миқдорий ифодаловчи индикаторларни қуйидаги беш гуруҳларга ажратиш мумкин:


1. Макромолиявий индикаторлар;
2. Иқтисодиётда жамғармалар ва инвестициялар нисбатини ифодаловчи индикаторлар;
3. Банк тизими фаолиятининг индикаторлари;
4. Нарҳ-наво индикаторлари;
5. Молия бозорини (ундаги ҳолат ва динамик жараёнларни) ифодаловчи индикаторлар.

Download 49,5 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
  1   2   3   4   5




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish