Моделлаштириш назариясининг умумий қоидалари Физик моделлаштириш-бу … 7


Модель тушунчаси деганда нимани тушанасиз?



Download 376,5 Kb.
bet6/46
Sana11.03.2022
Hajmi376,5 Kb.
#489365
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   46
Bog'liq
Oraliq nazorat Javoblari

Модель тушунчаси деганда нимани тушанасиз?


"Модель" тушунчасининг жуда кўп таърифлари мавжуд. Уларнинг баъзилари жуда мавҳум, бошқалари жуда аниқ. Лекин уларнинг барчаси бу кўп қиррали тушунчанинг у ёки бу томонини акс еттиради.


Модель-бошқа объект ёки жараённинг соддалаштирилган кўриниши.
Модель бизнинг билимларимизнинг ифодалаш ва мавжудлиги шаклидир.
Модель атрофдаги дунёни тушуниш учун воситадир.
Модель келажакдаги маҳсулотнинг аналоги (намунаси) сифатида ишлатилади.
Модель ҳақиқий объектнинг аналоги кабидир.
Аналогия (юнонча analogia -ёзишмалар, мутаносиблик) - икки объектнинг муайян ўхшашлиги ҳақидаги фикр бўлиб, ўхшашлик ҳам муҳим, ҳам аҳамиятсиз бўлиши мумкин. Икки объект ўртасидаги ўхшашлик ёки фарқнинг аҳамияти шартли бўлиб, тадқиқотнинг якуний мақсади билан аниқланадиган абстракция (чалғитиш) даражасига боғлиқ. Абстракция даражаси ўрганиш объектининг кўриб чиқилган параметрлари тўпламига боғлиқ.
Келгусида торроқ ва ўзига хос бўлган модель тушунчасининг қуйидаги таърифига амал қиламиз.

Объект M маълум шароитларда S тизими модели ҳисобланади бўлса (объект, жараён шароитлари, вазиятлар) М модель S тизими зарур хусусиятлари (хоссалари, хусусиятлари)ни тақлид қила олса(қайта ишлаб чиқарса) .


Шундай қилиб, модель ва оригинал тизим такрорловчи(репрезентатив) характеристикалар тўпламига нисбатан эквивалентдир, шу билан бирга тизимнинг ўзига хос хусусиятлари тўплами, қоида тариқасида, модель томонидан ишлаб чиқарилган хусусиятлар тўпламидан анча кенгроқдир.
M модели асл объект S билан таққослаганда муҳим афзалликларга эга: кўриш, соддалиги, кўриниши, у билан ўзгаришларнинг қулайлиги, унинг ёрдамида янги маълумот ва билимларни синаб кўриш ва олиш имконияти.
Ўз навбатида, моделнинг ўзи тизимдир. Модель тузилишга, мақсадга эга ва маълум бир иэрархик тарзда ташкил этилган яхлитликдир.
Моделнинг тузилиши - бу элементлар ва уларнинг муносабатларининг тартибли тўпламидир.



  1. Download 376,5 Kb.

    Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   46




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish