Moddalarning kimyoviy texnologiyasi



Download 5,03 Mb.
Pdf ko'rish
bet52/468
Sana08.08.2021
Hajmi5,03 Mb.
#141772
1   ...   48   49   50   51   52   53   54   55   ...   468
Bog'liq
boglovchi-moddalarning-kimjovij-tehnologijasi-lot

18.  Gid.rat-k.ukun  ohak
O hak  qurilish  m aydonlari  sharoitida  ishlatilayotganda,  u  oz- 
ozdan q o 'ld a so'ndiriladi.  Bu holda qaynam a  20 sm gacha qalinlikda 
yoyiladi  va  har qaysi yoym aga suv sepiladi.  1 — 1,5   m  balandlikdagi 
o h ak   u y u m ig a   k am id a 
10
  mm  q alin lik d a  qum   sep ilad i  (suv 
bug'lanm asligi uchun)  va m ayin  kukun  hosil  bo'lgunicha shu  holda 
qoldiriladi.  S o 'n m agan   zarrachalam i  ajratib  tashlash  uchun  kukun 
ishlatishdan  oldin  elanadi.  S o 'n m a gan   zarrachalar ikkinchi  m arta 
uzoqroq  so 'n d irib   ko'rilad i  yoki  chiqindiga  tashlanadi.
Q o 'ld a   so 'n d irgan d a  undan  sifati  past  ohak  chiqad i,  chiqindi 
k o 'p   b o 'la d i.  Sh u n in g  uch un   ham   qurilish  b u yu m lari  ishlab 
chiqarish  uchun  zarur  ohak  m exanizatsiyalashgan  usulda  s o 'n ­
d iriladi.


O m bordan  kesak  q ayn am a-oh ak   m aydalash  uchun  yu boriladi 
va  5 — 10   mm o ‘lcham da maydalanadi.  Qanchalik maydalanishi ohak 
tarkibidagi  M gO   m iqdoriga  bog‘ liq.  M agnezial  va  d olom it  ohak
3 —5  m m   o 'lch am d a  m aydalaniladi.
Z ich   ohaktoshlarni  kuydirish  natijasida hosil bo'lgan  ohak jag'li 
m ayd alagich lard a,  nisbatan  b o ‘sh  ohak  valli  m ayd alagich lard a 
m aydalanadi.  B o lg ‘ achali  m ayd alagichlar ishlatsa  ham   b o 'lad i.
M ay d a lan g an   m ah su lo tlar  v a q ti-v a q ti  b ilan   yo k i  u zlu ksiz 
ishlaydigan  gidratorlarga yuboriladi:  birinchisiga  m a’lum  m iqdorda 
o hak  solinib,  so 'n d irilgan   ohak  ham   peshm a-pesh  olib  turiladi.
V a q ti-v aq ti  bilan  ishlayd igan   gid rato rd a  ohakni  batam om  
so 'n d irib   b o 'lm ay d i.  Shun ing  uchun  silosga  yuborib,  1 — 2  sutka 
ushlab  turiladi.  Siloslardan  ohak ta ’ m inlagich yordam ida  peshm a- 
pesh  olib  turiladi.  Silosga  qan cha  o h ak  solinishi  zavodning  ishlab 
chiqarish  u num iga  va  ohakni  so 'n d irish   vaqtiga  b o g'liq.  K u k u n - 
o hak  siloslardan  so 'n m agan   zarrachalarini  ajratib  tashlash  uchun 
separatorga  yuboriladi.


U zlu ksiz  ishlaydigan  parrakli  gidratorda  oz  m agnezialli  ohak 
batam om   so 'n ad i,  separatsiyagacha silosda tutib turilm aydi.  Biroq 
m agnezial va dolom it ohakni bu gidratorda  ham  batam om  so'ndirib 
b o 'lm ay d i.  B u n in g  uchun  bir  oz  silosda  so'ndirish  kerak  bo 'lad i.
Sep arato rd an   ohak  m ayda  kukun  tayyo r  m ahsulot  om boriga 
yu b orilad i,  yirik   so 'n m agan   donalari  esa  bir  yoki  ikki  b o 'lm ali 
zo 'ld irli tegirm on d a  m exanik usulda  m aydalanadi  va  ikkinchi  bor 
so 'n d irish   uchun  yana  silosga  solinadi.  Q uyida  ( 1 4-jadval)  ayrim  
separatorlar  ishini  ta ’ riflaydigan  m a’ lum otlar  keltirilgan.

Download 5,03 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   48   49   50   51   52   53   54   55   ...   468




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish