+микробиология китобч doc



Download 232,9 Kb.
bet30/47
Sana26.04.2022
Hajmi232,9 Kb.
#584771
1   ...   26   27   28   29   30   31   32   33   ...   47
Bog'liq
0009 MM Mikrobiologiya

Сут кислотали бижгиш. Сут кислотали бижгиш жараени табиатда кенг таркалган. Бу жараеннинг тирик организмлар иштирокида бошини бирнчи булиб (1860) Луи Пастер аниклаган. Сут кислотали бижгиш жараенида турли шакарлар: сут шакари (лактоза), мальтоза, сахароза ва бошкалар, анаэроб шароитида бижгийди ва мухитда сут кислота хосил булади.
С6Н12О62СН3СНОНСООН + 75 кЖ.
Сут купчилик микроорганизмлар учун табий озик мухити була олади, чунки унинг таркибида оксиллар, еглар, углеводлар ва бошка моддалар учрайди. Шунинг учун сутда турли – туман ачитувчи, чиритувчи, ачитки ва могор замбуруглари учрайди.
А.Ф.Войткевич сут маълум муддат сакланганда бактериялар тубдандагича ривожланганлигини аниклаган.

  1. – фазада чиритувчи бактериялар купайган.

  2. – фазада хосил булган сут кислота чиритувчи бактерияларнинг купайишига тускинлик килган.

  3. – фазада сут кислота ичак таекчасининг купайишига тускинлик килган. 4 – фазада энди куп микдорда тупланган сут кислота сут – кислотали

бижгитувчи бактерияларга салбий таъсир эта бошлаган.
Сут кислотали бижгитувчи бактерияларнинг шакли юмалок еки таекчасимон булади. кенг таркалган вакилларидан: Streptococcus lactis, Lactobacterium bulgaricum, Lactobacterium acidophilum ва бошкаларни айтиш мумкин.
Сут кислотали бижгиш жараенида кефир, простокваша, кимиз, пишлок тайерлашда, сабзавотларни тузлашда, силос тайерлашда, кора нон пиширишда кенг фойдаланилади.
Сут кислоталадан тери саноатида, буекчиликда, кир ювиш порошокларини ишлаб чикаришда, пластмасса олишда, фармокология ва кондитер саноатларида кенг фойдаланилади.
Мой кислотали бижгиш. Бу жараен хам табиатда кенг таркалган. Жараеннинг биологик табиатга эга эканлигини 1861 йилда Луи Пастер томонидан исботлаб берилган. Жараенни мой кислотали бижгувчи бактериялар амалга оширади. Улар типик аноэроблар булиб, споралар хосил килади. Бактерияларнинг узунлиги 1 – 2 х 5 – 10 мкм. Булар сут, сир(пишлок), консерваларни бузади, сабзавотларни чиритади ва халк хужалигига катта зарар етказади. Лекин баъзи вакиллари молекуляр азотни узлаштириб, тупрокни азотга бойитади.
Мой кислотали бактериялар турли углеводлар, спиртлар, кислоталар, крахмал, гликоген, декстинларни хам бижгита олади. Хосил булган мой
кислота бошка организмлар учун озик манбаи хисобланади. Мой кислотали бижгиш куйидаги реакцияга мувофик боради:
С6Р12О6СН3СН2СН2СООН + 2СО2 + 2Н2О + 20 кк.
Мой кислотали бижгитувчи бактерияларда куйидагиларни курсатиш мумкин: Clostridium pertringens ва бошкалар.
Саноатда мой кислота бактерия культурасини ишлатиб олинади.

Download 232,9 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   26   27   28   29   30   31   32   33   ...   47




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish