Хотира (Кеш, оператив, ташқи, доимий). Оператив хотира Тезкор хотирада микропроцессор учун дастурлар, маълумотлар ва ҳисоб-китоб натижалари сақланади.
Тезкор хотира электрон қурилмалар – транзисторлардан ясалади ва микросхема кўринишида бўлади. Микросхемаларда ясалган хотиранинг қулай томонлари: ўлчамлари кичик, кам қувват сарфлайди, сиғими катта ва тез ишлашидир.
Тезкор хотира микросхемалари икки хил бўлади: динамик ва статик.
Статик микросхемаларда ҳар бир хотира катакчаси регистр кўринишида бўлиб, бу регистрларнинг ҳар бири учун 6 та транзистор ишлатилади. Бу микросхемалар нисбатан тез ишлайди.
Динамик микросхемаларда ҳар бир катакча иккита транзистор ёрдамида ясалади, улардан бири катакчани танлаш учун калит вазифасини бажарса, иккинчиси митти конденсатор вазифасини бажаради, конденсаторнинг зарядланган ҳолати 1 га, зарядсиз ҳолати 0 га мос келади. Бундай микросхемалардан ясалган тезкор хотира нисбатан секин ишлайди ва улардаги маълумот ўчиб кетмаслиги учун уларни бир секундда бир нече ўн минг марта зарядлаб туриш керак бўлади.
Бу камчиликларига қарамай, уларнинг сиғими каттароқ ва уларнинг нархи анча арзон.
Ҳозирги пайтда тезкор хотираларнинг деярли барчаси динамик микросхемалар асосида ишлаб чиқилади.
Тезкор хотиранинг асосий параметрлари уларнинг сиғими ва тезлиги (такт частотаси)дир.
Видеопроцессорлар
Видеопроцессорлар. Замонавий компьютерлар уч ўлчовли графика, юқори сифатли видео билан ишлайди. Бу улардан экранга чиқариладиган мураккаб ахборотни тезда қайта ишлай олишини талаб қилади. Шу сабабли, видеопроцессорлар ҳисоблаш ишларини бажара олиш қуввати бўйича аллақачон марказий микропроцессорлардан ўзиб кетдилар. Улардаги транзисторлар сони микропроцессордагидан бир неча баробар кўп бўлиши мумкин. Ҳозирги видеопроцессорларнинг разрядлари сони 128 дан кам эмас, 256 ва хатто 384 разрядли видеопроцессорлар ҳам мавжуд.
Видеопроцессорлар ўз тезкор хотираларига ҳам эга бўладилар. Бу видеохотира сиғими 256 МБ дан 2 ГБ гача бўлиши мумкин.
Видеопроцессорларнинг бу қувватидан оддий-ҳисоб китобларда ҳам фойдаланиш мумкин.
Махсус ишлаб чиқилган дастурий таъминот ёрдамида видеопроцессорда 80 хонали (ўнли саноқ системасида) аниқликда математик ҳисоб ишлари бажарилади.
Ҳозирги пайтда видеопроцессор ўрнига PCI Express слотига ўрнатиладиган, 32 ядроли микропроцессорга эга ва секундига ярим триллионгача амал бажара оладиган блоклар ишлаб чиқарилмоқда. Бу блоклар ёрдамида оддий компьютерни суперкомпьютерга айлантириш мумкин.
Видеопроцессорларнинг асосий параметрлари бу унинг разрядлари сони, видеохотираси сиғими ва бир секундда нечта триангел (уч ўлчовли тасвирнинг энг кичик бўлаги)ни қайта ишлай олишидир.