Microsoft Word нмкт маъруза doc


ОЛТИНГУГУРТ УЧ ОКСИДИНИ ФИЗИК-КИМЁВИЙ



Download 0,53 Mb.
Pdf ko'rish
bet44/70
Sana18.02.2022
Hajmi0,53 Mb.
#455878
1   ...   40   41   42   43   44   45   46   47   ...   70
Bog'liq
13b9176290 1585770233

13.1. ОЛТИНГУГУРТ УЧ ОКСИДИНИ ФИЗИК-КИМЁВИЙ 
ХУСУСИЯТЛАРИ ХАҚИДА. 
 
Олтингугурт уч оксид нормал шароитда рангсиз, ўткир хидли газдир. Уни 
молекуляр оғирлиги 80,06 у.б.га тенгдир. У сув билан бирикиб, сулфат кислота 
ҳосил қилади ва бу вақтда жуда катта иссиқлик ажралиб чиқади. Олтингугурт 3 
оксиди гази атмосфера ҳавосига чиқса, у ердаги сув буғ билан бирикиб, 
конденсатланиши қийин бўлган оқ рангли туман ҳосил қилади. Олтингугурт 3 
оксиди гази нафақат сувда, балки сулфат кислотада ҳам абсорбцияланиши 
мумкин. Натижада тутовчи сулфат кислота-олеумни ҳосил қилади. 
Олтингугурт 3 оксид гази 3 хил физик шаклга эга:






Улардан 

-формаси активлик хусусиятига эгадир. 

ва 

формалари эса 
полимерланиш хусусиятига эга.Олтингугурт уч оксиди 44,75
о
Сда критик 
босимда суюқланади. 


55
13.2. ОЛТИНГУГУРТ ИККИ ОКСИДИНИ ОЛТИНГУГУРТ УЧ 
ОКСИДИГА ОКСИДЛАНИШ СТАТИКАСИ. 
 
Бу
 
ерда олтингугурт уч оксидини чиқишига таъсир этувчи омиллар 
ўрганилади. Оксидланиш жараёни қуйидаги реакция бўйича кетади: 
SO
2(г ) 
+ 0,5O
2(г ) 
=
SO
3(г)
+ Q
16
(13.1.)
 
Бу
 
реакция гомоген, экзотермик ва амалий қайтардир, ҳамда ҳажм 
торайиши билан кетади. SO

ни SO
3
га оксидланиш жараёни ҳажм торайиши ва 
харорати ошиши билан кетганлиги учун Ле - Шателъе принципига асосан, 
олтингугурт уч оксидини чиқишини ошириш учун босимни ошириб, 
температурани камайтириш керак. 400-700
0
С оралиғида олтингугурт икки 
оксидини олтингугурт уч оксидга оксидланиш реакциясининг босим 
домийлигидаги иссиклик эффекти Q

қуйидаги кўринишда бўлиши мумкин: 
Q

= A - B T; ёки Q
P

1/T (13.3.) 
яъни реакция иссиқлик эффекти температурага тескари пропорционал; 
Реакциянинг мувозанат домийси К
МД
:
К
МД
= ___ Р
S03
_

Download 0,53 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   40   41   42   43   44   45   46   47   ...   70




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish