Microsoft Word nerv tizimi pereferik nerv sistemasi


УЗУНЧОК, МИЯ —МЕDULLА ОВLОNGАТА



Download 0,7 Mb.
Pdf ko'rish
bet7/8
Sana23.02.2022
Hajmi0,7 Mb.
#119407
1   2   3   4   5   6   7   8
Bog'liq
nerv tizimi. pereferik nerv sistemasi

УЗУНЧОК, МИЯ —МЕDULLА ОВLОNGАТА 
(МYЕLЕNСЕРНАLОN) 
Узунчок мия бош мия пиёзчаси (шаклига кўра bulbus сеrеbri) к,аторига 
киради, чунки у пастдан кж,ориrа томон пиёз сингари аста-секин 
йўронлашиб боради. У бош мия билан орка мия ўртасида жойлашган бўлиб, 
энса суягининг ичидаги нишаб (сlivus) да туради. Унинг пастки учи катта 


энса тешиги чегарасида орка мия билан кўшилади, кенгаиган устки учи эса 
олд томондан Варолий кўпригининг орка к,иргоFига тегиб туради орка ва 
тепа томондан узунчок, мияни ромбсимон- чукур ўртасидан кўндалангига 
кесиб ўтган ип сингари ок х,ошиялар — striа mеdullаrеs чегаралайди. 
Узунлиги ўрта х,исобда 25 мм. 
Узунчок мия тузилиши жихатидан орка мия тузилишининг худди 
ўзгинасини такрорлайди, десак янглишмаймиз. Бу хам олд томон ўртасидан 
чукур ёрик — fissurа mеdiапа апtеriоr, орк,а томондан ўрта эгат — sulсus 
mеdiапus роstеriоr, ёрдамида бир-бирига тенг иккита паллага бўлинrан. Бу 
ёрик ва эгатларнинг икки ёнидаги мия моддаси ўз навбатида олдинги ён эгат 
— sulсus lаtеrаlis апtеriоr ва орка ён эгат — sulсus lаtеrаlis роstеriоr воситасида 
тизимчаларrа ажратилган. Бу эгатлар ва тизимчалар орка миядаги худди 
шундай эгат ва тизимчаларнинг узунчок миядаги давомидир. 
Олдинги ўрта ёрик — fissurа mеdiапа апtеriоr нинг икки томонидаги яхши 
бўртиб кўринган тизимчаларrа пирамидалар руrаmidеs (mеdullае оblопgаtае) 
дейилади. Бу пирамидалар х,аракатлантирувчи нерв толалари (ўтказиш 
йўллари) тўпламидан иборат бўлиб, толаларнинг бир кисми узунчок мия 
билан орк,а мия чегарасида, олдинги ёрик, ичида, кдрама-карши томондаги 
пирамида толалари билан кесишиб, dесussаtiо руrаmidum ва орка миянинr ён 
томондаги тизимчаси бўйлаб пастга кетади. Шунинг учун олдинги ёрик бу 
толалар кесишган жойда унча чукур бўлмайди. Кесишмаган толалар эса ўз 
томонидаги олдинги пирамидадан пирамида йўлларини ташкил этиб, пастга 
йўналади. Унинг толалари дар к,айси сегмент сохасида ўзаро кесишиб 
боради. 
Пирамидаларнинг Варолий кўпригига як,ин кисмининг ён томонларида 
пастки оливалар — оlivа iпfеriоr туради, Булар одамда жуда яхши тарак,кий 
этган (261-раем). 
Мияча билан биргаликда мувозанатни саклашда хизмат киладиган бу 
оливалар узунчок шаклда бўлиб, кулранг ўзаклардан тузилган. Олива билан 
пирамида ўртасида олдинги ён эгатнинг давоми туради ва худди шу жойдан 
XII жуфт мия нервининг (п. hуроglоssus) илдизчалари 
чикади. 
Узунчок, миянинr орка томондаги тизимчаларининг жойлашиш тартиби 
олдингиларига нисбатан бошкачарокдир. Улар ўз чегараларига етиб 
бормасдан, ромбсимон чук,урнинг пастки бурчагини х,осил килиб, ён 
томонга кийшая бошлайди-да, миячанинг пастки оёкчалари — реduпсuli 
сеrеbеllаrеs апtеriоrеs (ёки чилвирсимон тана — соrроrа rеstif оrmiа) ни х,осил 
к,илади (262- раем). Sulсus mеdiапus роstеriоr нинг икки ёнидаги орк,а 
тизимчаларининг х,ар бири унча чукур бўлмаган эгатлар ёрдамида икки 
дастага бўлинади. Бу дасталарнинг ички томондагисига нозик даста — 
fаsсiсulus grасillis (Gоll), ташки томонда-гисига эса понасимон даста — 
fаsсiсulus сuпеаtus дейилади. 
Ҳар иккала дастанинг устки учлари кенгайиб йўгонлашади. Нозик 
дастанинг йўгонлашган жойига — tubеrсulum пuсlеi grасilis (ёки тўкмок — 
сlаvа), понасимон дастанинг йўгонлашган жойига эса понасимон ўзак 


дўмбокчаси — tubеrсulum сuпеаtum дейилади. Ана шу , йўгонлашмаларни 
х,осил килгандан сўнг яна ингичкалашиб, чилвир танага айланиб кетади. 
Узунчок миянинr ён томонида, олдинги ва оркадаги ён эгатлар ўртасида ён 
тизимча — fuпiсulus Iаtеrаlis жойлашган. 
Орка томондан узунчок, мия к,аторига чукурнинг пастки ярми х,ам 
киради. 
ПЕРИФЕРИК НЕРВ СИСТЕМАСИ 
Периферик нервлар марказий нерв системасининг иккала кисмидан (бош ва 
орқа миядан) чикади. Бош миядан 12 жуфт, орқа миядан эса 31 жуфт нервлар 
чикади. 

Download 0,7 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish