Microsoft Word nerv tizimi pereferik nerv sistemasi



Download 0,7 Mb.
Pdf ko'rish
bet6/8
Sana23.02.2022
Hajmi0,7 Mb.
#119407
1   2   3   4   5   6   7   8
Bog'liq
nerv tizimi. pereferik nerv sistemasi

Оралиқ мия — diencephalon деярли бутунлай курув буртиги билан 
боглангандир. Унинг икки ён деворлари такомиллаша бориб, курув 
буртмаларига айланади. Шунингдек тараккиётнинг бошлангич даврида унинг 
ён деворларидаи куз пуфаклари деб аталувчи бир жуфт пуфак пайдо булади. 
Бу пуфакчалардан кейинчалик курув нервлари ва куз тур пардаси тараккий 
этади. 
Оралик мия пуфагининг ичидаги бушлик кенгайиб, бош миянинг III 
коринчаси — ventriculus tertius га айланади. Бу коринча миянинг сув йўли 
оркали IV коринча билан махсус тешиклар ёрДамида (куйирокка каралсин) 
ён коринчалар билан туташган. 
Оралик миянинг ён деворларидаги курув буртиклари Уз ичига бирмунча 
кулранг учакларни олганлиги туфайли анчагина буртиб чиккан ва III коринча 
бушлитини торайтириб кУйган. Шунинг учун хам тепадан каралганда I I I
коринча бушлити торгина ёрикка ухшайди. 
Оралик миянинг олдинги томонидан (hypotnalamus) битта (ток) буртик 
пайдо булиб, у кейинчалик воронка сингари торайган найча шаклига киради 
(infundibulum). Бу воронканинг пастки учидан мия ортигининг (hypophysis) 
орка булаги тараккий этади. Бу hypothalamus Хисобидан кулранг тепа (tuber 
cinereum) ва сургичеимон таналар (corpora mamilaria) хам тараккий этади. 
Оралик мия пуфагининг орка девори унча калинлашмайди ва устки
томирли парда (lеlа сhогiоidеа suрегiоr) билан бирикиб кетади. Ана шу 
деворнинг орка томонидаи биттз буртик пайдо бўлиб, у кейиичалик 
МИЯНИНГ 
устки ортиFИ (ерiрhуsis s. соrрцs рiпеаlе) га айланади. 
Охирги мия — tеiепсерhаlоп пуфагидан мия плашчи (ёпкичи) тараккий 
этади. Миянинг бу кисми тараккиёт давриiшнr бошланишида миянинг бошка 
кисмлари (пуфаклари) билан бир хил катталикда бўлса х,ам, кейиичалик ж 
уда тез тараккий этиши, такомиллашиши иатижаси-да миянинг ;нiг катта 


кисмига айланиб, кол га н кисмлари устдан ёпиб ту ради, я'ыш миянинг 
бошка кисмлари игу плашч (ёriкич) остида сиртдан кўринмай колади. 
Аввал ток холда пайДо бўлган пуфак: миянинг бўлажак қаттиқ 
пардасидан ажраладиган ўроксимон ўсик воситасида иккига бўлина боради 
ва мия яримшарлари вужудга кела бошлайди. 
Охирги мия пуфаги иккиi`а бўлинганда, яъни мия яримшарлари вужудга 
кела бошлаган вактда, унинг ўртасидан яна бир кичик бўлакча ажралиб 
колади, бунга lеlепсерhаlон mеdium дейилади. Ана шу цўшимча бўлакнинг 
олдинги деворида эмбрионал тараккиётнинг биринчи ойи бошланишида 
калинлашиш рун беради. Битишма пластинкаси деб аталган бу жоЙ 
х,исобидан кейиичалик кадок тана (согрus саllоsum), мия гумбази (fоrпiх) ва 
олдинги битишма — соmissurа аhtеriоr тараккий этади. 
Охирги мия пуфагининг девори икки яримнiарга ажралиши учун чўка 
6ошланганда пуфак ичидаги бўiплик х,ам иккига булинади. Кейиичалик кар 
иккала бўшлик* мия нлаiнчннинг шаклланншига к,араб ўiидан uюхлар 
ажратиб, миянинг ён коринчалари (ёки I ва II кориича-лари) vеiгtгiсuli 
lаiеrаlеs га айланади. Бу коринчаларнинг III к,оринча билан уланган томони 
асrа-секин тора я бориб, тешик шаклига киради. Бу тешикка коринчалар 
ўртасида тешик — fоrаmеп iпtегvешriсulаrе дейилади. Ён коринчаларнинг 
деворлари калинлашгашiиги туфа или уларнинг бўшликлари анчагина 
торайиб колади. 
Яримшарларни косил килувчи пуфаклзрнинг туб томон деворлари-дан 
тарғил тана — соrрus striаium вужудга келиб, бу тана кўрув бўртиги 
(thаlаmus орiiсtis) га якинлашиб, туради, яъни таргил тана билан кўрув 
бўртигини чеiараловчи зrат — .sulсus tеrmiпаlis ажралиб ту ради. 
Охирги мия пуфаги деворипимг, яъни плашч моддасининг бир текис 
тараккий этмаслиги натижасида (Д. Зерновдан) яримuiарларнинг ташки 
юзаларида ва ички юзаларининi` кадок тана устидаги кисмида илон изи каби 
жойлашrан пушталар (sulсij пайдо бўлади. Бу эгатлардан биттаси — suJсus (s,fissurа) сеrеbгi 
lаlеrаlis (Sуlvii) х,амма эгатлардаи кура илгари юзага келади. У миянинг икки 
ён томошiдан <чакка кисмида) жойлашrан бўлиб, дастлаб кенг бир чукурча 
шаклида иайдо бўлади. Кейинчалик бу чукурчанинг устки ва остки томонида 
тараккий зтаётган пушталар уни торайтира бориб, торгина бир ёрик шаклига 
келтириб кўяди. Шу ёрик та гида колиб кетган аввала и чукурчанинг таги 
ўзига хос пушталари бўлган оролча — iпsulа га айланиб колади. 
Бу чукур эгатдан ташкари мия яримшарларинииг юзалари яна бир неча чукур 
эгатлар ёрдамида тўрт бўлакка бўлинади (бу ҳакда кейинрок батафсил 
тўхталамиз), ана шунга қараб ён қоринчалар хам тўрт қисмrа (марками киқм 
хамда учта шохга) бўлинади. 
Эмбрионал тараққиётнинг иккинчи ойи бошларида, бўлажак яримшар 
пуфакларининг пастки томонидан (ташки томонда) биттадан бўртма пайдо 
бўлади. Булар бўлажак ҳидлов мияси —нинг асосидир. Бу бўртмалар 
тараккий этиб, хидлов миясига айланrан сари махсус эгат ёрдамида (fissuга 


rhiиаlis lаiеrаlis) яримшар деворидан ажрала боради. 
Мия яримшарларининг устки (сиртки) кавати кулранr моддадан (нерв 
хужайраларидан) иборат, бунга мия пўстлоғи дейилади. Мия пўстлоrинипг 
хажми пушталар туфа или кенгаяди ва кўпаяди. Бош миянинг такомил 
этишини оддий схема тарзида келтирсак, масала яна хам ойдинлашади; 
Энди бош мияни (орка мияни хам) ўраб турувчи пардаларниw пайдо 
бўлишига келсак, улар эмбрионда мияни ўраб тургап мезенхима-дан 
тараккий Этади. Миянинr юмшок (томирли) пардасп кон томирларбилан 
бирга томирлар ёриғи — fissurа сhоriоidеа оркали ён к,оринчаларининг ичига 
киради ва у жойда томирли кават -lеlа сhоriоidеа ва томирлар мигали рlехus 
сhоriоidеus ни ҳосид к,илади. Урта ёшдаги одамларда бош мия огирлиги I 100 
г дан 2000 г гача, эркакларда 1394 г ни, аёлларда 1245 г ни ташкил этади (II. 
К. Лисенков ва бошқ) Бош мия оғирлиги ва хажми катта одамларда 20 ёшдан 
) ёшгача ўлармайди, 60 ёшдан кейин камая боради. 
Янги туf`илган ўi ил болаларда бош мия огирлиги ўрта \исобда 390 г, ки
І 
болаларда эса 355 г бўлади. 
9—10 ойлик чакалокларда мия огирлиги икки баравар, 3—4 ёшга етганда 
уч баравар кўпаяди. 7 ёшдан кейин мия оғирлиги ва хажми. аста-секин 
ошаберади. 20—29 ёшда у эркакларда 1355 г, аёлларда 1220 г бўлади. 
Бош миянинr кон томирлари. Бош мия, ички уйқу артерияси ва умуртка 
артериялари оркали кон билан таъминланади. Х,ар бири ички уйку
артериялари миянинr олдинrи ва ўрта артерияларини ҳосил килади. А. 
сеrеbri апtеriоr, А. сеrеbri mеdiа, А. сеrеbri роstеriоr, бу артериялар, а. 
соmmuпiсапs апtеriоr ва а. соmmuпiсапs роstеriоr воситасида кўшилиб, 
Виллизий кон айланиш доираси — сirсulus аrtеriоsus сеrеbri (willisii) ни хрсил 
килади. Виллизий кон айланиш доираси неврология ва хирургияда катта 
амалий аҳамиятга эга. 
Бош мия веналари к,аттик парданинг бўшлиқларига куйилади. V. v. сеrеbri 
бошкдлардан фарк, килади, улар артерияларни кузатиб бормайди, юпк,а 
бўлади ва клапанлари бўлмайди. Бош мия веналари ички бўйинтурук, венаси 
— V. jugulаris iпtеrпа оркали ўмров ости веналари билан кўшилади. 
Бош миянинr тарак,к,иёти билан танишиб, унинг беш к,исмдан, яъни 
пастдан юк,орига санаганда: mуеlепсерhаlоп, mеtепсерhаlоп, mе-sепсерhаlоп, 
diепсерhаlоп, tеlепсерhаlоп лардан иборат эканлиги кўриниб турибди. Қуйида 
катта ёшдаги одамда шу к,исмларнинг к,андай тузилrанлиги алохида кўриб 
чиқилади. 

Download 0,7 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish