Microsoft Word malumotlar va bilimlar bazasi



Download 1,3 Mb.
Pdf ko'rish
bet105/117
Sana18.04.2023
Hajmi1,3 Mb.
#929829
1   ...   101   102   103   104   105   106   107   108   ...   117
Bog'liq
Kitob 6647 uzsmart.uz

3. Фреймли моделлар.
Узида хар хил моделларнинг афзалликларини бирлаштирувчи такдим 
этишларини ишлаб чикишга харакат килиш фрейм - такдим этишларни вужудга 
келишига олиб келган. 
Фрейм
(инг. Frame - колип еки ромга) - бу кандайдир 
андозавий вазият еки абстракт образни такдим этиш учун мулжалланган би-
лимларнинг тузилиши. Хар бир фрейм билан куйидаги ахборотлар богланади: 
1.
Фреймдан кандай фойдаланиш хакидаги. 
2.
Фреймни бажаришдан кутилган натижалар кандай. 
3.
Агар кутишлар узини окламаса, нима килиш керак. 
Фреймнинг юкори даражаси кайд килинган ва ушбу фрейм томонидан ба-
ен килинаетган мохиятлар еки хакикий вазиятлардан иборат булади. Пастки да-
ража 
слотлардан
иборат, улар фреймни чакиришда ахборотлар билан тулдири-
лади. Слотлар - бу баъзи бир атрибутларнинг тулдирилмаган маъноси. Образ 
еки вазиятни акс эттириш учун шакллаштирилган модел хам фрейм деб атала-
ди. 
Фреймнинг тузилишини куйидагича такдим этиш мумкин. 
ФРЕЙМНИНГ НОМИ 
(1-слотнинг номи, 1-слотнинг мазмуни) 
(2-слотнинг номи, 2-слотнинг мазмуни) 
…………………………………………… 
(N - слотниг номи, N-слотнинг мазмуни) 
Фреймлар тизими одатда ахборотли кидириш тизими куринишида такдим 
этилади, улардан таклиф этилаетган фреймни белгиланган вазиятга мос келтира 
олинмаганда, яъни слотларга ушбу слотлар билан боглик шартларни каноат-
лантирувчи маъноларни бериш мумкин булмаганда фойдаланилади. Бундай ва-
зиятларда тармокдан бошка фреймни кидириш ва таклиф этиш учун фойдала-
нилади. 
Фреймлар - намуналар еки билимлар базасида сакланаетган тимсоллар ва 
келиб тушаетган маълумотлар асосида хакикий вазиятни акс эттириш учун яра-
тиладиган фреймлар - нусхалар фаркланади. 
Фреймнинг модели етарлича универсалдир, чунки дуне хакидаги билим-
ларнинг барча турли туманликларини куйидагилар оркали акс эттиришга имкон 
беради.

Объектлар ва тушунчаларни акс эттириш учун фреймлар - тузулмалар 
(заем, горов, вексел). 

Фреймлар - роллар (менеджер, кассир, мижоз) 

Фреймлар - сценариялар ( банкротлик, хисадорлар мажлиси) 

Фреймлар - вазиятлар (ховотир, авария, курилманинг иш тартиби) ва 
бошкалар. 
Фреймлар назариясининг энг мухим хусусияти семантик тармоклар наза-
риясидан мерос хусусиятларини карзга олишидир. Хам фреймларда ва хам се-


126 
мантик тармокларда мерос колдириш АКО-алокалар буйича содир булади (А – 
kind – of = бу). АКО слот иерархиянинг энг юкори даражасидаги фреймни кур-
сатади, ундан яккол мерос олинмайди, яъни худди шундай слотнинг маъноси 
кучирилади. 
Масалан, 11-расмда курсатилган фреймлар тармогида “Укувчи” тушунча-
си “бола” ва “одам” фреймлари хусусиятини мерос килиб олади, улар иерар-
хиянинг юкорирок даражасида турадилар.
11.Расм. Фреймлар тармоги. 
Мисол учун “Укувчилар ширинликни яхши курадиларми?” деган саволга: 
“Ха” деб жавоб бериш керак, чунки бу хусусиятга “бола” фреймида курсатил-
ган барча болалар эга. Хусусиятларни мерос олиш кисман булиши мумкин
яъни, укувчилар учун еки “бола” фреймидан мерос килиб олинмайди, чунки 
узининг шахсий фреймида хам яккол курсатилган. 
Билимларни такдим этиш моделлар сифатида фреймларнинг асосий аф-
залликлари инсон хотирасини ташкил килишнинг концептуал асосини акс эт-
тириш кобилияти, хамда унинг эгилувчанлиги ва кургазмалигидир. 

Download 1,3 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   101   102   103   104   105   106   107   108   ...   117




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish