Microsoft Word Dico Fr-Uz doc


www.ziyouz.com kutubxonasi



Download 8,03 Mb.
Pdf ko'rish
bet408/509
Sana01.01.2022
Hajmi8,03 Mb.
#289263
1   ...   404   405   406   407   408   409   410   411   ...   509
Bog'liq
Fransuzcha-o'zbekcha lug'at (Bayram Balci - direktor)

www.ziyouz.com kutubxonasi


PIED

-

À



-

TERRE


 

PIGEON


 

 

 



413 

pied  d’œuvre  ishning  oldida  bo‘lmoq;  fruits  vendus  sur  pied  daraxtning 

shoxida,  terilmasdan  burun  sotilgan  meva;  6.  tuyoq  (qassobxonalarda 

sotiladigan  qismi);  pieds  de  veau,  de  mouton,  de  porc  buzoq,  qo‘y, 

cho‘chqa  tuyog‘i;  7.  band,  dasta,  shoxcha,  poya;  pied  de  vigne  tok,  tok 

zangi;  des  pieds  de  salade  salatning  bandlari;  8.  oyoq,  poya;  un  verre  à 

pied  rumka;  pied  de  table  stolning  oyog‘ i;  fig  prendre  son  pied  o‘rnashib 

olmoq; 9. fut (0,324 mga teng uzunlik o‘lchovi); loc fig il aurait voulu être (à) 

cent pieds sous terre u yer yorilmadiyu, yerga kirib ketmadi; vx il tirait un 

nez  d’un  pied  de  long  u  umidsizlikka  tushgan  va  xijolat  bo‘lib  qolgan  edi; 

10.  anglo-saksonlarda  uzunlik  o‘lchovi;  miliya  (0,3048  m);  aeronavtikada 

xalqaro  balandlik  o‘lchovi;  l’avion  vole  à  10  000  pieds  samolyot  10  000 

milya  balandlikda  uchmoqda;  11.  au  pied  de  la  lettre  so‘zma-so‘z,  aynan; 

prendre  son  pied  maza,  huzur  qilmoq,  rohatlanmoq;  quel  pied!  maza, 

rohat!  c’est  le  pied  bu  juda  maza;  12.  sur  (le,  un)  pied  -day,  darajasida; 

être  traité,  reçu  sur  le  pied  de  -day,  darajasida  muomala  qilinmoq,  qabul 

qilinmoq; sur un pied d’égalité bir xil darajada,  teng; armée sur le pied de 

guerre  jangovor  shtatdagi  armiya;  au  petit  pied  qisqa,  qulochkashlamay; 

13. pied à coulisse qalinlik va diametrni o‘lchaydigan asbob; 14. poét  turoq; 

les pieds d’un vers latin lotin tilidagi she’rning turog‘i. 

pied-à-terre

  nm  inv  boshpana,  qo‘noq;  vaqtincha  yashaydigan,  yo‘l-

yo‘lakay  tushib  o‘tadigan uy;  il a plusieurs pied-à-terre en province uning 

qishloqlarda ko‘p qo‘nog‘i bor. 

pied bot

 adj maymoq. 

pied de nez

 nm masxara qilmoq (bosh barmog‘ini burnining ustiga qo‘yib, 

qolgan  barmoqlarini  yozib  qilinadigan  ishora);  faire  un  pied  de  nez  à  qqn 

biror kishini masxara qilmoq. 

pied-de-poule

 nm shahmat shaklida to‘qilgan mato. 

piédestal,

 

aux



  nm  pyedestal,  tagkursi,  haykal  o‘rnatilgan  supa;  loc  fig 

mettre qqn  sur un piédestal biror kimsani ko‘ tar-ko‘ tar qilmoq, katta obro‘-

e’tibor  ko‘rsatmoq;  tomber  de  son  piédestal  obro‘-e’tiborini  yo‘qotm oq, 

mansabidan tushmoq. 

pied-noir

 n fam jazoirlik fransuz. 

pied-plat

 nm vx pastkash, razil, qabih, iflos, yaramas odam. 

piège

  nm  1.  qopqon,  tuzoq,  to‘r;  dresser,  tendre  un  piège  qopqon, 



tuzoq,  to‘r  qo‘ymoq;  un  renard  pris  au  piège  qopqonga  tushgan  tulki;  2. 

tuzoq,  dom; on lui  a tendu un piège unga  tuzoq qo‘yishdi;  il a  été pris au 

piège u domga ilingan edi; il est tombé dans le piège u tuzoqqa tushdi. 

piéger


 vt 1. qopqonga, to‘rga tushirmoq; tuzoqqa ilintirmoq; 2. fam piéger 

qqn  biror  kishini  tuzoqqa,  domiga  ilintirmoq;  ils  se  sont  fait  piéger  ular 

o‘zlarini  tuzoqqa  tutib  berishdi;  voiture  piégée  ichiga  bomba  o‘rnatilgan 

mashina. 

pie-grièche

  nf  1.  qarqunoq,  olato‘g‘anoq;  2.  mijg‘ov,  janjalkash  odam, 

xotin. 

pierraille

 nf 1. mayda uchma tosh, shag‘al; 2. toshqotishma (shag‘al va b; 

qotishmasidan iborat tog‘ jinsi). 

pierre

 nf 1. tosh; une collection de pierres  toshlar kolleksiyasi; un bloc 



de pierre xarsang  tosh;  pierre de taille sangtaroshlikda ishlatiladigan  tosh; 

escalier, cheminée de pierre, en pierre  toshdan qilingan zinapoya, kamin; 

loc un cœur de pierre  tosh yurak, bag‘ri  tosh; l’âge de pierre  tosh asri; 2. 

tosh,  xarsang;  un  tas  de  pierres  tosh  uyumi;  casseur  de  pierre  tosh 

chaqmoq; casseur de pierres tosh chaquvchi; jeter des pierres à, sur qqn 

birovga  tosh  otm oq;  loc  malheureux  comme  les  pierres  g‘arib,  notovon; 

faire  d’une  pierre  deux  coups  bir  tosh  bilan  ikki  quyonni  urmoq;  jeter  la 

pierre  à qqn  birovga  tosh  otmoq, birovni yomonlamoq;  3.  tosh (biror narsa 

uchun  xizmat  qiladigan);  une  pierre  à  aiguiser  qayroq  tosh;  pierre  ponce 

jilvirtosh, yo‘ng‘ irtosh; pierre de touche sinash toshi; une carrière de pierre 

tosh  koni;  tailleur  de  pierres  sangtarosh;  une  maison  en  pierre  de  taille 

yo‘nilgan  toshdan  qurilgan  uy;  construction  en  pierres  sèches  loysiz, 

quruq  toshdan  terilgan  qurilma;  4.  monolit,  yaxlit  tosh;  pierres  levées  tosh 

maqbaralar;  inscription  gravée  sur  une  pierre  tombale  qabr  toshiga 

bitilgan yozuv;  5.  qimmatbaho  toshlar; pierre brute  ishlov berilmagan  tosh; 

pierre  taillée  ishlov  berilgan,  qimmatbaho  tosh;  pierres  fines  qimmatbaho 

toshlar; 6. tanadagi tosh; maladie de la pierre sanchiq, sanchib og‘rish. 

pierreries

 nf pl qimmatbaho  toshlar; une  couronne sertie de pierreries 

qimmatbaho toshlar qadalgan toj. 

pierreux,

 

euse



 adj 1. toshli,  toshloq; chemin pierreux  toshloq yo‘l; le lit 

pierreux du ruisseau jilg‘aning  toshloq o‘zani; 2. toshday,  toshga o‘xshash, 

tosh; concrétion pierreuse tosh qotgan qotishmalar. 

pierrot


 nm fam chumchuq. 

pietà


  nf  inv  o‘lik  Isoni  tizzasida  ushlab  turgan  Bibi  M aryam  haykali  yoki 

rasmi. 


piétaille

 nf 1. piyodalar; 2. plais piyodalar; kichik darajadagi askarlar. 

piété

  nf  1.  xudojo‘ylik,  dindorlik,  taqvodorlik;  des  livres,  des  actes  de 



piété diniy kitoblar, diniy marosimlar; 2. litt piété filiale bolalik mehri, mehr-

muhabbati. 

piétinement

  nm  1.  yer  tepish,  depsinish;  2.  oldinga  siljimaslik,  bir  joyda 

turib qolish; 3. dukur-dukur, dukurlagan oyoq tovushi. 

piétiner


 I. vi 1. yer tepmoq,  tepinmoq, depsinmoq; un enfant qui piétine 

de  colère  achchig‘idan  yer  tepayotgan  bola;  la  foule  piétinait  sur  les 

trottoirs  olomon  trotuarlarda  depsinib  turar  edi;  2.  oldinga  siljimaslik,  ilgari 

bosmaslik,  bir  joyda  depsinib  turmoq,  rivojlanmaslik;  il  a  l’impression  de 

piétiner,  de  perdre  son  temps  u  bir  joyda  depsinib  turganga,  vaqtini 

bekorga  ketgazayotganga  o‘xshaydi;  l’enquête  piétine  so‘rov  oldinga 

siljimayapti;  3.  (olomon,  to‘da)  dukur-dukur  qilib  yurmoq,  yugurmoq, 

chopmoq; II. vt  tepkilamoq,  bosib ezmoq, payhon  qilmoq; il jeta la lettre et 

la piétina  u xatni yerga  tashladi va uni  bosib ezdi; ils piétinent l’herbe ular 

o‘tni payhon qilishyapti; 2. yanchmoq, bosib yo‘q qilmoq, toptamoq, oyoq osti 

qilmoq;  dans  son  article,  il  piétine  les  traditions  o‘z  maqolasida  u 

an’analarni oyoq osti qilyapti. 

piéton,

 

onne



 I. n piyoda, yayov yuruvchi; les piétons  marchent sur les 

trottoirs  piyodalar  trotuarda  yurishadi;  II.  adj  piyodalar,  yayovlar  uchun; 

piyodalar, yayovlar; une rue piétonne piyodalar yo‘li. 

piétonnier,

 

ière


  adj  piyodalarga,  yayovlarga  mo‘ljallangan;  piyodalar, 

yayovlar; des rues piétonnières piyodalarga mo‘ljallangan yo‘llar. 

piètre

  adj  litt  arzimaydigan,  arzimas,  nochor,  ko‘rimsiz,  yomon,  faqirona, 



g‘aribona,  kulgili;  c’est  un  piètre  réconfort  bu  arzimaydigan  yordam;  il 

ferait piètre figure u faqirona mavqega ega edi. 

piètrement

  adv  yomon,  faqirona,  g‘aribona,  nochorlarcha,  kulgili;  nous 

avons été piètrement récompensés biz nochorlarcha taqdirlangan edik. 

pieu


1

 nm qoziq; les pieux d’une clôture to‘siqning qoziqlari. 

pieu

2

  nm  fam  o‘rin,  joy,  o‘rindiq;  au  pieu!  il  est  temps  de  dormir 



o‘rindiqqa! uxlash vaqti bo‘ldi. 

pieusement

 adv 1. xudojo‘ylik, dindorlik, taqvodorlik bilan; 2. izzat-hurmat 

bilan,  hurmat-ehtirom  bilan;  elle  conserve  pieusement  des  souvenirs  de 

sa mère u onasini izzat-hurmat bilan xotirlaydi. 

pieuter


 

(se)


 fam o‘rniga, joyiga yotmoq. 

pieuvre


  nf  1.  ro‘dapo,  osminog  (dengiz  hayvoni);  les  tentacules  d’une 

pieuvre ro‘daponing  paypaslagichlari; 2. ushlaganini  qo‘yib yubormaydigan, 

yeb to‘ymas odam. 

pieux,


 

pieuse


  adj  1.  xudojo‘y,  dindor,  taqvodor;  bu  juda  ham  xudojo‘y 

xotin; 2. litt ezgu, yaxshi niyatli, foydali; des soins pieux ezgu g‘amxo‘rlik. 

pif

1

 intj pif pif! ou pif paf! taraq-turuq, qars-qurs, gurs, gup. 



pif

2

 nm fam burun. 



pifer

 ou piffer vt fam boshdan kechirmoq; ko‘rmoq,  tortmoq, chekmoq; je 

ne  peux  pas  le  pifer,  le  piffer,  ce  type-là  men  buni,  bu  nusxani 

yoqtirmayman, ko‘rsam jinim qo‘zg‘aydi (jinim yoqtirmaydi). 

pifomètre

 

(au)



 loc adv fam chamalab, his qilib, sezgi bilan,  fahmlab; j’ai 

choisi au pifomètre men ko‘z chama bilan tanladim. 

pige

1

 nf 1. reyka (qadimiy o‘lchov asbobi va uslubi); 2. fam yosh; il a bien 



quarante-cinq piges u qirq yoshga to‘ldi. 

pige


2

 nf harf  terishda  ishlab chiqarish  normasi; une  journaliste payée à 

la pige yozganiga qarab haq oladigan jurnalist. 

pige


3

 nf birovdan biror sohada o‘ tib ketmoq, uni orqada qoldirmoq, burnini 

yerga  ishqab  qo‘ymoq;  pour  le  travail,  il  leur  faisait  la  pige  à  tous  ish 

bo‘yicha, u ularning hammasining burnini yerga ishqab qo‘yar edi. 

pigeon

1

  nm  kaptar  (voyaga  yetgan  erkagi);  des  pigeons  roucoulaient 



kaptarlar  g‘o‘-g‘ulashar  edilar;  paris  est  envahi  de  pigeons  Parij  kaptarlar 

tomonidan  egallab  olingan;  pigeon  ramier  govkaptar;  pigeon  voyageur 

aloqa kaptari. 


Download 8,03 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   404   405   406   407   408   409   410   411   ...   509




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2025
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish