Microsoft Word Dico Fr-Uz doc


www.ziyouz.com kutubxonasi



Download 8,03 Mb.
Pdf ko'rish
bet230/509
Sana01.01.2022
Hajmi8,03 Mb.
#289263
1   ...   226   227   228   229   230   231   232   233   ...   509
Bog'liq
Fransuzcha-o'zbekcha lug'at (Bayram Balci - direktor)

www.ziyouz.com kutubxonasi


FOSSÉ

 

FOURBU



 

 

 



235 

burun bo‘shlig‘i;  4. la fosse d’orchestre teatr  teatrda orkestr  joylashadigan 

chuqur joy. 

fossé 


nm  1.  o‘ra,  chuqur,  xandaq,  zovur,  kotlovan,  poydevor,  yotqizish 

uchun  qazilgan  chuqur;  transheya,  yo‘l  chetidagi  ariq,  kanal,  ariq,  zovur;  2. 

fig  ixtilof,  kelishmovchilik,  farq,  jarlik;  le  fossé  se  creuse  entre  oralaridagi 

jarlik, kelishmovchilik kengayyapti. 

fossette 

nf chuqurchalar, kulgichlar (yuzdagi, iyakdagi). 

fossile 

I. adj 1. géol  qazib olinadigan, qazilma; un combustible fossile 

qazib  olinadigan  yonuvchi  material  (ko‘mir,  neft);  2.  allaqachon  eskirgan, 

qadimiy,  orqada  qolgan,  yaxshi  rivojlanmagan;  II.  nm  qazilma,  qazilma 

hayvonlar, qazilma o‘simliklar; qazilma boyliklar. 

fossiliser 

I. vt géol  toshga  aylanmoq; II.  se fossiliser vpr  toshdek qotib 

qolmoq, toshga aylanmoq. 

fossilisation 

nf géol toshga aylanish, toshdek qotib qolish jarayoni. 

fossoyeur 

nm go‘rkov, go‘r qazuvchi kishi. 

fou, fol, folle 

I. adj 1. jinni,  tentak, esi past, es-hushini yo‘qotgan,  telba, 

devona,  majnun,  ahmoq,  kaltafahm,  to‘mtoq,  befahm,  befarosat,  beaql; 

devenir fou aqldan  ozmoq;  rendre fou  telba,  jinni bo‘ lib qolmoq; fou à lier 

fe’li  tez,  battol,  to‘polonchi,  bebosh  jinni;  il  est  fou  d’elle  uning  ishqida 

devona,  majnun  bo‘ldi;  vous  êtes  fou  aqlingiz  joyidam i?  esingiz 

o‘zingizdami?  jinni  bo‘libsiz;  une  tête  folle  yerga  ursa  ko‘kka  sakraydigan 

odam, ovbosh; un fou  rire  to‘xtatib bo‘lmaydigan kulgi,  o‘zini  to‘xtata olmay 

kulish;  prov  qui  fol  naquit  jamais  ne  guérit  bukrini  go‘r  to‘g‘rilaydi;  2. 

ahmoqona, bema’ni, o‘ylamay qilingan, muhokama, mulohaza  qilib ko‘rmay, 

telbalarcha,  tentaklarcha;  une  idée  folle  ahmoqona  fikr;  3.  haddan  ortiq, 

juda,  o‘tak  kuchli,  ko‘p,  qattiq;  succès  fou  juda  katta  muvaffaqiyat;  4. 

harakati  noaniq,  noto‘g‘ri  ishlayotgan;  chalkash,  ayqash-uyqash;  balance 

folle buzuq, noto‘g‘ri ishlaydigan tarozi; barbe folle o‘sib ketgan, o‘siq soqol; 

herbes folles yovvoyi, begona o‘tlar; fam une patte folle cho‘loq oyoq; II. n 

1.  jinni,  telba,  savdoyi,  es-hushini  yo‘qotgan,  telba  odam,  majnun;  maison 

de fous  jinnixona; fam histoire de fous jinnilar  to‘g‘risida  latifa; ahmoqona 

hikoya;  2.  tentak,  esi  past,  esi  yo‘q,  ahmoq,  kaltafahm,  to‘mtoq,  befahm, 

befarosat; faire le fou ahmoqlik, maynavozchilik, jinnilik  qilmoq; 3. qiziqchi, 

masxaraboz, maynavoz (shox saroyida); 4. nm  fil (shahmatda); le fou de la 

reine farzin fil. 

fouailler 

vt vx litt qamchi bilan urmoq, savalamoq, qamchilamoq. 

foudre


1

 

nf 1. chaqmoq, yashin; un coup de foudre momaqaldiroq; fig bir 



boqishda  muhabbat;  être  frappé  par  la  foudre  yashindan  jarohatlanmoq; 

comme la foudre yashin tezligida; 2. pl g‘azab, nafrat, qahr, jahl, jaholat. 

foudre

2

 



nm katta bochka. 

foudroyer 

vt  1.  yashin  urmoq,  yashin  urib  o‘ldirmoq;  2.  shikastlamoq, 

yaralamoq; o‘ldirmoq, tamom qilmoq. 

foudroyant,  ante 

adj  fig  yashin  tezligida,  yashindek  tez,  shiddatli,  juda 

qattiq, kuchli, quloqni teshadigan, dahshatli, vahimali, haybatli; une nouvelle 

foudroyante  qaqshatgich  zarba;  une  apoplexie  foudroyante  apopleksiya, 

sakta  (miyaga  qon  quyilishi  yoki  miya  qon  tomirlarining  bekilishi  natijasida 

hushdan ketish yoki falaj bo‘lish); un poison foudroyant o‘ldiradigan zahar. 

fouet 

nm 1. uzun  qamchi, darra; donner le fouet qamchilamoq, qamchi 



bilan savalamoq; un coup de fouet o‘tkir, kuchli, qattiq, zirqiratadigan og‘riq, 

qaqshab og‘rish; de plein fouet bor kuchi bilan, jonining boricha; se heurter 

de  plein  fouet  bor  tezlikda  urilib  ketmoq;  2.  qamchi  bilan  jazolash;  3. 

ko‘pirtirgich (oshxonaga oid). 

fouetter 

vt  1.  savalamoq,  qamchilamoq,  urmoq;  il  n’y  a  pas  de  quoi 

fouetter  un  chat  fam  sariq  chaqaga  arzimaydigan  ish;  2.  qadamini 

tezlashtirmoq,  haydab  yubormoq,  olib  bormoq,  qamchilab  haydamoq,  tez 

yurgizish  uchun  urinmoq,  shoshiltirmoq,  tezlatmoq;  3.  ko‘pirtirmoq 

(pazandalikka oid). 

fouettard,  arde 

adj le père fouettard xipchinli,  qamchili bobo (bolalarni  

qo‘rqituvchi ertak qahramoni). 

fougasse 

nf non turi. 

fougère 


nf qirqquloq, paparotnik. 

fougue 


nf 1. qizg‘inlik, jo‘shqinlik, g‘ayrat, katta zavq-shavq, xursandlik; la 

fougue  de  la  jeunesse  yoshlik  g‘ayrati;  2.  qattiq  jazava,  hayajon,  g‘azab, 

jahl; 3. fam shamolning birdan kuchayishi. 

fougueux, euse 

adj qizg‘in, jo‘shqin, g‘ayratli, yuragida o‘ ti bor. 

fougueusement 

adv serzavqlik, qizg‘inlik, jo‘shqinlik, otashinlik. 

fouille 


nf  1.  géol  qidirish,  izlanish,  qidiruv  tadqiqot;  arxeol  qazish  ishlari, 

qazish  o‘tkazilgan joylar;  2. qazish, kovlash; 3. kotlovan (poydevor yotqizish 

uchun  qazilgan  chuqur);  handaq;  shurf,  quduq  (yer  qatlamlarini  o‘rganish 

yoki  portlatish  ishlari  uchun  qazilgan  quduqsimon  chuqurlik);  4.  shaxsiy 

tintuv; soumettre à une fouille tintuv qilmoq. 

fouiller 

I.  vt  1.  qazimoq,  kovlamoq,  o‘ymoq,  uzmoq;  uzib  tashlamoq, 

qazuv  ishlari  o‘ tkazmoq;  2.  qidirmoq,  axtarmoq,  titkilamoq,  kovlamoq, 

tintimoq,  tintuv  qilmoq;  fouiller  qqn  kimnidir  axtarmoq;  3.  astoydil,  tirishib 

ishlov bermoq; fouiller un plan rejani  astoydil, sinchiklab o‘rganib chiqmoq, 

ishlab  chiqmoq  II.  vi  yaxshilab  qaramoq,  tekshirmoq,  titkilab  qaramoq, 

kovlashtirmoq; fouiller dans  sa  mémoire havsala bilan, qunt qilib, harakat 

qilib  eslamoq,  xotirlamoq;  III.  se  fouiller  vpr  cho‘ntaklarini  qidirib  qaramoq, 

cho‘ntaklarini timirsiklamoq, titkilamoq. 

fouillis 

nm tartibsizlik, betartiblik, ayqash-uyqashlik,  to‘s-to‘polon; fouillis 

de papiers qog‘ozlar uyumi. 

fouine 


nf zool tosh suvsar. 

fouiner 


vi  fam  1.  péj  hamma  joyga  tumshuq  suqmoq,  suqulmoq, 

aralashmoq,  birovning  narsalarini  titkilamoq;  2.  axtarmoq,  qidirmoq, 

titkilamoq. 

fouineur,  euse 

adj,  n  har  joyga,  har  ishga,  har  narsaga  burnini 

tiqaveradigan, suqilaveradigan, titkilayveradigan, qiziquvchan. 

fouir 

vt qazimoq, kovlamoq, o‘ymoq (asosan hayvonlar). 



foulage 

nm  1.  bosilgan,  jundan  bosib  qilingan  bosma,  movut,  bosma 

movut; 2. siqib sharbatini olmoq, suvini olmoq (uzumni); 3.  typogr preslash, 

iskanjalash, taxtakachlash, bosib naqsh solish. 

foulant,  ante 

adj  1.  dam,  bosim  beradigan,  haydaydigan;  une  pompe 

foulante dam beradigan nasos; 2. fam charchatadigan, zeriktiradigan,  tinka-

madorini quritadigan. 

foulard 

nm 1. harir, fulyar (gazlama); 2. bo‘yin ro‘mol, bo‘yinbog‘, sharf; 3. 

galstuk (pioner). 

foule 


nf  olomon,  betartib  yig‘in,  to‘da,  olomon,  to‘da,  yig‘in,  anchagina, 

birtalay;  fendre  la  foule  olomonni  har  yoqqa  itarib,  surib  yo‘l  ochmoq,  joy 

ochmoq; en foule loc adv olomon, ko‘pchilik bo‘lib, to‘da-to‘da bo‘lib. 

foulée 


nf 1. hayvon izi; 2. qadam, odim. 

fouler 


I. vt 1.  ezmoq,  ezib,  bosib, yanchib yumshatmoq, payhon qilmoq; 

fouler l’herbe o‘ tlarni  ezmoq,  toptamoq,  payhon  qilmoq; 2. yurmoq, qadam 

qo‘ymoq,  bosmoq,  toptamoq;  fouler  le  sol  natal  ona  yurtida  yurmoq;  3. 

ezmoq,  sihmoq,  ezib,  siqib  suvini,  sharbatini  olmoq;  fouler  le  raisin  uzum 

sharbatini  olmoq;  4.  chiqarmoq,  o‘rnidan  qo‘zg‘atmoq;  5.  bosmoq  (namat, 

piyma);  6.  fig  ranjitmoq,  qiynamoq,  azob  bermoq;  fouler  aux  pieds 

oyoqlarini  toptamoq,  topillatmoq;  II.  se  fouler  vpr  1.  o‘zining  biror  joyini 

chiqarib  qo‘ymoq,  o‘rnidan  qo‘zg‘atib  qo‘ymoq,  payini  ezmoq;  se  fouler  le 

pied oyog‘i chiqib ketmoq; 2. fam harakat qilmoq, urinmoq, tirishmoq. 

foulure 


nf 1.  to‘qimaning shikastlanishi,  et  uzilishi, ezilish; 2. fam  toyish, 

chiqish (suyak chiqishi). 

four 

nm 1. pech, pechka;  tandir; un four de boulangerie non yopadigan 



pechka; un four électrique  elektr pechi; un four  à briques g‘isht pishirish 

pechi; four  crématoire kemasiya pechi;  c’est n’est pas pour  vous que le 

four  chauffe  prov  birovning  narsasiga  ko‘z  olaytirma;  2.  novvoyxona;  des 

petits  fours  pecheniy,  pishiriqlar,  pishirilgan,  yopilgan  narsalar;  3.  fam 

muvaffaqiyatsizlik, barbod bo‘lish. 

fourbe 


I. adj hiylakor, ayyor, mug‘ombir, shayton, makkorlik bilan qilingan, 

makkorona, muttahamona,  firibgar; II. n aldamchi, makkor, ayyor, muttaham, 

mug‘ombir. 

fourberie 

nf  muttahamlik,  firibgarlik,  makr-hiyla,  hiyla-nayrang,  makr, 

hiyla. 


fourbi 

nm fam 1. mil qurol-yarog‘, aslaha-anjom;  2.  eski-tuski, lash-lush, 

latta-putta; kiyim-kechak, mayda-chuyda; 3. shubhali ishlar. 

fourbir 


vt yaxshilab tozalamoq, top-toza qilmoq, yaltiratmoq. 

fourbissage 

nm oynaday qilib tozalash, top-toza qilish. 

fourbu,  ue 

adj  1.  holdan  toygan,  holsizlangan,  darmonsizlangan  (otlar 

haqida); 2. tinkasi qurigan, obdon charchagan. 




Download 8,03 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   226   227   228   229   230   231   232   233   ...   509




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2025
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish