Microsoft Word Dico Fr-Uz doc

www.ziyouz.com kutubxonasi

---

PIED

-

À

-

TERRE

 

PIGEON

 

 

 

413 

pied  d’œuvre  ishning  oldida  bo‘lmoq;  fruits  vendus  sur  pied  daraxtning 

shoxida,  terilmasdan  burun  sotilgan  meva;  6.  tuyoq  (qassobxonalarda 

sotiladigan  qismi);  pieds  de  veau,  de  mouton,  de  porc  buzoq,  qo‘y, 

cho‘chqa  tuyog‘i;  7.  band,  dasta,  shoxcha,  poya;  pied  de  vigne  tok,  tok 

zangi;  des  pieds  de  salade  salatning  bandlari;  8.  oyoq,  poya;  un  verre  à 

pied  rumka;  pied  de  table  stolning  oyog‘ i;  fig  prendre  son  pied  o‘rnashib 

olmoq; 9. fut (0,324 mga teng uzunlik o‘lchovi); loc fig il aurait voulu être (à) 

cent pieds sous terre u yer yorilmadiyu, yerga kirib ketmadi; vx il tirait un 

nez  d’un  pied  de  long  u  umidsizlikka  tushgan  va  xijolat  bo‘lib  qolgan  edi; 

10.  anglo-saksonlarda  uzunlik  o‘lchovi;  miliya  (0,3048  m);  aeronavtikada 

xalqaro  balandlik  o‘lchovi;  l’avion  vole  à  10  000  pieds  samolyot  10  000 

milya  balandlikda  uchmoqda;  11.  au  pied  de  la  lettre  so‘zma-so‘z,  aynan; 

prendre  son  pied  maza,  huzur  qilmoq,  rohatlanmoq;  quel  pied!  maza, 

rohat!  c’est  le  pied  bu  juda  maza;  12.  sur  (le,  un)  pied  -day,  darajasida; 

être  traité,  reçu  sur  le  pied  de  -day,  darajasida  muomala  qilinmoq,  qabul 

qilinmoq; sur un pied d’égalité bir xil darajada,  teng; armée sur le pied de 

guerre  jangovor  shtatdagi  armiya;  au  petit  pied  qisqa,  qulochkashlamay; 

13. pied à coulisse qalinlik va diametrni o‘lchaydigan asbob; 14. poét  turoq; 

les pieds d’un vers latin lotin tilidagi she’rning turog‘i. 

pied-à-terre

  nm  inv  boshpana,  qo‘noq;  vaqtincha  yashaydigan,  yo‘l-

yo‘lakay  tushib  o‘tadigan uy;  il a plusieurs pied-à-terre en province uning 

qishloqlarda ko‘p qo‘nog‘i bor. 

pied bot

 adj maymoq. 

pied de nez

 nm masxara qilmoq (bosh barmog‘ini burnining ustiga qo‘yib, 

qolgan  barmoqlarini  yozib  qilinadigan  ishora);  faire  un  pied  de  nez  à  qqn 

biror kishini masxara qilmoq. 

pied-de-poule

 nm shahmat shaklida to‘qilgan mato. 

piédestal,

 

aux

  nm  pyedestal,  tagkursi,  haykal  o‘rnatilgan  supa;  loc  fig 

mettre qqn  sur un piédestal biror kimsani ko‘ tar-ko‘ tar qilmoq, katta obro‘-

e’tibor  ko‘rsatmoq;  tomber  de  son  piédestal  obro‘-e’tiborini  yo‘qotm oq, 

mansabidan tushmoq. 

pied-noir

 n fam jazoirlik fransuz. 

pied-plat

 nm vx pastkash, razil, qabih, iflos, yaramas odam. 

piège

  nm  1.  qopqon,  tuzoq,  to‘r;  dresser,  tendre  un  piège  qopqon, 

tuzoq,  to‘r  qo‘ymoq;  un  renard  pris  au  piège  qopqonga  tushgan  tulki;  2. 

tuzoq,  dom; on lui  a tendu un piège unga  tuzoq qo‘yishdi;  il a  été pris au 

piège u domga ilingan edi; il est tombé dans le piège u tuzoqqa tushdi. 

piéger

 vt 1. qopqonga, to‘rga tushirmoq; tuzoqqa ilintirmoq; 2. fam piéger 

qqn  biror  kishini  tuzoqqa,  domiga  ilintirmoq;  ils  se  sont  fait  piéger  ular 

o‘zlarini  tuzoqqa  tutib  berishdi;  voiture  piégée  ichiga  bomba  o‘rnatilgan 

mashina. 

pie-grièche

  nf  1.  qarqunoq,  olato‘g‘anoq;  2.  mijg‘ov,  janjalkash  odam, 

xotin. 

pierraille

 nf 1. mayda uchma tosh, shag‘al; 2. toshqotishma (shag‘al va b; 

qotishmasidan iborat tog‘ jinsi). 

pierre

 nf 1. tosh; une collection de pierres  toshlar kolleksiyasi; un bloc 

de pierre xarsang  tosh;  pierre de taille sangtaroshlikda ishlatiladigan  tosh; 

escalier, cheminée de pierre, en pierre  toshdan qilingan zinapoya, kamin; 

loc un cœur de pierre  tosh yurak, bag‘ri  tosh; l’âge de pierre  tosh asri; 2. 

tosh,  xarsang;  un  tas  de  pierres  tosh  uyumi;  casseur  de  pierre  tosh 

chaqmoq; casseur de pierres tosh chaquvchi; jeter des pierres à, sur qqn 

birovga  tosh  otm oq;  loc  malheureux  comme  les  pierres  g‘arib,  notovon; 

faire  d’une  pierre  deux  coups  bir  tosh  bilan  ikki  quyonni  urmoq;  jeter  la 

pierre  à qqn  birovga  tosh  otmoq, birovni yomonlamoq;  3.  tosh (biror narsa 

uchun  xizmat  qiladigan);  une  pierre  à  aiguiser  qayroq  tosh;  pierre  ponce 

jilvirtosh, yo‘ng‘ irtosh; pierre de touche sinash toshi; une carrière de pierre 

tosh  koni;  tailleur  de  pierres  sangtarosh;  une  maison  en  pierre  de  taille 

yo‘nilgan  toshdan  qurilgan  uy;  construction  en  pierres  sèches  loysiz, 

quruq  toshdan  terilgan  qurilma;  4.  monolit,  yaxlit  tosh;  pierres  levées  tosh 

maqbaralar;  inscription  gravée  sur  une  pierre  tombale  qabr  toshiga 

bitilgan yozuv;  5.  qimmatbaho  toshlar; pierre brute  ishlov berilmagan  tosh; 

pierre  taillée  ishlov  berilgan,  qimmatbaho  tosh;  pierres  fines  qimmatbaho 

toshlar; 6. tanadagi tosh; maladie de la pierre sanchiq, sanchib og‘rish. 

pierreries

 nf pl qimmatbaho  toshlar; une  couronne sertie de pierreries 

qimmatbaho toshlar qadalgan toj. 

pierreux,

 

euse

 adj 1. toshli,  toshloq; chemin pierreux  toshloq yo‘l; le lit 

pierreux du ruisseau jilg‘aning  toshloq o‘zani; 2. toshday,  toshga o‘xshash, 

tosh; concrétion pierreuse tosh qotgan qotishmalar. 

pierrot

 nm fam chumchuq. 

pietà

  nf  inv  o‘lik  Isoni  tizzasida  ushlab  turgan  Bibi  M aryam  haykali  yoki 

rasmi. 

piétaille

 nf 1. piyodalar; 2. plais piyodalar; kichik darajadagi askarlar. 

piété

  nf  1.  xudojo‘ylik,  dindorlik,  taqvodorlik;  des  livres,  des  actes  de 

piété diniy kitoblar, diniy marosimlar; 2. litt piété filiale bolalik mehri, mehr-

muhabbati. 

piétinement

  nm  1.  yer  tepish,  depsinish;  2.  oldinga  siljimaslik,  bir  joyda 

turib qolish; 3. dukur-dukur, dukurlagan oyoq tovushi. 

piétiner

 I. vi 1. yer tepmoq,  tepinmoq, depsinmoq; un enfant qui piétine 

de  colère  achchig‘idan  yer  tepayotgan  bola;  la  foule  piétinait  sur  les 

trottoirs  olomon  trotuarlarda  depsinib  turar  edi;  2.  oldinga  siljimaslik,  ilgari 

bosmaslik,  bir  joyda  depsinib  turmoq,  rivojlanmaslik;  il  a  l’impression  de 

piétiner,  de  perdre  son  temps  u  bir  joyda  depsinib  turganga,  vaqtini 

bekorga  ketgazayotganga  o‘xshaydi;  l’enquête  piétine  so‘rov  oldinga 

siljimayapti;  3.  (olomon,  to‘da)  dukur-dukur  qilib  yurmoq,  yugurmoq, 

chopmoq; II. vt  tepkilamoq,  bosib ezmoq, payhon  qilmoq; il jeta la lettre et 

la piétina  u xatni yerga  tashladi va uni  bosib ezdi; ils piétinent l’herbe ular 

o‘tni payhon qilishyapti; 2. yanchmoq, bosib yo‘q qilmoq, toptamoq, oyoq osti 

qilmoq;  dans  son  article,  il  piétine  les  traditions  o‘z  maqolasida  u 

an’analarni oyoq osti qilyapti. 

piéton,

 

onne

 I. n piyoda, yayov yuruvchi; les piétons  marchent sur les 

trottoirs  piyodalar  trotuarda  yurishadi;  II.  adj  piyodalar,  yayovlar  uchun; 

piyodalar, yayovlar; une rue piétonne piyodalar yo‘li. 

piétonnier,

 

ière

  adj  piyodalarga,  yayovlarga  mo‘ljallangan;  piyodalar, 

yayovlar; des rues piétonnières piyodalarga mo‘ljallangan yo‘llar. 

piètre

  adj  litt  arzimaydigan,  arzimas,  nochor,  ko‘rimsiz,  yomon,  faqirona, 

g‘aribona,  kulgili;  c’est  un  piètre  réconfort  bu  arzimaydigan  yordam;  il 

ferait piètre figure u faqirona mavqega ega edi. 

piètrement

  adv  yomon,  faqirona,  g‘aribona,  nochorlarcha,  kulgili;  nous 

avons été piètrement récompensés biz nochorlarcha taqdirlangan edik. 

pieu

1

 nm qoziq; les pieux d’une clôture to‘siqning qoziqlari. 

pieu

2

  nm  fam  o‘rin,  joy,  o‘rindiq;  au  pieu!  il  est  temps  de  dormir 

o‘rindiqqa! uxlash vaqti bo‘ldi. 

pieusement

 adv 1. xudojo‘ylik, dindorlik, taqvodorlik bilan; 2. izzat-hurmat 

bilan,  hurmat-ehtirom  bilan;  elle  conserve  pieusement  des  souvenirs  de 

sa mère u onasini izzat-hurmat bilan xotirlaydi. 

pieuter

 

(se)

 fam o‘rniga, joyiga yotmoq. 

pieuvre

  nf  1.  ro‘dapo,  osminog  (dengiz  hayvoni);  les  tentacules  d’une 

pieuvre ro‘daponing  paypaslagichlari; 2. ushlaganini  qo‘yib yubormaydigan, 

yeb to‘ymas odam. 

pieux,

 

pieuse

  adj  1.  xudojo‘y,  dindor,  taqvodor;  bu  juda  ham  xudojo‘y 

xotin; 2. litt ezgu, yaxshi niyatli, foydali; des soins pieux ezgu g‘amxo‘rlik. 

pif

1

 intj pif pif! ou pif paf! taraq-turuq, qars-qurs, gurs, gup. 

pif

2

 nm fam burun. 

pifer

 ou piffer vt fam boshdan kechirmoq; ko‘rmoq,  tortmoq, chekmoq; je 

ne  peux  pas  le  pifer,  le  piffer,  ce  type-là  men  buni,  bu  nusxani 

yoqtirmayman, ko‘rsam jinim qo‘zg‘aydi (jinim yoqtirmaydi). 

pifomètre

 

(au)

 loc adv fam chamalab, his qilib, sezgi bilan,  fahmlab; j’ai 

choisi au pifomètre men ko‘z chama bilan tanladim. 

pige

1

 nf 1. reyka (qadimiy o‘lchov asbobi va uslubi); 2. fam yosh; il a bien 

quarante-cinq piges u qirq yoshga to‘ldi. 

pige

2

 nf harf  terishda  ishlab chiqarish  normasi; une  journaliste payée à 

la pige yozganiga qarab haq oladigan jurnalist. 

pige

3

 nf birovdan biror sohada o‘ tib ketmoq, uni orqada qoldirmoq, burnini 

yerga  ishqab  qo‘ymoq;  pour  le  travail,  il  leur  faisait  la  pige  à  tous  ish 

bo‘yicha, u ularning hammasining burnini yerga ishqab qo‘yar edi. 

pigeon

1

  nm  kaptar  (voyaga  yetgan  erkagi);  des  pigeons  roucoulaient 

kaptarlar  g‘o‘-g‘ulashar  edilar;  paris  est  envahi  de  pigeons  Parij  kaptarlar 

tomonidan  egallab  olingan;  pigeon  ramier  govkaptar;  pigeon  voyageur 

aloqa kaptari.