Microsoft Word Conf-селекция rtf



Download 16,8 Mb.
Pdf ko'rish
bet336/353
Sana24.02.2022
Hajmi16,8 Mb.
#193950
1   ...   332   333   334   335   336   337   338   339   ...   353
Bog'liq
Sbornik-selekciya

Фойдаланилган адабиётлар: 
1. Акджигитова И.И. Галофильная растительность – Halophyta.// Растительный покров 
Узбекистана. – Ташкент: Фан, 1973. – Т.3. – С. 211-302. 
2. Акджигитова Н.И., Капустина Л.А., Муталов К.А. Трансформация пастбищной 
растительности под влиянием антропогенного пресса.// Проблема освоения пустынь, 1994. -№3.–стр. 66-
70. 
3. Ҳамроқулов Р.Х., Белолипов К.В., Фармонов Э.Т. Ўзбекистон табиий яйловлари ва уларнинг 
ҳолати // Яйловлардан оқилона фойдаланишнинг илмий асослари: Республика илмий-амалий конференция 
материаллари. - Тошкент: ТошДАУ, 2009 – 112-115 бет. 
4. Маҳмудов М.М., Ҳайдаров Қ., Маҳмудова Г. Қизилқум яйловларини яхшилаш усуллари ва 
фитомелиорация афзалликлари. // “Яйловлардан оқилона фойдаланишнинг илмий асослари” мавзусидаги 
республика илмий амалий конференция материаллари тўплами. Тошкент 2009. 3 - 6 б. 
5. Нечаева.Н.Т., Пельт.Н.Н. Кормовая база овцеводства в пустынной зоне Средней Азии и 
Казахстана.// Природные условия животноводство и кормовая база пустынь. Ашхабад: Изд-во АН 
ТуркССР, 1983. стр. 306-319. 
6. Шамсутдинов.З.Ш. Инструктивные указания по созданию кустарниково-полукустарниковых 
пастбищезащитных насаждений в пустынных и полупустынных районах Узбекистана. Ташкент, 1982.–51 
с. 
МАҲАЛЛИЙ ҲАНДОН ПИСТАНИНГ ИСТИҚБОЛЛИ ШАКЛЛАРИ 
Холмуротов М.З. 
Тошкент давлат аграр университети 
Бугунги кунда бутун Марказий Осиё худудидаги табиий пистазорларнинг холати қониқарли 
даражада эмас. Бу ерларнинг катта қисмида чорва моллари тартибсиз боқилади ва табиий ўсиб чиққан 
писта ниҳоллари нобуд бўлади. Бундай нотўғри фойдаланиш оқибатида қимматбаҳо хўжалик белгиларига 
эга бўлган нав ва шакллар ҳам йўқ бўлиб бормоқда. 
Ўзбекистондаги табиий ва сунъий пистазорларда хилма хил (гуллаш муддати, меванинг етилиш 
муддати, касаллик ва зараркунандаларга чидамлилиги, ташқи ўлчамлари, ҳосилдорлиги ва х.к. бўйича) 
кўрсаткичларга эга бўлган шакллари юзага келган ва ўсиб ривожланмоқда. Ушбу дарахтзорлар 
қимматбаҳо хўжалик белгиларига эга бўлган шаклларни танлаш учун заҳира вазифасини бажаради. 
Ҳандон пистанинг истиқболли шаклларини танлаш бўйича бир қатор олимлар изланишлар олиб 
боришган. Ўзбекистонда дастлаб Боботоғ худудидан Л.М.Сеславин, В.Г.Сперанский ва И.К.Троськолар 
томонидан ҳандон пистанинг юқори кўрсаткичларга эга бўлган шакллари танлаб олинган. Кейинчалик эса 
бу ишлар С.М.Аблаев ва Г.М.Черновалар томонидан давом эттирилган ва такомиллаштирилган. Кўп 
йиллик тадқиқотлар натижасида ҳандон пистанинг шакллари уларнинг қуйидаги кўрсаткичлари бўйича 
танлаб олинган: меванинг ўлчами 18×10 мм дан кам бўлмаслиги, 100 та мева оғирлиги 85 г дан юқори, 
очиқ мевалар миқдори 70%, мева мағзининг оғирлиги умумий вазнга нисбатан 50% дан кам бўлмаган ва 
эндокарп (ёнғоқ пўчоғи) қалинлиги 1 мм дан кўп бўлмаган. Шу билан биргаликда меваларнинг шакли 
айланасимондан то чўзинчоқ овалсимонгача бўлиши, ранги оч сарғиш, очилган қисми умумий 
узунлигининг 1/3 қисмидан кам бўлмаган ва меваси ёғли ширин таъмга эга бўлиши лозим. Касаллик, 
зараркунандалар билан ва қурғоқчиликдан зарарланиш даражаси 15% дан ошмаган дарахтлар танланган. 
Булардан ташқари айрим дарахтларнинг ҳосилдорлиги 15 кг дан кам бўлмаслиги лозим бўлган. Ушбу 
талаблар доирасида юзлаб истиқболли шакллар танлаб олинган (Чернова, Бабекова, Олехнович, 1986; 
Аблаев, 1992). 
Бироқ 1980 йиллар бошигача ҳандон пистанинг бирорта ҳам нави давлат рўйҳатида бўлмаган. 
Бундан ташқари ушбу шаклларни бошқа худудларга тавсия этиш учун синовдан ўтказилмаган. 


340
1980 йилдан бошлаб Ўрта Осиё ЎХИТИ (хозирги МБ ва ЎХРИИЧМ) олимлари Чернова Г.М. ва 
Олехнович Г.С. лар томонидан ҳандон пистанинг истиқболли навларини баҳолаш услубига асосланиб 25 
та қимматбаҳо хўжалик белгиларига эга бўлган шакллар синов учун топширилган. Кейинчалик улардан 5 
таси Помир-Олой тоғ олди худудларининг денгиз сатҳидан 800-1200 (1300) м баландлик қисми учун 
(Ўзбекистон, Тожикистон) районлаштирилган. 
Бироқ, Республикамизда ҳандон писта плантацияларини барпо этиш учун яроқли бўлган худудлар 
ҳар хил тупроқ ва иқлим шароитларига эгалиги боис ушбу навлар талабни тўлиқ қондира олмайди. 
Селекция ишлари эса доимий янгиланишларни талаб этади. Шу сабабли илгари ажратилган истиқболли 
шаклларни районлаштириш мақсадларида уларни ўрганиш муҳим аҳамиятга эга. Шу мақсадда Ўрта Осиё 
ЎХИТИ олимлари Гиязов К.Ш. ва Шамсиев С.Н. лар томонидан 1975-1978 йиллар давомида ажратилган 
ҳандон пистанинг истиқболли шаклларини тажриба майдонларида ўрганиб чиқдик. Тажриба майдони 
Самарқанд вилояти Саройқўрғон ўрмон хўжалиги худудида жойлашган (д.с.б. 450-550). Натижалари 
жадвалда келтирилган. 
Ҳандон пистанинг маҳсулдорлигини белгиловчи асосий кўрсаткичлардан бири мева мағзининг 
миқдоридир. Жадвалдаги маълумотлардан кўриниб турибдики, Саройқўрғон ўрмон хўжалиги худудидан 
танланган шакллар ичида 21-Ш, 52-РГ ва 59-Ш лар мағзининг миқдори бўйича талаб даражасида эканлиги 
аниқланди. Бироқ 21-Ш шакли очиқ меваларнинг миқдори бўйича паст кўрсаткичга (62%) эга бўлди. 
Ҳандон пистанинг харидоргирлигини очилган ёнғоқмеваларнинг миқдори ва уларнинг йириклиги каби 
кўрсаткичлар белгилаб беради. Ушбу шакллар ичида меванинг йириклиги бўйича 22-Ш, 25-Ш, 52-РГ ва 
59-Ш лар юқори кўрсаткичларни намоён этди. Очиқ ёнғоқмеваларнинг миқдори 22-Ш, 25-Ш ва 52-РГ 
шаклларида мос равишда 90, 88 ва 85 фоизни ташкил этди. 
Ўзбекистон худудидан танланган ҳандон писта меваларининг сифат кўрсаткичлари 
Мева ўлчамлари, мм 
Мағзининг таркиби, 

Шакл 
номи 
узун-
лиги 
эни 
йирик-
лиги 
100 та 
мева 
оғир-
лиги, г 
Мағзи-нинг 
миқдори, % 
Очиқ-
лиги, % 
ёғ 
қанд 
Саройқўрғон ўрмон хўжалиги худудидан танланган шакллар 
4-Ш 18,9 10,8 
9,5 
85 
47,2 
81 
57,6 
4,4 
21-Ш 18,3 10,5 10,2 
86 
53,5 
62 
54,3 
5,5 
22-Ш 19,0 11,1 
9,5 
85 
46,2 
90 
53,0 
7,1 
25-Ш 20,1 10,4 
9,0 
85 
48,3 
88 
56,8 
6,8 
33-Ш 18,8 10,5 
7,0 
88 
45,2 
85 
53,2 
4,9 
52-РГ 20,5 10,9 
9,9 
95 
51,3 
85 
56,6 
6,8 
59-Ш 20,8 11,0 
9,9 
95 
49,0 
82 
54,2 
6,0 
Боботоғ ўрмон хўжалиги худудидан танланган шакллар 
518-Г 18,1 10,5 
9,7 
83 
50,0 
93 
54,2 
4,3 
521-П 19,1 13,3 11,2 
116 
51,5 
80 
54,9 
6,7 
527-Ш 21,8 11,6 
9,7 
108 
50,0 
92 
64,4 
6,1 
528-Г 14,1 10,8 10,1 
82 
54,2 
95 


Хулоса қилиб айтганда, махсулдор писта плантацияларини барпо этиш учун мақбул вариант 
сифатида 21-Ш, 22-Ш, 25-Ш, 52-РГ ва 59-Ш шаклларини тавсия этиш мумкин. Шу билан бирга Боботоғ 
худудидан танланган шаклларнинг ҳам барчасидан плантация барпо этишда фойдаланиш юқори 
натижаларга олиб келади. 

Download 16,8 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   332   333   334   335   336   337   338   339   ...   353




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish