Microsoft Word Conf-селекция rtf


Фитоценозлар таркибидаги қора қора саксовулнинг ўсиш ва ривожланиш динамикаси



Download 16,8 Mb.
Pdf ko'rish
bet335/353
Sana24.02.2022
Hajmi16,8 Mb.
#193950
1   ...   331   332   333   334   335   336   337   338   ...   353
Bog'liq
Sbornik-selekciya

Фитоценозлар таркибидаги қора қора саксовулнинг ўсиш ва ривожланиш динамикаси 
Ўсимлик ёши, йил 
Тупроқ 
шароитлар 
Кўрсаткичлар 
1 2 3 
Баландлиги, см 26.2±0.7 
48.7±1.6 
110.7±4.3 
Шох-шабба диаметри 20.7±0.6 
50.8±1.9 
104.8±3.9 
Паст тепаликли 
Миқдори, дона/га 540 
140 100 
Баландлиги, см 27.9±1.0 
59.7±1.8 
113.5±8.3 
Шох-шабба диаметри 20.2±0.6 
60.8±1.5 
118.1±5.3 
Ўт қоплами 
кучсиз 
ривожланган 
қумли 
Миқдори, дона/га 2600 
1300 
1200 
Баландлиги, см 26.2±0.5 
60.3±2.1 
107.6±7.7 
Шох-шабба диаметри 22.4±0.7 
58.6±2.2 
103.6±7.7 
Сур-қўнғир 
Миқдори, дона/га 2580 
1060 950 
Бу ерда табиий ўсиб ривожланаётган қора саксовул кўчатларининг баландлиги бир йиллик 
кўчатларида 26,2±0,5 см дан 27,9±1,0 см га, икки йилликларида 48,7±1,6 см дан 60,3±2,1 см га ва уч 
йиллик кўчатларда 107,6±7,7 см дан 113,5±8,3 см га етган. Шох-шаббасининг диаметри эса бир йиллик 
кўчатларда 20,2±2,6 см дан 22,4±0,7 см гача, икки йилликларида 50,8±1,9 см дан 60,8±1,5 см гача ва уч 
йиллик кўчатларида 104,8±3,9 см дан 118,1±5,3 см гача ўзгариб турди. Кузатувлар давомида кучсиз 
шўрланган қумли тупроқларда ўсаётган қора саксовулнинг кўчатлари табиий ҳолда яхши ўсиб 


339
ривожланаётганлиги ва унинг сақланиб қолиш даражаси бошқа тупроқ типларидаги кўрсаткичларга 
нисбатан 1,2 – 12 марта кўп бўлди. 
Юқоридаги жадвалдан, қора саксовулнинг уруғларидан униб чиққан, ниҳоллар ўзаро рақобат 
натижасида йиллар ўтиши давомида камайиб борганини кузатишимиз мумкин. Ниҳолларнинг сақланиб 
қолиши паст тепаликли тупроқ типларида анча юқори (40 - 74.7%) бўлса, кучсиз шўрланган тупроқ типида 
кам (7.6 – 50%) кўрсаткичга эга бўлди. Бундан кучсиз шўрланган тупроқларда қора саксовулнинг яхши 
ўсиб ривожланишини кузатишимиз мумкин. 
Хулоса. 
Юқоридаги маълумотлардан чўл яйловлари экологик ҳолатини яхшилашда қора 
саксовулдан кенг кўламда фойдаланиш мумкин. Чунки қора саксовул турли хил тупроқ типларидан ҳам 
ўса олади. Бу ҳудудларга экилган қора саксовул ушбу ҳудудни ноқулай иқлим шароитидан ҳимоя қилиш 
билан бирга куз – қиш мавсумларида чорва моллари учун озуқа манбаи бўлиб хизмат қилади. 

Download 16,8 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   331   332   333   334   335   336   337   338   ...   353




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish