Microsoft Word ахборот технологиялар фанидан мажмуа doc



Download 2,73 Mb.
Pdf ko'rish
bet94/141
Sana23.02.2022
Hajmi2,73 Mb.
#151941
1   ...   90   91   92   93   94   95   96   97   ...   141
Bog'liq
axborot texnologiyalari

5. Web-серверлар 
Сервер – ушбу ҳолатда бу ҳужжатлар ва бошқа маълумотлар бўйича сўровларни 
бажаришга имкон берадиган компьютер бошқарадиган ихтиёрий дастурий таъминотдир. 
Ҳужжатларни сўраб оладиган ва уларни акс эттирадиган (браузер каби) дастурлар мижозлар 
деб аталади. Мисол учун, карта-тасвирлар билан ишлашда фойдаланиладиган «сервер 
томонида» ва «мижоз томонида» атамалари жараённи бошқараётган машинага тааллуқлидир. 
Мижоз томонидаги функциялар фойдаланувчининг машинасида, сервер томонидаги 
функциялар – узоқлашган машинада бажарилади. 
Web-серверлар браузерлар (мижоз дастурлари)нинг сўровларига жавоб беради, 
берилган файлларни топади (ёки CGI сценарийсини бажаради) ва ҳужжат ёки сценарий 


102 
натижасини қайтаради. Web-браузерлар ва серверлар Hypertext Transfer Protocol протоколси 
(HTTP, гиперматнни узатиш протоколси) бўйича алоқада бўлади. 
Серверларнинг дастурий таъминоти. Аксарият серверлар Unix платформасида 
ишлайди. Айнан шунинг учун Web дунёсида Unix тизимининг атамаларидан фойдаланилади. 
Иш жараёнида бир неча Unix-буйруқларни ўрганишга тўғри келади. Бироқ Windows NT, 
Windows 95 ва ҳаттоки MacOS серверларининг фоизи доимо ошиб бормоқда. Баъзи сервер 
пакетлари Unix буйруқлар қаторидан бошқаришга муқобил равишда график интерфейсни 
таклиф этади. 
Мана булар баъзи машҳур серверлардир: NCSA Server, Apache, CERN, Netscape Servers, 
Internet Information Server (IIS). 
Ҳозирги кунда кўпчилик (тахминан 70%) серверлар Apache ёки ундан олдинги NCSA да 
ишлайди. Сервернинг муайян типи дизайнер қиладиган ишларнинг катта қисмига, масалан, 
графикани яратиш ёки базавий HTML-файлларни ишлаб чиқишга таъсир қилмайди. Албатта, у 
Server Side Includes каби Web-сайтларни яратишнинг анча такомиллашган усулларига, MIME 
типларини қўшишга ва маълумотлар базалари томонидан бошқариладиган Web-саҳифаларга 
таъсир қилади. 
Туб каталог. Браузер ҳужжатни сўраганида, сервер ҳужжатнинг жойлашган жойини 
ҳужжатнинг ўзак каталогидан бошлаб аниқлайди. Бу каталог Web воситасида биргаликда 
ишлатиладиган барча ҳужжатларни сақлаш учун конфигурация қилинган. У ҳужжатга 
кўрсатадиган URL да албатта кўриниши шарт эмас, шунинг учун файлларни юклашда қайси 
каталог ўзак каталоги ҳисобланишини билиш муҳимдир. 

Download 2,73 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   90   91   92   93   94   95   96   97   ...   141




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish