Microsoft Word 5-Mavzu. Neyronlar

Kimyoviy  sinapslar.    Kimyoviy  sinapslarning  elektr  sinapslardan  farqi 

shundan  iboratki,  ularning  sinaps  yorig’lari  nisbatan    kengrok,  20-50  nm  atrofida 

bо‘ladi  va  sinaptik  membranalarning  qarshiligi  yuqori  bо‘lganligi  tufayli  elektr 

---

impulslar o’tishiga  to’sqinlik  qiladi.  Bu  yerda,  xujayralari i  bog’lab  turuvchi 

kundalang   kanallar  bo’lmaydi.  Kimyoviy  sinapslarning  yana  bir o’ziga xosligi, 

sinapsoldi asab terminalida (uchida) kо‘p sonli pufakchalarning — diametri 50 nm 

atrofida  bо‘lgan  sinapsoldi  vezikulalarning  borligidadir.  Ushbu  vezikulalar 

mediatorlar,  ya’ni  kimyoviy    o’tkazuvchilar    (ta’sirchilar,    kuzratuvchilar)    bilan  

to’la    bо‘ladi.  Kimyoviy    sinapslar    guruhining    klassik  vakili    —    umurtqali 

hayvonlar    skelet  mushaklarining    qo’zg’atuvchi    asab-mushak  sinapslari  bо‘lib  , 

ular atsetilhol in (Ax) mediatori yordamida  harakatlanadi.Kimyoviy  sinapslarning 

ishlash  mohiyati  quyidagicha.  Sinapsoldi  harakat    potensiali  neyrosekret  

faoliyatini    tashabbuskori  sifatida  ishlaydi.  Harakat    potensiali  terminali 

rivojlanishi  paytida  (sun’iy  depolyarizatsiya  paytida  ham)  unga  muxitdagi  Sa2+ 

ionlari  kiradi.  Bu sinapslar yorig’iga,  Har  biri kvant Ax miqdoriga  ega bо‘lgan  

100-200 

sinapsoldi 

vezikulalardan, 

mediatorlarni 

sinxron 

chiqarilishini 

rag’batlantiradi. Kо‘pchilik tadqiqotchilarning   fikriga qaraganda, mediatorlarning 

bunday  chiqarilishi    ekzotsitoz  yo’li,  ya’ni  vezikulalarni  sinaptik  yoriqqa  o’z 

ichidagini  bo’shatishi  bilan  amalga  oshiriladi.  Boshqa  kvanti  sinapsoldi 

membrananing    alohida  muhim  qismlari —  operatorlarda  akkumulyatsiya  bо‘lib  , 

ular  sinaptik yoriqqa Ax  chiqaradi,  vezikulalar esa Ax  va  boshqa  moddalarning 

deposi  hisoblanadi.Kimyoviy  sinaps  uz  vazifasini  meyorida  bajarishi  uchun 

mediator  va  mediator  tizimi  mavjud  bo’lishi  kerak,  ya’ni    1)    mediatorni 

sintezlovchi  enzim  (yoki  enzimlar);  2)  mediator  moddaning  uzi;  3)    mediatorni  

sinaps  yorig’idan  yo’q otuvchi  mexanizm  (enzim  yoki endotsitoz). Agar ushbu 

tizimning 

biror 

qismi 

shikastlansa 

qо‘zg‘alishning 

sinapsdan 

o’tishi 

buziladi.Kimyoviy  sinapslar  qо‘zg‘alishni  bir  tarafga  —  sinapsoldi  membranadan 

sinapsketi    membrana  tomonga  va  to’xtab  о‘tkazishi    bilan  o’ziga  xosdir.    Bu 

to’xtab  о‘tkazish,  ya’ni  mediator  vezikuladan  ajralib,    keyin    sinaps    yorig’idan  

o’tishi    va    sinapsketi    membranadagi  retseptorlar  bilan  birikishi  uchun  ketgan 

vaqtga  (0,2-0,5    ms)  teng.Kimyoviy    va  elektrik  sinapslardan  tashqari  aralash 

sinapslar ham  mavjud bо‘lib , ular  yetarli  o’rganilmagan. Aralash  sinapsning  bir  

bo’lagi    elektr    sinaps,    ikkinchi    bo’lagi    esa    kimyoviy    sinaps    tarkibiy 

tuzilishidan iborat. Shuning uchun bunday neyronlararo sinapslarda о‘tkazish ham 

elektr,  ham  mediator  orqali  sodir  bо‘ladi.  Aralash  sinapslarni    kо‘pchilik 

funksiyalari  har  xil  bо‘lgan  neyronlarni bir-biriga bog’laydi, ularni afferent va 

efferent  neyronlar  oraligida uchratish mumkin.