Microsoft Word áîãëàíãàí10. doc



Download 0,97 Mb.
Pdf ko'rish
bet24/96
Sana25.02.2022
Hajmi0,97 Mb.
#272233
1   ...   20   21   22   23   24   25   26   27   ...   96
Bog'liq
БОГЛАНГАН АЗОТ БИРИКМАЛАРИ ТЕХНОЛОГИЯСИ

 
КОКС ГАЗИНИ АЖРАТИШ.
 
 
Синтетик аммиак олиш учун керак бўлган азот-водород аралашмасини олишнинг 
арзон усулларидан бири кокс гази, йўлдош нефт газлари, нефтни паст ҳароратда ажратиб, 
водородга бой азот-водород аралашмасининг яратилишидир.
Кокс гази кўмирни 1000-1100К хароратда, ҳавосиз кокслашда ажралиб чикадиган газ 
аралашмасидир. У газ уч хил «А», «Б», «В» маркада чиқарилиши мумкин. «А» маркалиси 
бошқаларга қараганда тозароқ ва сиқилган бўлади. Кокс газининг уртача таркиби % 
(ҳажмийда) : Н
2
-55:62, СН
4
-24-28, N
2
-3-5, С
П
Нм-1,5-3, СО
2
-2-3, О
2
-0,4-0,8. 
Кокслаш жараёни кокслаш учоқларида кетиб, 1т. учокқа солинган кўмирдан 350м
3
гача кокс 
гази олиш мумкин.
Кокс кимё заводларининг кимёвий цехларида бир қатор батареяларида хар бир батарея 
70 тача кокслаш учоғидан иборат кокс гази смола (катрон), СО
2
, NН
3
, Н
2
S ва бензолли 
углеводородлардан махсус тозаланиб чиқади.
Энг хавфли аралашма-С
2
Н
2
лардир: NО кокс газидан О
2
билан бирикиб, NО
2
, N
2
О
3
ҳосил 
қилиб, улар эса кокс гази таркибидаги тўйинмаган углеводородлар билан смоласимон 
нитробирикмалар ҳосил қилиши мумкин. Улар эса кокс газини ажратиш қурилмасининг 
аппаратлари деворларида пишиб, портлаш ҳосил қилиш мумкин. С
2
Н
2
эса кокс гази 
таркибидаги О
2
билан қурилма ремонтга тўхтатилганда, биронта кучсиз механик зарба 
вужудга келгудек бўлса, портлаб кетади. Шунинг учун, NО портлаш нормаси (1,8 кг) ва С
2
Н
2
рухсат этилган нормага етиши билан, қурилмани тозалаш учун тўхтатилади. 
Кокс газини ажратишнинг назарий асоси сиқилган (1,2-2МПа гача) кокс газини секин-
аста паст ҳароратларда совутиб, кокс гази компонентларини кетма-кет фракцион 
конденсатлар (суюкликка айлантири) ажратиб олишдадир. Чунки водород билан кокс гази 


суюқлантирилган компонентларнинг қайнаш ҳароратлари (0,1МПа босимда водородники 
20,35К, азотники 77,35К, углерод монооксидиники 81,68К, кислородники 90,18К, метанники 
111,57К, этиленники 169,45К, пропиленники 225,40К) орасида катта фарқ бўлгани учун 
совутиш натижасида бу компонентлар кетма-кет суюқликка ўтиб ажратиб олинадилар; 
углерод монооксиди, метан ва водород эса газ ҳолатда колади. Кокс гази углеродмонооксиди 
ва метанлардан батамом суюқ азотда 1,3МПа босимда ювиш билан тозаланади. Бу ажратиш 
жараёнларни 
ҳисоблашда 
фазали 
мувозанатдан 
фойдаланилади: 
К=У
(б)

(с)
(7.12.) 
У ва Х-ажратилаётган компонентни буғ ва суюқ фазадаги мувозанат микдорларидир. 
Кокс газини ажратиш агрегатлари тасвирлари. 
Компонентларни газ аралашмасидан ажаратиш учун зарур бўлган олиш усуллари билан 
асосан фарқ қиладилар. Кўпгина қурилмаларда ажратиш жараёни учун зарур бўлган паст 
ҳароратни бир қисмини аммиакли совутиш циклида, бир қисмини эса кокс газининг 
компонентларини суюлтириб (конденсациялаб) олинган компонентлари фракцияларини 
дросселлаб, асосий совуқни эса 18-20МПа гача сиқилган азотни дросселлаш ёки детандерда 
кенгайтириш хисобига олинади. 

Download 0,97 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   20   21   22   23   24   25   26   27   ...   96




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish